Sabljarević je prezime iz Beograda. Krsna slava je Sveti Jovan.
Aleksa Sabljarević bio je fijakerist iz Beograda 1908. godine. Naveden je kao obućar 1927.
Andrija Popović (između 1778–1780). Rođen je oko 1750. u Požarevcu. Otac ga je, još kao dečaka, bežeći od turskog terora, doveo u Srem. Ostavši rano bez roditelja, brigu nad njim preuzimaju neki rođaci ili očevi prijatelji u Irigu, gde pohađa osnovnu školu. Nedugo zatim on je u Zemunu, u kojem nastavlja ali i ne dovršava svoje obrazovanje. U selu Karlovčiću prihvata se dužnosti učitelja i ženi devojkom Sarom, rodom iz Klenka, koja mu rađa dva sina, Mojsila i Stevana. Nakon šest godina službe, Popović se seli u Osek gde pohađa tzv. Normalnu školu, stekavši punu kvalifikaciju za
učiteljski poziv. Iz Oseka se ponovo upućuje u Srem, ovaj put u Dobrince, gde se kao pedagog kratko zadržao, svega jednu godinu. Odatle ga put vodi u Brestač, gde takođe ostaje godinu dana kao učitelj, pa u Irig, u kojem službuje isto jednu godinu. U Vognju ostaje pet godina, u Rivici tri, opet u Vognju četiri godine. Put ga dalje vodiuKlenak, gde ostavlja ženu,zatimuustaničku Srbiju,uŠabac, u kojem je 1806. učitelj. Kad su ga otkrile austrijske vlasti, on menja prezime u Sabljarević i sklanja se u selo Grabovce kod Valjeva. U jednom dokumentu iz 1819. godine doznaje se da se on, posle 1808, nastanio u Orašcu, središtu Šumadije, daleko od očiju austrijskih špijuna, gde ostaje sve do propasti ustanka 1813, radeći na podizanju narodne prosvete. U masi izbeglica koja je te prelomne godine prelazila preko Save u Srem, našao se M naš učitelj. Nastanjuje se u Donjim Petrovcima i zapošljava u seoskoj školi, stalno pod prismotrom vlasti koja mu nije zaboravila učešće u nekadašnjoj Ticanovoj buni. Uhapšen je sledeće, 1814. godine, sproveden u petrovaradinsku tvrđavu i okovan. Nije utvrđeno koliko je dugo bio u tamnici, iz koje je pobegao u prvoj polovini septembra, verovatno uz pomoć srpskih oficira i vojnika, među kojima je imao dosta prijatelja, poznanika i svojih bivših đaka. Ni posle dve nedelje potrage, vlasti ne uspevaju da ga pronađu. Brestač treba da se ponosi svojim nekadašnjim učiteljem, koji je, po opisu iz jedne policijske poternice, bio čovek visok i krupan, sivih očiju i prosedih brkova, lica crnomanjastog – nosio je srpsko odelo, opanke M fes na glavi. (izvor: Ponos i svetlost, 250 godina škole u Brestaču 1766-2016, 2016. god)
Komentari (0)