Порекло презимена, село Арапуша (Босанска Крупа)

Порекло становништва насеља Арапуша, општина Босанска Крупа. Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића из 1925. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај  насеља.

Лежи на уседлини Греде и Небесића, који су у линији карсне заравни. Арапушки Поток тече испод Греде и зове се даље Млака Ријека. С друге стране је овећа раван до речице Војскове у коју утиче Млака Ријека код Саставака.

Воде.

Воду пију са врела Дојнац, која је тешка за пиће и са Јаруге, коју на чункове Хаџи-Ибрахимага Чаушевић. На уседлини је главни део села. Према Млакој Ријеци је Доња Махала, а према Војскови Луке.

Тип села.

Село је сашоровано око пута, који иде из Велике Рујишке у Крупу. Има четири дела: Арапуша, Доња Махала, Луке и Нишић.

У Арапуши су:

Куртовићи 8 к., Седићи 3 к., Османагићи 8 к., Комићи 1 к., Чолић 1 к., Чаушевићи 3 к., Хасановић 4 к., Ибрахимовићи 6 к. и Мујкић 1 к.

У Доњој Махали:

Чаушевићи 6 к., Мулахметовићи 1 к., Вилићи 5 к., Рејзовићи 1 к., Седићи 1 к.

У Лукама:

Седићи 2 к., Субашићи 3 к., Мулахметовићи 1 к., Хасановићи 1 к., Ковачевићи 1 к., Дрљаче 1 к., Велагићи 2 к., Османагићи 1 к., Праштало 1 к. и Харбаши 1 к.

На Нишићу су:

Шекеровићи 1 к., Радаковићи 1 к. и Дробац 1 к.

Има свега 18 породица са 70 кућа.

Привреда.

Претежно се баве земљорадњом. Има их неколико на раду у Америци. Поред тога баве се: 1 коларским занатом, 1 терзија и бакал. Један држи трафику и тргује мешовитом робом.

Име села.

Село је добило име од Арапаге, који се одликовао у боју код освојења Крупе.

Старине.

На брду Фазлића Градина распознају се трагови врло старог насеља; има остатака глиненог посуђа. На уседлини је Арапагина кула. Запалили су је за Устанка 1876 г. усташе, па се руши.

Постанак села и Порекло становништва.

Причају да је некаквом Арапаги за војничке услуге препустио да бира земљу освајач Крупе Мустафа–паша Соколовић. Он је одабрао ту у уседлину са равницама на обе стране и саградио кулу квадратаста облика.

Од Арапаге су:

-Османагићи 9 к., Куртовићи 8 к. и Ибрахимовићи 6 к. После је, веле, дошао Арапагин брат Чауш и од њега су:

-Чаушевићи 9 к.

После Карловачког Мира 1699. доселили су из Лике:

-Седићи 6 к. Једно време стајали су у Јасеници. Од Седића су:

-Хасановићи 9 к. У исто време и:

-Субашићи 3 к. и:

-Вилићи 5 к.

Не зна се одакле су насељени:

-Рејзовићи 1 к., Мулахметовићи 2 к. и Циганин Чолић 1 к.

Из суседног села Бадића су пре окупације:

-Мујкићи 1 к. и Велагићи 2 к; из Отоке Комићи 1 к., а из Турског Дубовика Харбаши 1 к. Пре окупације доселили су као кмети православни:

-Шекеровић 1 к. из Дубовика звао се Крнета. Како је ишао згрчен као некакав Муслиман Шекер прозван је Шекеровић. Славе Томиндан. У Дубовик је дошао из Северне Далмације.

-Ковачевићи 1 к. славе Св. Стевана Дечанског. Доселио је овде из Пученика, а ту из Северне Далмације пре 200 г.

-Дробац 1 к., Ђурђевдан из Грачаца.

-Дрљача 1 к., Трифуњдан испод планине. Ту су доселили из Лике.

-Радаковић 1 к., Никољдан, из Лике и:

– Праштало 1 к., Никољдан, из Дубовика. Старином су са Херцеговине, дошли у Лушци Паланку.

ИЗВОР: Према књизи  „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.