Порекло становништва села Горњи Бушевић, општина Босанска Крупа. Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића из 1925. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
На делу карсне заравни која се почиње да губи, јавља се овећа карсна вала. Поток Каменица прима: Понор, Чаву и Прчак. Творе елипсу, пониру и јављају се под именом Рашћко Врело. По косама и странама увале је село Бушевић.
Станковића Брдо је до Матаваза. Шљивовац је до Рујишке, Столови су до Бадића. У средини је Томашевац. Поред горњих врела воду пију и са ових: Шљивовац, Млака, Вугач, Биљег и Манда.
Тип села.
Село је разбијено у породичне групе. Из чисто административне потребе дели се на Горњи, Средњи и Доњи Бушевић, и ту поделу све више становништво усваја. Горњи Бушевић има четири краја.
На Cтанковића Брду:
Станковић 1 к. и Секулић 2 к.
На Столовима:
Грбић 1 к., Дмитрашиновићи 4 к., Бурсаћи 6 к., Станковићи 6 к., Дукићи 1 к., Бојанић 3 к., Бањци 2 к., Боровница 1 к., Лалић 1 к., Карани 4 к., Клашње 3 K., Дракулић 1 к., Зорић 1 к., Калањи 3 к., Вулини 3 к., Прице 4 к.
На Шљивовцу:
Ћулибрци 20 к., Поповићи 7 к., Тувићи 1 к., Шевићи 4 к., Декићи 4 к., Шевићи 2 к., Узелац 1 к., Мајсторовић 1 к., Прица 1 к., Јеличићи 3 к. и Стојаковићи 2 к.
На Томашевцу:
Давидовићи 2 к., Станковићи 2 к., Тувићи 6 к., Ћулибрци 2 к. и Плавуљац 1 к.
Свега 26 породица са 95 кућа.
Привреда.
Земљорадњом се више баве него сточарством. У Шљивовцу роде шљиве и пеку само ракију за кућну потребу. Има их и на раду у Америци.
Имена.
Име је из времена пре Турака. Посед Бушевића, једног огранка хрватске племићске породице Бабоњића–Благојских, протезао се од потока Баштре до Војскове (Radoslav Lopašić: Bihać i Bihaćska krajina, стр. 135) и дели се на Горњи и Доњи Бушевић. На нестале породице подсећају: Табурин Поток, Ђенића Поток, Јелића Поток, Вргино Брдо, Колунића Бријег и Кукића Палучак.
Старине.
На Колунића Бријегу има остатака ковачке шљаке, креча п цигле; биће да је из римског доба. Веле да је ту била попова ћелија и његов гроб. На Варошинама трагови кућа. Средовековни Бушевић је по свој прилици био у Великом Бадићу и то на Селишту на граници данашњег Бушевића.
Постанак села и порекло становништва.
Најстарија је породица:
-Ћулибрци 21 к. Доселили су из Лике пре 200 г. где су се звали Мајсторовићи. Пали су најпре на Шљивовац и одатле су се раселили у околна села. Предак им је, веле, био најамник. Имао је велике бркове уздигнуте. Була некаква рекла за њега “Што је онај узћулио брке” па је прозван Ћулибрк. Славе Јовањдан. За Лаудонова Рата 1790. прешао је поп Јован из Блатине. Један је био туфегџија, па су му потомци прозвани Тувићи 6 к. Иза Ћулибрка су доселили:
-Поповићи 9 к. Славе Никољдан. С југа су дошли у северну Далмацију, одатле иза Свиштовског Мира 1791. y Небљусе (Лика) а пре 100 г. у Бушевић. Из ове је породице најлегендарнији војвода из устанка 1875. г. Хајдук Пеција Поповић.
-Станковићи 3 к. (Ђурђевдан). Звали су се Војиновићи. Дед им побегао од војске из Мазина пре 70 г.
-Бурсаћи 6 к. (Ђурћевдан) из Калдрме (Лика) пре 60 г. од војништва.
-Јелачићи 3 к. (Никољдан) из Змијања под Грмеч планину; отуда пре окупације у Бушевић.
-Давидовићи 2 к. (Никољдан) са Давидовића Главице код Лушци–Поља пре Буне.
-Карани 4 к. (Никољдан) из Ведовице иза Омерпаше, а старином су са Бобољусака.
-Стојаковићи 2 к. (Никољдан) из Матаваза.
Из Бјелајскога Поља су пре 80 г.
-Бањац 2 к. (Јовањдан) и Вулини 3 к. (Михољдан).
Из Лике су пре Окупације:
-Ђукићи 1. к. (Марковдан) из Курјака (Удбина).
-Шевићи 4 к. (Лучиндан) из Срба;
-Боровница 1 к. (Ђурђевдан);
-Декићи 4 к. (Јовањдан);
-Зорићи 1 к. (Ђурђевдан) из Мазина;
-Клашња 3 к. (Ђурђевдан);
-Прице 5 к. (Аранђеловдан);
-Калањ 3 к. (Никољдан);
-Дукић 1 к. (Стефањдан) и:
-Лалић 1 к. (Ђурћевдан).
После окупације:
-Дракулићи 1 к. (Св. Стевана Дечанског) из Корјенице.
Не зна се одакле су:
-Бојанићи 3 к. (Јовањдаш) и:
-Правуљац 1 к. (Никољдан).
ИЗВОР: Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)