Poreklo stanovništva sela Cicrina, opština Ravno. Prema knjizi Milenka S. Filipovića i Ljube Mićevića „Popovo u Hercegovini“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Selo je u jednoj dugačkoj uvali, izgrađenoj u Cicrinskim Ravnima, severozapadno od Orahovog Dola, na granici prema Dalmaciji. Kuće su mahom viosko u strani i kraj puta. Najviše brdo u Cicrini zove se Tmor. Nad selom su brda Požar i Ljunjevac. Žive vode nema: seljani se služe kišnicom iz čatrnja. Starih čatrnja ima 12 i zovu se: Gornja Čatrnja, Mala Čatrnja, Studenac, Na Braćevu Guvnu, Prodo, Pod Gradom, Velika Čatrnja, Kotlarica, Nova Voda, Na Lokvi, Stara Čatrnja i Klačina. Novih Čatrnja ima 11. Lokava ima šest: Mokri Do, Trnovac, Blizna, Cerovica, Močona i Duba. U polju, ispod sela Čvaljine, su zemlje: Grude, Velike Njive, Završnice, Vozne Struge, Zakaldrma, Vukove Struge, Lukorječi, Poljane i Veliki Rat. To su sve veći kompleksi zemljišta u kojima ima po nekoliko njiva. U brdu su: Bijele Njive, Pliješi, Oskoruše, Poselje, Strmice, Za Prenelo, Vode. Oko sela ima nešto „gore“: Rupna Dola, Međedica, Blizansko Brdo, Kuna Gradina i Rasovača. Pet njima je najviše zanoveti, glogova i klenova drveta. Stonu napasaju po stranama oko sela.
Tip sela.
Selo se deli na mahale: Cicrina, Stranica, Kremena Njiva i Zatmorje. Te mahale su udaljene jedna od druge po 2 km, a u njima kuće obrazuju porodične grupe. U svemu je 36 kuća. Nakraj sela je crkva sv. Lovro. Svaka mahala ima svoje zasebno groblje.
Starine u selu.
Starih „grčkih ploča“ ima na mestima: Na Krstu, Potrebicama, na Duboj i na grobljima u Cicrini, u Zatmorju i na Gracu. Oko sela su mnoge gomile. Ima ih oko 50, osobito u Plitkom Dolu i Bjelavama. U njima se nalaze kosturi. Između mahala Strmica i Cicršče; stare zidine Gradac. Priča se da je tu nekada bila rimska vojska. Tu, y ruševinama, i sada se nalazi starih zemljanih lonaca. Neki kažu da je tu bio „grčki grad“.
Ranije su u Cicrini živeli Raguži, koji su otišli u Hrasno (Stolački srez) da se sklone od Turaka. Nasledili su ih Raiči. Izumrli su Kuljeni.
Poreklo stanovništva.
Danas u selu žive samo katolici.
-Skaramuce (5 k. Mitrovdan) su se doselili iz Ravnog.
-Potrebice (7 k.) su starinom Bogašinovići iz Odžaka kod Nevesinja. Predak koji je došao na Zatmorje bio je toliko bogat da je načinio odmah 12 čatrnja i 2 lokve. Za njihove stare se priča da su pokrali stoku iz Orahova Dola, ali da su ih Orahovci poklali, a kuće im popalili i da je samo nekim slučajem ostao u životu neki „manjak“ (dečak), koji se posle potucao i go i bos i stoga ga prozvali Potrebica. Po drugima su ih popalili Senjani; Ostalo je samo jedno dete, koje su zbog sirotinje prozvali Potrebica. Ima i drukčijih kazivanja o postanku prezimena. Od tog roda bio je navodno jedan biskup.
-Braći (3 k.) su starinom iz Ravnog. Zovu ih i Zečićima. Priča se: musliman Mataradžić jahao na slabom atu, pa se jedan od Braća pohvalio da će mu uteći peške. I zaista, kad su potrčali, Brać my je utekao, pre dotrčao na određeno mesto, napunio i zapalio lulu, dok je Mataradžić stigao na konju. Drugoga Braća zovu još Delić.
-Braći-Zečići (2: k.) slave Mitrovdan, a Braći–Delići (1 k.) Šimundan. Ima naseljenih u Bjelojevićima kod Stoca.
-Mitrovići (3 k., Mitrovdan), ranije Grgurevići, došli su iz Ravnog.
-Tomaševići – Kukice (3 k., Šimundan) su dalekom starinom iz Somine u Banjanima, odatle su došli u Čvaljinu, a iz Čvaljine, zbog krvnine, »đedov pranđed“ y Cicrinu. Od njih je bio Miše Tomašević, serdar, komandir bataljona u hercegovačkom ustanku, 1875, u odredu vojvode Musića. Nekada su se zvali Paklarevići. Kad su napustili Čvaljinu Miho je otišao u Cicrinu, Boško u Duvno, a treći brat u Košarni Do na Pelješcu.
-Raiči (6 k.) i Limovi (3 k.,Nikoljdan); zajedničkog porekla, su starinom iz Pive. Priča se da su hajduci Limov i Bajo Pivljanin poklali Turke u džamiji u Predolju, poviše Stoca, i da je Limov odatle pobegao i nastanio se u Cicrini. O tom događaju ima i narodna pesma.
-Korde (1 k., Mitrovdan) su iz Golokordića, kod Turkovića. Smatraju ih najstarijim rodom u selu. Za njih se priča da ih je našao knez Ivić iz Ravnog kao napuštenu siročad, brata i sestru, i po tome su ih nazvali Korde. Od sestre su Mitrovići.
-Kulaši (1 k., Šimundan) su se doselili s Vojevića u Trnčini. Daljim poreklom treba da su od Kolašina. Ima ih u Stonu i y Dubravama, a kao pravoslavnih bilo ih je u Orašju. Pravoslavnih Kulaša ima u Fatnici (Bilećke Rudine), gde se oni smatraju starincima.
-Jarak (1 k., Nikoljdan) se je doselio iz Trebimlje.
-Pupe (1 k., Nikoljdan) su od Pupa u Čvaljini.
-Boro (1 k.) je došao iz Hrasna na ženino imanje 1930. godine.
-Dobroslavić (1 k.) je došao iz Trebimnje na ženino imanje 1937. godine.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića i Ljube Mićevića „Popovo u Hercegovini“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Komentari (0)