Порекло становништва села Цицрина, општина Равно. Према књизи Миленка С. Филиповића и Љубе Мићевића „Попово у Херцеговини“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је у једној дугачкој ували, изграђеној у Цицринским Равнима, северозападно од Ораховог Дола, на граници према Далмацији. Куће су махом виоско у страни и крај пута. Највише брдо у Цицрини зове се Тмор. Над селом су брда Пожар и Љуњевац. Живе воде нема: сељани се служе кишницом из чатрња. Старих чатрња има 12 и зову се: Горња Чатрња, Мала Чатрња, Студенац, На Браћеву Гувну, Продо, Под Градом, Велика Чатрња, Котларица, Нова Вода, На Локви, Стара Чатрња и Клачина. Нових Чатрња има 11. Локава има шест: Мокри До, Трновац, Близна, Церовица, Мочона и Дуба. У пољу, испод села Чваљине, су земље: Груде, Велике Њиве, Завршнице, Возне Струге, Закалдрма, Вукове Струге, Лукорјечи, Пољане и Велики Рат. То су све већи комплекси земљишта у којима има по неколико њива. У брду су: Бијеле Њиве, Плијеши, Оскоруше, Посеље, Стрмице, За Пренело, Воде. Око села има нешто „горе“: Рупна Дола, Међедица, Близанско Брдо, Куна Градина и Расовача. Пет њима је највише зановети, глогова и кленова дрвета. Стону напасају по странама око села.
Тип села.
Село се дели на махале: Цицрина, Страница, Кремена Њива и Затморје. Te махале су удаљене једна од друге по 2 км, а у њима куће образују породичне групе. У свему је 36 кућа. Накрај села је црква св. Ловро. Свака махала има своје засебно гробље.
Старине у селу.
Старих „грчких плоча“ имa на местима: На Крсту, Потребицама, на Дубој и на гробљима у Цицрини, у Затморју и на Грацу. Око села су многе гомиле. Има их око 50, особито у Плитком Долу и Бјелавама. У њима се налазе костури. Између махала Стрмица и Цицршче; старе зидине Градац. Прича се да je ту некада била римска војска. Ту, y рушевинама, и сада се налази старих земљаних лонаца. Неки кажу да је ту био „грчки град“.
Раније су у Цицрини живели Рагужи, који су отишли у Храсно (Столачки срез) да се склоне од Турака. Наследили су их Раичи. Изумрли су Куљени.
Порекло становништва.
Данас у селу живе само католици.
-Скарамуце (5 к. Митровдан) су се доселили из Равног.
-Потребице (7 к.) су старином Богашиновићи из Оџака код Невесиња. Предак који је дошао на Затморје био је толико богат да је начинио одмах 12 чатрња и 2 локве. За њихове старе се прича да су покрали стоку из Орахова Дола, али да су их Ораховци поклали, а куће им попалили и да је само неким случајем остао у животу неки „мањак“ (дечак), који се после потуцао и го и бос и стога га прозвали Потребица. По другима су их попалили Сењани; Остало је само једно дете, које су због сиротиње прозвали Потребица. Има и друкчијих казивања о постанку презимена. Од тог рода био је наводно један бискуп.
-Браћи (3 к.) су старином из Равног. Зову их и Зечићима. Прича се: муслиман Матараџић јахао на слабом ату, па се један од Браћа похвалио да ће му утећи пешке. И заиста, кад су потрчали, Браћ мy је утекао, пре дотрчао на одређено место, напунио и запалио лулу, док је Maтараџић стигао на коњу. Другога Браћа зову још Делић.
-Браћи-Зечићи (2: к.) славе Митровдан, а Браћи–Делићи (1 к.) Шимундан. Има насељених у Бјелојевићима код Стоца.
-Митровићи (3 к., Митровдан), раније Гргуревићи, дошли су из Равног.
-Томашевићи – Кукице (3 к., Шимундан) су далеком старином из Сомине у Бањанима, одатле су дошли у Чваљину, а из Чваљине, због крвнине, »ђедов пранђед“ y Цицрину. Од њих је био Мише Томашевић, сердар, командир батаљона у херцеговачком устанку, 1875, у одреду војводе Мусића. Некада су се звали Пакларевићи. Кад су напустили Чваљину Михо је отишао у Цицрину, Бошко у Дувно, a трећи брат у Кошарни До на Пељешцу.
-Раичи (6 к.) и Лимови (3 к.,Никољдан); заједничког порекла, су старином из Пиве. Прича се да су хајдуци Лимов и Бајо Пивљанин поклали Турке у џамији у Предољу, повише Стоца, и да је Лимов одатле побегао и настанио се у Цицрини. О том догађају има и народна песма.
-Корде (1 к., Митровдан) су из Голокордића, код Турковића. Сматрају их најстаријим родом у селу. За њих се прича да их је нашао кнез Ивић из Равног као напуштену сирочад, брата и сестру, и по томе су их назвали Корде. Од сестре су Митровићи.
-Кулаши (1 к., Шимундан) су се доселили с Војевића у Трнчини. Даљим пореклом треба да су од Колашина. Има их у Стону и y Дубравама, а као православних било их је у Орашју. Православних Кулаша има у Фатници (Билећке Рудине), где се они сматрају старинцима.
-Јарак (1 к., Никољдан) се је доселио из Требимље.
-Пупе (1 к., Никољдан) су од Пупа у Чваљини.
-Боро (1 к.) је дошао из Храсна на женино имање 1930. године.
-Доброславић (1 к.) је дошао из Требимње на женино имање 1937. године.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића и Љубе Мићевића „Попово у Херцеговини“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)