ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић
Истраживање развитка земунског угоститељства које је током 90-их година ХХ века спровео Никола Илић – Бата, преточено је у књигу наслова ”Од хана до хотела : Земунско угоститељство”. Књига је публикована 2021. године под покровитељством Градске општине Земун, а у улози издавача обео се ”Клуб матичне културе Земун”.
Кроз сам наслов, аутор упућује на културни распон истока и запада који се сусреће управо ту, на месту на коме се додирују ободи заталасаног Хума и Панонског бескрајног хоризонта.
Током времена Војне границе (1747-1873.) када се Земун обрео у статусу ”слободног краљевског града”, људи који су се у њему трајно настанили, али и сви они који су кроз њега стицајем разних околности пролазили, створили су одређену микро-културу која се као правило живљења у Земуну задржала и током ХХ века, а што је примећивао и Р. Ливада, констатујући: ”у Земуну живи свет”!
Тај ”земунски свет” који се у смислу философије живљења, преливао и изван градских палисада у широке сремачке атаре и кићена села, која су од развојачења до после Другог светског рата припадала Земунском котару, а потоњем Срезу, били су компактна целина, која је нарочито у домену извозне трговине која се уско сводила на шпекулације пољопривредним производима и шумским ресурсима, и за данашње поимање економског развитка поставили високе стандарде. Управо са развојем трговине, занатства, транспорта, у Земуну долази до снажног прилива становништва са разних страна Васељене. Од краја 18. до средине 19. века Земун постаје најзначајније место трговачких веза и дипломатских сусретања. Та динамика, свакако, да је била пресудна за развој угоститељства у граду Земуну, који је, на једном од тада најважнијих светских путева који је водио од Цариграда до Беча, био средишња тачка. Земун је прилику тренутка искористио, а што Никола Илић – Бата сведочи у овом раду.
Иако са акцентом на историјату развоја угоститељства, аутор овим радом отвара видике у смеру опште економске слике времена о коме је реч. Износећи податке у вези са правилима угоститељског пословања, које је у духу аустријске камералистике директно уплитало државу у свакодневицу, јасно је да је кроз издавање дозвола за крчмарско право, истицање цимера, дозвола за држање билијара, за игранке и све друге дозволе, уз фискалне намете које аутор није пропустио да поброји, град Земун остваривао приходе који су потом, омогућили развој самог места.
Уз називе, а где је то било могуће и описе угоститељских радњи, њихово убицирање у данашњем просторном плану Земуна, аутор није изоставио ни податке у вези са људима који се током времена јављају као њихови закупци или власници. Свакако да ови подаци пружају нова сазнања, којима се употпуњује општа просопографија Земуна. Уједно, аутор не пропушта да помене виђеније госте земунских локала, користећи при томе изворну архивску грађу, махом до сада необјављену. Стога, књига ”Од хана до хотела” може бити и извор података за Родословце, пошто аутор, помињући одређене људе и породице упућује на место одакле се лице доселило у Земун.
Иако о Земуну, његовој историјској и културној прошлости до сада постоји значајан број публикованих радова, овај рад се посебно издваја како самом тематиком тако и начином на који се аутор задатом темом бави. Озбиљан истраживачки рад који преточен у књигу наслова ”Од хана до хотела” доноси нова сазнања о земунском угоститељству, економији, друштвеним и социјалним приликама уопште, аутор употпуњује сјајним одабиром графичких прилога, махом запретених у депоима Историјског архива Београда и Завичајног музеја Земуна, те на овај начин употпуњује слику о једном времену и о људима који су у том времену живели.
Књига наслова ”Од хана до хотела – Земунско угоститељсто” аутора Николе Илића – Бате доноси нова сазнања из прошлости Земуна, те иста може послужити научној и стручној јавности као ослонац и путоказ у неким будућим истраживањима. Широкој јавности ова књига свакако да доноси нову, несвакидашњу и узбудљиву причу из прохујалих векова Земуна, а Родословцима, можда баш ону карику у низу, за којом трагају.
Коментари (0)