Порекло становништва насеља Баштра, општина Босанска Крупа. Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића из 1925. године. Приредио сарадник Поре кла Милодан.
Положај насеља.
Глодина, која прима Бјелајски Поток, салева се у Уну и Баштра, која прима Каранов Поток, творе више коса на којима је село.
Тип села.
Село је разбијено на косама и у потоцима на сродничке групе. Дели се на три краја.
У Баштри су:
Тодићи 1 к., Јагличићи 1 к., Гак 1 к., Умићевићи 2 к., Дражићи 1 к., Ђаковићи 1 к., Поповићи 2 к., Ступари 4 к., Јелисавац 2 к., Латиновићи 1 к., Мандићи 1 к., Пустињак 1 к., Taтић 2 к., Новаковић 1 к., Карани 1 к., Боровница 1 к., Томчићи 2 к., Лончина 1 к., и Чубрило 1 к.
У Бјелајцима су:
Ковачевићи 2 к., Борићи 1 к., Шијан 1 к., Зец 2 к., Татић 3 к., Беслаћи 1 к., Кљајићи 2 к., Тодићи 1 к., Ступари 2 к., Медићи 1 к., Ћулибрци 2 к., и Калања 1 к.
У Глодини:
Ловрићи 3 к., Татићи З к., Рашете 1 к., Зец 1 к., Стојисављевићи 1 к. и Ћулибрк 1 к.
Свега 31 породица са 55 кућа.
Привреда.
Претежно се баве земљорадњом. Знатно их помажу свиње, јер има много шуме, која даје жир. Задовољавају потребе села: 1 ковач, 1 бакал са трафиком, а 1 тргује благом.
Имена.
Име је од воде пре Турака. Бјелајци по досељеницима из Бјелајскога Поља; Барбара, веле, по „бреберини“ трави за козе, а Драгашев До по некакву ковачу Драгашу.
Старине.
На коси више Баштре, где прима Каранов Поток, распознају се темељи цркве у сред гробља. Изгледа да је црква из времена пре Турака, па су је поправили насељеници који су за Лаудона 1790. прешли у Банију.
Постанак села и Порекло становништва.
Кад је Лаудон ударао на Нови прешао је народ из Баштре у Банију у „Збјег“. Не знају да ли се ко вратио. Од данашњих су доселили пре Омерпаше:
-Ловрићи 3 к. славе Благочасне Вериге из Лике;
-Латиновићи 1 к. (Јовањдан) из Бјелајског Поља;
-Медићи 1 к. (Ђурђевдан) од Манастира Хрмња и Jeлисавац 2 к. (Јовањцан) од Сане.
Пре Окупацнје су из Лике:
-Јагличић 1 к. (Јовањдан);
-Дражићи 1 к. (Ђурђевдан)
-Ђаковићи 1 к. (Никољдан);
-Мандић 1 к. (Никољдан):
-Пустињак 1 к. (Арханђеловдан):
-Боровница 1 к. (Ђурђевдан)
-Калања 1 к. (Јовањдан) а прислужује Малој Госпојини;
– Кљајићи 2 к. (Ђурђевдан);
-Беслаћ 1 к. (Ђурђевдан);
-Борић 1 к. (Св. Пантелију);
-Шијан 1 к. (Арханђеловдан) из Корјенице;
-Рашета 1 к. (Никољдан) из Лапца;
-Стојисављевић 1 к. (Арханђеловдан) из Попине и;
-Чубрило 1 к. (Лучиндан).
Из Ивањске су:
-Татићи 7 к. (Јовањдан) и:
-Ковачевићи 2 к. (Св. Стевана Дечанског). Ове две су порородице старином из Далмације.
Пре окупације су:
Из Бјелајског Поља:
-Новаковићи 1 к. (Никољдан);
-Зец 3 к. (Никољдан) испод планине;
-Тодићи 2 к. звали се Штрпци славе Ђурђевдан из Сухаје;
-Карани 1 к. (Ђурћевдан) из Бобољусака;
-Гак 1 к. (Никољдан) из Бањана;
-Ступари 6 к. (Лазареву Суботу) из Бенаковца;
-Лончина 2 к. (Ђурђиц) из Чађавице;
-Умићевићи 2 к. (Арханђеловдан) из Рујишке ;
-Ћулибрк 3 к. (Јовањдан) из Бушевића;
-Томчић 2 к. (Арханђеловдан) из Рујишке и:
-Поповић 2 к. (Никољдан) из Бушевића.
ИЗВОР: Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)