Poreklo stanovništva sela Gornji Bušević, opština Bosanska Krupa. Prema knjizi „Pounje u Bosanskoj krajini“ od Milana Karanovića iz 1925. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj naselja.
Na delu karsne zaravni koja se počinje da gubi, javlja se oveća karsna vala. Potok Kamenica prima: Ponor, Čavu i Prčak. Tvore elipsu, poniru i javljaju se pod imenom Rašćko Vrelo. Po kosama i stranama uvale je selo Bušević.
Stankovića Brdo je do Matavaza. Šljivovac je do Rujiške, Stolovi su do Badića. U sredini je Tomaševac. Pored gornjih vrela vodu piju i sa ovih: Šljivovac, Mlaka, Vugač, Biljeg i Manda.
Tip sela.
Selo je razbijeno u porodične grupe. Iz čisto administrativne potrebe deli se na Gornji, Srednji i Donji Bušević, i tu podelu sve više stanovništvo usvaja. Gornji Bušević ima četiri kraja.
Na Ctankovića Brdu:
Stanković 1 k. i Sekulić 2 k.
Na Stolovima:
Grbić 1 k., Dmitrašinovići 4 k., Bursaći 6 k., Stankovići 6 k., Dukići 1 k., Bojanić 3 k., Banjci 2 k., Borovnica 1 k., Lalić 1 k., Karani 4 k., Klašnje 3 K., Drakulić 1 k., Zorić 1 k., Kalanji 3 k., Vulini 3 k., Price 4 k.
Na Šljivovcu:
Ćulibrci 20 k., Popovići 7 k., Tuvići 1 k., Ševići 4 k., Dekići 4 k., Ševići 2 k., Uzelac 1 k., Majstorović 1 k., Prica 1 k., Jeličići 3 k. i Stojakovići 2 k.
Na Tomaševcu:
Davidovići 2 k., Stankovići 2 k., Tuvići 6 k., Ćulibrci 2 k. i Plavuljac 1 k.
Svega 26 porodica sa 95 kuća.
Privreda.
Zemljoradnjom se više bave nego stočarstvom. U Šljivovcu rode šljive i peku samo rakiju za kućnu potrebu. Ima ih i na radu u Americi.
Imena.
Ime je iz vremena pre Turaka. Posed Buševića, jednog ogranka hrvatske plemićske porodice Babonjića–Blagojskih, protezao se od potoka Baštre do Vojskove (Radoslav Lopašić: Bihać i Bihaćska krajina, str. 135) i deli se na Gornji i Donji Bušević. Na nestale porodice podsećaju: Taburin Potok, Đenića Potok, Jelića Potok, Vrgino Brdo, Kolunića Brijeg i Kukića Palučak.
Starine.
Na Kolunića Brijegu ima ostataka kovačke šljake, kreča p cigle; biće da je iz rimskog doba. Vele da je tu bila popova ćelija i njegov grob. Na Varošinama tragovi kuća. Sredovekovni Bušević je po svoj prilici bio u Velikom Badiću i to na Selištu na granici današnjeg Buševića.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Najstarija je porodica:
-Ćulibrci 21 k. Doselili su iz Like pre 200 g. gde su se zvali Majstorovići. Pali su najpre na Šljivovac i odatle su se raselili u okolna sela. Predak im je, vele, bio najamnik. Imao je velike brkove uzdignute. Bula nekakva rekla za njega “Što je onaj uzćulio brke” pa je prozvan Ćulibrk. Slave Jovanjdan. Za Laudonova Rata 1790. prešao je pop Jovan iz Blatine. Jedan je bio tufegdžija, pa su mu potomci prozvani Tuvići 6 k. Iza Ćulibrka su doselili:
-Popovići 9 k. Slave Nikoljdan. S juga su došli u severnu Dalmaciju, odatle iza Svištovskog Mira 1791. y Nebljuse (Lika) a pre 100 g. u Bušević. Iz ove je porodice najlegendarniji vojvoda iz ustanka 1875. g. Hajduk Pecija Popović.
-Stankovići 3 k. (Đurđevdan). Zvali su se Vojinovići. Ded im pobegao od vojske iz Mazina pre 70 g.
-Bursaći 6 k. (Đurćevdan) iz Kaldrme (Lika) pre 60 g. od vojništva.
-Jelačići 3 k. (Nikoljdan) iz Zmijanja pod Grmeč planinu; otuda pre okupacije u Bušević.
-Davidovići 2 k. (Nikoljdan) sa Davidovića Glavice kod Lušci–Polja pre Bune.
-Karani 4 k. (Nikoljdan) iz Vedovice iza Omerpaše, a starinom su sa Boboljusaka.
-Stojakovići 2 k. (Nikoljdan) iz Matavaza.
Iz Bjelajskoga Polja su pre 80 g.
-Banjac 2 k. (Jovanjdan) i Vulini 3 k. (Miholjdan).
Iz Like su pre Okupacije:
-Đukići 1. k. (Markovdan) iz Kurjaka (Udbina).
-Ševići 4 k. (Lučindan) iz Srba;
-Borovnica 1 k. (Đurđevdan);
-Dekići 4 k. (Jovanjdan);
-Zorići 1 k. (Đurđevdan) iz Mazina;
-Klašnja 3 k. (Đurđevdan);
-Price 5 k. (Aranđelovdan);
-Kalanj 3 k. (Nikoljdan);
-Dukić 1 k. (Stefanjdan) i:
-Lalić 1 k. (Đurćevdan).
Posle okupacije:
-Drakulići 1 k. (Sv. Stevana Dečanskog) iz Korjenice.
Ne zna se odakle su:
-Bojanići 3 k. (Jovanjdaš) i:
-Pravuljac 1 k. (Nikoljdan).
IZVOR: Prema knjizi „Pounje u Bosanskoj krajini“ od Milana Karanovića. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)