Порекло презимена, село Горње Храсно (Неум)

21. август 2022.

коментара: 0

Порекло становништва села Горње Храсно, општина Неум. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села, воде и клима.

Горњим Храсном зове се карсно улегнуће с висином од 300 до 400 м., које је у правцу ЗЗЦ–ИИј до 10 км. дуго, а око 3 до 4 км. широко. Све особине чине га типичннм карсним улегнућем са голим, безводним и кршевитим ивицама, и са дном испуњеним танким слојем живице.

Села су махом по ивицама гдје образују мале групе кућа. На сјеверној ивици су: Рујеви До (14 кућа), Гај (13 кућа), Радишевина (4 куће), Под Кулом (16 кућа); на јужној су ивици: Влака (7 кућа), Граховишта (2 куће). У цијелом Горњем Храсну нема живих врела, na чељад пију воду из чатрња, а стока из локава.

Земље и шуме и породице (родови) по махалама.

У Рујеву Долу има мало зиратне земље, зато држе у Попову Пољу земље као приорачи. Испаше су издијељене на илаке које су обзидане. У селу имају три главне породице, па се по њима зову и сеоске махале:

-Медановина (3 куће),

-Боговина (7 кућа) и:

-Ћуковина (3 куће), а још уз то има и:

-Ћућага 1 кућа.

Старине у селу.

Од старина има „грчких“ гробница, затим и кућиштина од непознатих становника и трагова кућа породице Милосавчића који живи под именом Новокмети у Дубочици, код Љубиња. Све три породице Медани, Букови и Бозе су прије 300 година из Мириловића од породице Капора. Славе Јовањдан. За Ћућаге извјештач није навео одакле су.

У Гају имају доста зиратне земље, и то око кућа и у Попову Пољу, купљене. Пашњаци су издијељени. Село се дијели на три дијела: Мушину (4 куће), Шарићевину (1 кућа), Гај (9 кућа). У селу су живјели некад Муслимани Шарићи, који су одселили у Столац, затим Прце, Мачинко, Елезовић, Оборине, а од којих су неке изумрле, а неке се одселиле у оближња села.

Старина има: гомила, и „грчких“ гробница. Жарковићи, Комади, Бозе и Медани су исто братство.

-Ђоге су доселили прије 300 година из Мириловића, а:

-Жарковићи су прешли прије 80 година с Влаке.

И y Радишевини је земља око кућа и куповна у пољу. Испаше су издијељене. Има двије породице са 6 кућа. У селу је живио Муслиман Радишевић, сада у Стоцу и ага овом селу.

У селу ćy живјели још Прце и Ђуришићи, који сад живе у Бјелојевићима, и Марић, који је сад у Бурмазима. Муслимани:

-Сефе (2 куће) су доселили још у 18. вијеку из Чавша у Попову.

-Буквићи (4 куће) су прије 25 година доселили од оних из Побрђа.

И Под Кулом има кметовске земље у селу и y Попову купљене, коју држе приорачи испод Куле. Испаше су све издијељене. Село се дијели на: Бању (5 кућа) и Под Кулу (11 кућа). По чему се дио села прозвао Бањом, није познато.

Мисли се да је старо насеље било у Селишницама, па да се преселило због комараца и грознице. У селу су прије 200 година живјели Михићи, којих данас има у Чавшу, Бјелојевићима, Мишљену и Банчићима. Њихов су род и Муслимани Пашићи, који су градили сеоску кулу и живе у Мостару, Вукосави су преселили у Гај и Побрђе, затим Радишевићи и Крпићи.

Становништво је, већим дијелом, доселило у 18. вијеку.

-Рагужи, Рогоњићи и Вилићи су једно братство; потичу од оних с Ластве и Воденог Дола у Г. Храсну.

-Павци су из Батковића од тамошњих Паваца.

-Ловре је од Маслаћа из Доњег Храсна доселио прије 15 година.

И на Влаци је радна земља у Попову и око кућа. Село има 7 кућа, које су збијене у једну групу. Испаша је издијељена, а шума уништена. Око Влаке нема много старина, изузев омеђине на Великој Градини. Прича се да се један:

-Жарковић заједно са:

-Брстином, Мандрапом и Маслаћем одликовао у Габели у боју с Јанковић Стојаном, кад је овај ударао на Мостар, и он је награђен од турских власти са 5 харача земље. На тај се начин он населио у Влаци. Поријеклом је од Капора из Мириловића.

У Граховиштима радна је земља сва код кућа. У испашама је шума јако сасјечена те сељаци трпе велику оскудицу у дрвима. Овдје живи породица:

-Буквићи са двије куће. Причају у селу да је живио некакав „бан“ од кога је остало мјесто Бановине. У Мехмедовини живио је Мехмед Радишевић. По селу има безброј омеђина од некаквих старих кућа. У Граховиштима је Зборна Гомила на којој се састајале цијело Г. Храсно на вијећање. Овдје су негда живјели Елезовићи, Ђуришићи и Гараљевићи. Још у 19. вијеку у селу су биле само стаје Буквића с Подбрђа. Прије 40 година претворено је у стално село.

ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.