Порекло становништва села Бенаковац, општина Босанска Крупа. Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића из 1925. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Од била Грмеч планине одваја се ванац коса и косењака у карсној заравни. Они оивичавају три мање увале Понор, Водице и Присјека. Hoce главног била славе у увалу Сувопоље. Уздиже се Бобића Главица (552 m) и Присјека (559 m).
По тим пластичним особинама село се дели на четири краја.
Воде.
Воду пију са врела: Губиновац, Двоструковац, Мачковац, Љесковац и Понор. Кроз увалу води цеста из Санског Моста за Крупу.
Тип села.
Село је разбијено у групама око вртача. Око цесте груписало се неколико кућа. Ту је жандарска касарна и један дућан. Дели се на четири краја.
На Бобића Главици:
Баслаћи 2 к., Шарци 3 к., Јелаче 5 к., Качавенде 2 к., Миљуш 1 к., Бобић 1 к. Ступари 3 к., Вејиновићи 6 к., Калањ 1 к., Корице 1 к., Кулунџија 1 к., Декић 1 к., Медић 1 к., Дражић 1 к., Кресовић 2 к., Штулић 1 к. и Лемајић 1 к.
У Понору су:
Томаш 1 к., Лабус 1 к., Бабић 1 к., Качавенда 1 к., Мајкић 1 к., Поповић 1 к., Маријан 1 к., Радошевићи 4 к. и Шкундрићи 2 к.
У Присјеци:
Рађеновићи 2 к., Адамовић 3 к., Ђурашиновићи 5 к., Бундале 1 к., Поповићи 2 к., Качавенда 1 к. и Ловрић 1 к.
У Водицама:
Вејиновићи 3 к., Шкундрић 1 к., Мајкићи 4 к., Дрљача 1 к. и Адамовић 1 к.
Свега је 29 породица са 68 кућа.
Привреда.
Земљорадња и сточарство подједнако. Да задовоље потребе путника и села измажу се: 1 са механом, бакалницом, и трафиком, а 1 тргује стоком. Има их и на раду у Америци.
Имена.
Село је названо по некакву бенаку; Бобића Главица, по муслиманској породици Бобића из Подкалиња. Котуров Бријег по Котуру који је из Дубовика имао наслон и Павковића Тук по Павковићу, који је одселио у Кнешпоље.
Старине.
Више градине Калин има на једној коси хумак увршиван и зове се Заспа.
Постанак села и порекло становништва.
Бенаковац је скорашње насеље. Ту су имали муслимани из Турскога Дубовика и Подкалиња своје наслоне и станове. Од православних је само Котур имао стан. Најпре су доселили:
– Вејиновићи 9 к. из Плавна (Далмација) пре 70 г. Славе Св. Василију.
Иза њих су дошли:
-Ступари 3 к. славе Лазареву Суботу из Бјелајскога Поља, а старином су из Далмације,
-Јелаче 5 к. (Ђypђевдан) пре 60 г. из Заклопца (Лика),
-Адамовићи 3 к. (Јовањдан) из Бјелајског Поља пре 70 г. а старином су из Далмације. Овде су дошли с југа.
Пре 70 г. доселили су Бундале 1 к. (Јовањдан) из Хашана. Од њих су:
-Ђурашиновићи 5 к., (Јовањдан).
Пре Омерпаше су:
-Мајкићи 5 к., (Ђурђевдан) из Мајкића Јапре а старином су са Змијања где су се звали Гвоздени.
-Качавенда 4 к., (Никољдан) доселили су из Дубовика. Побили су неке Турке пре 60 г. па су једни побегли у Србију. Спомиње их Тих. Ђорћевић (Гласник Географског Друштва св. 5. е. 127.) Старином су од Качаника па су пали у Тимар више Приједора. Одатле је један доселио пре 100 г. у Дубовик.
Пре Окупације су из Лике:
-Баслаћи 2 к., (Ђурђевдан) из Добросела.
-Шарац 3 к., (Никољдан) из Добросела.
-После Окупације су из Далмације:
-Калањ 1 к., (Никољдан) и:
-Кресовићи 2 к., (Никољдан)
-Пре окупације су:
-Радошевићи 4 к., (Арханђеловдан) из Јасенице, а старином су из Лике и:
-Поповић 4 к., (Илиндан) из Трубара.
-После окупације из Лике:
-Миљуши 1 к., (Јовањдан) из Срба као уљез:
-Корица 1 к., (Никољдан) из Могорића;
-Лекић 1 к., (Никољдан) из Зрмање;
-Медић 1 к., (Ђурђевдан) из Дољана;
-Дражић 1 к., Ђурђевдан):
-Штулић 1 к., (Врачи);
-Томаш 1 к., (Арханђеловдан) из Могорића;
-Лабус 1 к., из Зрмање;
-Бабић 1 к., (Јовањдан) из Мазина;
-Шкундрић 8 к., (Јовањдан) из Попине;
-Дрљача 1 к., (Трифуњдан) из Врховина. Најпре су се уставили у Војевцу.
-Лемајић је из Лике и одселио не зна се куда.
–Ловринић 1 к. је изумрла.
ИЗВОР: Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)