Иако у Србији не постоји централизована национална дигитална библиотека, као што је Gallica.bnf.fr у Француској или Hungaricana.hu у Мађарској, у шаренилу домаћих дигиталних библиотека ипак се може наћи мноштво вредне књижне и периодичне грађе.
Наравно, покушаја да се установи централна интернет страница дигиталне грађе Србије било је још на почетку ере дигитализације у Србији, и у првим годинама то место је несумњиво припадало Дигиталној библиотеци Народне библиотеке Србије. Међутим, иако је у првом таласу формирана за оно време импознатна колекција књига, часописа и друге штампане и рукописне грађе, ова интернет страница је у међувремену застарела и годинама није ажурирана новим садржајима.
Иницијативу је с временом преузела Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” са пројектом Претражива дигитална библиотека. Број библиотека и других друштвених установа које учествују у овом пројекту и даље није велики, али је похвално што се дигитализација врши у једном стандарду и што је цела библиотека претражива у тексту. Колико на овом пројекту још треба радити, можда најбоље говори чињеница да веома мали број људи који се служе интернетом у научне и истраживачке сврхе уопште зна да он постоји.
Препуштајући овај велики посао од националног значаја великима, ми ћемо се у наставку осврнути на дигиталне библиотеке које су самостално развиле многе библиотеке и друге установе културе у Србији. Тамо где је могуће наводићемо и тренутне бројке које се односе на фонд дигитализоване грађе како бисмо могли пратити њихов рад на дигитализацији у будућности.
1. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ
Дигитална библиотека Народне библиотеке Србије наша је прва и највећа дигитална библиотека (Digitalna.NB.rs). Броји више од двадесет колекција од који посебно издвајамо Новине, Часописе и Књиге. У оквиру ДНБС налази се и колекција завијачних збирки библиотека у Врању, Чачку, Сомбору, Јагодини, Смедереву, Ужицу, Пироту, Бору, Нишу, Ваљеву, Лесковцу, Пожаревцу, Шапцу, Краљеву и Новом Пазару. Дигитална Народна библиотека Србије доступна је на српском и енглеском језику (СРБ/ENG).
Народна библиотека Србије поводом обележавања 100-годишњице од почетка Првог светског рата израдила је и посебну Дигиталну библиотеку Велики рат.
2. УНИВЕРЗИТЕТСКА БИБЛИОТЕКА „СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ”
Дигитална библиотека Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” најпознатија је можда по својим Претраживим дигитализованим историјским новинама, али ова библиотека заслужна је и за дигитализацију великог броја књига и рукописа из свог фонда, који се могу наћи подељени у три категорије: Збирка рукописа, Збирка књига и Збирка новина. Дигитализована грађа доступна је корисницима у високој резолуцији. Сајт дигиталне библиотеке доступан је на српском, енглеском и руском језику (СРБ/ENG/РУС).
Претраживе дигитализоване историјске новине су већ надалеко познат пројекат Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”. Реч је о изузетној колекцији периодичне грађе, снимљене у виском квалитету и претраживе у тексту. Ранија верзија сајта имала је нешто прегледнији садржај него постојећа, али резултати претраге ће вас свакако увек довести до чланка у коме се помиње ваш тражени појам.
3. БИБЛИОТЕКА МАТИЦЕ СРПСКЕ
Дигитална библиотека Матице српске заједно са претходне две националне библиотеке спада у ред наших најбогатијих дигиталних библиотека на којој се тренутно може прегледати више од 30.000 публикација. Посебна вредност ове дигиталне библиотеке су старе и ретке књиге настале на простору Хабзбуршке монархије, посебно оне из 18. и 19. века (Српске књиге 18. века, Српске књиге од 1801-1867. године), као и мноштво старе периодичне грађе, која је подељена у више колекција (Часописи, Календари и месецослови, Летопис и Зборници Матице српске).
4. БИБЛИОТЕКА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ
Дигитални архив Српске академије наука и уметности представља својеврсну Дигиталну библиотеку САНУ на којој се могу наћи углавном издања Академије. Од преко 11.000 публикација, 8492 односи се на издања настала после 2000. године, док је мањи број њих (2888), и то претежно чланака, из периода 1903-1999. године. Дигитализација грађе која се може наћи на овом сајту није рађена у једном стандарду, тако да квалитет снимака зависи од случаја до случаја.
5. БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА
Дигитална библиотека Библиотеке града Београда спада у ред претраживих дигиталних библиотека заснованих на платформи ResCarta. Покренута је 15. јануара 2020. године и одликује је сјајна претраживост. Ова библиотека се може похвалити и са солидним фондом дигитализованих књига и часописа (666). Издвајају се колекције: Завичајна колекција, Периодика, Стара и ретка библиотечка грађа. Од посебне вредности је колекција завичајне грађе, где се може наћи немали број књига о Београду и локалних београдских листова. Доступна је на српском и енглеском језику (СРБ/ENG).
6. БИБЛИОТЕКА „МИЛУТИН БОЈИЋ”, БЕОГРАД
Завичајна дигитална колекција Библиотеке „Милутин Бојић”, Београд, представља сјајну и разноврсну колекцију завичајне књижне и периодичне грађе која тренутно броји 2139 наслова. Већина ове грађе односи се на град Београд и општину Палилула на којој се ова библиотека налази. Ова дигитална библиотека као и Дигитална библиотека Библиотека града Београда заснива се на платформи ResCarta и претражива је у тексту. Доступна на српском и енглеском језику (СРБ/ENG).
Осим ове колекције, на сајту Библиотеке „Милутин Бојић” доступан је и Дигитални репозиторијум библиотеке “Милутин Бојић”, на коме се издвајају две за ширу јавност интересантне колекције (Уметнички преглед и Библиотека српских писаца), а љубитељима дела Милутина Бојића свакако ће допасти што су овде на једном месту сабране све Књиге и сва сачувана Рукописна грађа Милутина Бојића. Посебан квалитет овог дигиталног репозиторијума је тај што су и рукописи претраживи у тексту.
7. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА ПИРОТ
Завичајна дигитална колекција Народне библиотеке Пирот такође се одликује својом претраживошћу. Слично као и претходне две библиотеке заснована је на платформи ResCarta. Ова дигитална библиотека тренутно броји 474 наслова и подељена је у четири колекције: Монографске публикације, Серијске публикације, Стара и ретка књига и Некњижна грађа. Доступна је на српском и енглеском језику (СРБ/ENG).
8. ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА „ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ-ДИС”, ЧАЧАК
Дигитална библиотека Градске библиотеке „Владислав Петковић-Дис”, Чачак можда је и најбогатија дигитална колекција завичајне књижне и периодичне грађе. Тренутно броји 4132 наслова од чега 3719 новина и часописа. Ова дигитална библиотека такође се заснива на ResCarta платформи и тиме је у целости претражива у тексту. Поред књига, часописа и новина, нуди и богату колекцију разгледница везаних за Чачак и околину.
9. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „СТЕВАН СРЕМАЦ”, НИШ
Дигитална библиотека Народне библиотеке „Стеван Сремац“, Ниш представља још једну изврсну колекцију дигитализоване завичајне литературе. Посебна вредност ове дигиталне библиотеке је завичајна периодика која се у другим библиотекама често тешко може наћи. Иако је подељена на седам колекција, за ширу јавност најинтересантније су колекције Периодике и Књига. Треба имати на уму да се тренутно доста споро учитава што отежава преглед грађе која се на њој налази.
10. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „ВУК КАРАЏИЋ”, КРАГУЈЕВАЦ
Дигитална библиотека Народне библиотеке „Вук Караџић”, Крагујевац доступна је путем јавне платформе Issuu.com. Већину дигитализоване грађе чине часописи и новине завичајног карактера. Нажалост, дигитализована грађа није доступна у високој резолуцији, а није ни претражива у тексту, што је посебно штета за очигледно велики посао који су урадили на пољу дигитализације завичајне периодике.
11. ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА СУБОТИЦА
Дигитална библиотека Градске библиотеке Суботица не располаже нарочито великим фондом. Уз 21 монографију на српском и мађарском језику, већину њеног фонда чини колекција часописа Bácskai Hírlap (1897-1901).
12. БИБЛИОТЕКА ЛАЗАРЕВАЦ
Дигитална библиотека Библиотеке Лазаревац је мала завичајна библиотека која садржи лепу колекцију завичајне периодике, али књижне грађе готово да нема. Неколико раније постављених завичајних монографија више нису доступне на овом сајту.
13. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА БРУС
Дигитална библиотека Народне библиотеке Брус такође спада у ред малих завичајних библиотека. Иако се не може похвалити већим фондом (13 књига и 66 бројева локалних новина и часописа) дигитализоване грађе, ту се ипак могу наћи све вредније публикације везане за ово место.
14. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ”, НОВИ ПАЗАР
Дигитална библиотека Народне библиотеке „Доситеј Обрадовић”, Нови Пазар представља вредну колекцију књижне и периодичке завичајне грађе Новог Пазара. Како стоји у кратком уводу на самом сајту, ова дигитална библиотека броји око 1400 наслова.
15. БИБЛИОТЕКА ШАБАЧКА
Дигитална библиотека шабачка у својих тридесет збирки садржи 559 дигитализованих јединица рукописне и штампане књижне и периодичке грађе. Међу осталим можда се највише истичу збирке Завичајне књиге и Старе и ретке српске књиге. Сва грађа је доступна у високој резолуцији.
16. БИБЛИОТЕКА „ВУК КАРАЏИЋ”, ПРИЈЕПОЉЕ
Дигитална библиотека Пријепоље може се похвалити с већим фондом дигитализоване завичајне грађе. Тренутно броји 94 монографске јединице, 1185 бројева локалних новина и 117 бројева часописа Мостови.
17. БИБЛИОТЕКА „РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ”, ЛЕСКОВАЦ
Дигитална библиотека Лесковац представља успешан пројекат колико у смислу дигитализације грађе толико и у смислу њеног представљања јавности. Подељена је у неколико колекција из којих се издвајају колекција Књига и Серијских публикација. Тренутно броји 118 књига и 5 часописа.
18. УНИВЕРЗИТЕТСКА БИБЛИОТЕКА У КРАГУЈЕВЦУ
Дигитална библиотека Универзитетске библиотеке у Крагујевцу постоји као блог на интернету и на њој је доступно нешто више од 170 дигитализованих наслова претежно из области историје, педагогије и књижевности. Имајући на уму да је углавном реч о старим издањима, вреди је свакако посетити.
19. ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ
Дигитална библиотека Филозофског факултета у Новом Саду садржи око 150 јединица дигитализоване књижне и периодичне грађе. Иако по свом фонду није велика, на њој се може пронаћи пар старих и ретких књига којих даље нема. Вредна је и због периодичких издања Филозофског факултета у Новом Саду која се могу наћи на овом сајту. Не одликује се нарочитом прегледношћу.
20. УПРАВА ЗА ЗАЈЕДНИЧКЕ ПОСЛОВЕ ДРЖАВНИХ ОРГАНА
Дигитална библиотека Управе за заједничке послове државних органа је помало изненађујуће место на коме је сакупљена солидна колекција старих и вредних књига. За политичку и правну историју Србије свакако једно од места за препоруку сваком истраживачу.
21. БИБЛИОТЕКА „ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ”, ВАЉЕВО
Дигитална библиотека Ваљево спада у веће завичајне библиотеке. Тренутно броји 871 наслов од чега се 817 наслова односи на периодику. Од књижне грађе доступно је само 6 рукописа.
22. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА КРУШЕВАЦ
Дигитална библиотека Крушевац има солидну збирку дигитализоване грађе, али сајт већ дуже време потребује поправку. Раније је садржавао лепу колекцију завичајних новина као и неколико десетина старих и ретких књига. Због неодржавања сајта већина их тренутно није доступно. Постављамо ову библиотеку само у нади да ће у скоро време бити поново доступна корисницима.
23. ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА „КАРЛО БЈЕЛИЦКИ”, СОМБОР
Дигитална збирка Градске библиотеке „Карло Бјелицки” врло репрезентативну збирку завичајних новина. Нажалост, осим тога не садржи другу дигитализовану грађу, иако је реч о граду са богатом издавачком прошлошћу.
24. МУЗЕЈ ПРИМЕРЕЊЕ УМЕТНОСТИ, БЕОГРАД
Дигитална библиотека Музеја примењене уметности, Београд представља дигиталну библиотеку издања музеја и друге литературе сродне овој теми. Иако је претежно реч о ликовној дигитализованој грађи на овој дигиталној библиотеци може се наћи и неколико вредних књига из области историје уметности.
25. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „ДР МИЛОВАН СПАСИЋ”, РЕКОВАЦ
Дигитална библиотека Рековац спада у мање завичајне дигиталне библиотеке. На сајту ове дигиталне библиотеке осим нешто фотографија и друге штампане грађе може се наћи и пар завичајних књига.
26. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „ЊЕГОШ”, КЊАЖЕВАЦ
Дигитална завичајна збирка Народне библиотеке „Његош”, Књажевац представља праву малу завичајну дигиталну библиотеку. Подељена је четири категорије од којих се издвајају Књиге и Новине и часописи. Тренутно броји 29 књига и 7 часописа подељених по бројевима.
27. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „ЈЕФИМИЈА”, ТРСТЕНИК
Дигитална библиотека Народне библиотеке „Јефимија”, Трстеник представља библиотеку у изради. Тренутно се на њеним страницама могу наћи завичајне новине и часописи, али и занимљива рукописна збирка црквених и мемоарских књига. На сајту се може пронаћи и немало старих фотографија и разгледница Трстеника и околине. Библиотека је доступна искључиво на латиничком писму.
28. БИБЛИОТЕКА „ГЛИГОРИЈЕ ВОЗАРЕВИЋ”, СРЕМСКА МИТРОВИЦА
Дигитална библиотека Библиотеке „Глигорије Возаревић”, Сремска Митровица спада у мање дигиталне библиотеке. Тренутно садржи 26 старих и ретких књига. Остатак фонда чине фотографије и разгледнице.
29. ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА У НОВОМ САДУ
Дигитална библиотека Градске библиотеке у Новом Саду иако припада великој градској библиотеци, не може се похвалити значајнијим дигиталним фондом. Тренутно располаже са 9 старих и ретких књига и 1 новинама.
30. БИБЛИОТЕКА „СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ”, ЗАЈЕЧАР
Дигитална библиотека Зајечар спада у мање завичајне дигиталне библиотеке. Тренутно располаже са 12 старих и ретких књига, као и већим бројем вредних издања саме библиотеке, од којих се наравно опет истичу књиге завичајног карактера.
31. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА БОР
Дигитални завичај представља вредан подухват Народне библиотеке Бор. Овај дигитални репозиторијум садржи лепу колекцију завичајне монографске и серијске грађе. Ову колекцију прати и вредна збирка старих фотографија и разгледница. Поред наведеног сајту су доступна и нова издања Народне библиотеке Бор.
32. БИБЛИОТЕКА ФОНДАЦИЈЕ АЛЕК КАВЧИЋ
Бесплатна библиотека Фондације Алек Кавчић представља посебну дигиталну библиотеку намењену школарцима. На њеним страницама тренутно се могу пронаћи уџбеници за ђаке од првог до осмог разреда основних школа. Поред уџбеника на овом сајту најављују да би на исти начин могле бити доступне и лектире за основце.
Овиме бисмо завршили преглед Дигиталних библиотека у Србији иза којих стоје државне установе културе. Оно што вреди споменути јесте да се на интернету могу пронаћи и друге самосталне дигиталне библиотеке, као што је Јеврејска дигитална библиотека или Дигитална библиотека литературе и извора за студенте историје. Из таквих примера видимо да дигитализација није баук и да самостално удружења или појединци могу допринети на пољу дигитализације.
Овај чланак настао је као резултат дужег истраживања које су провели чланови Одбора за дигитализацију ДСР „Порекло” у циљу побољшања квалитета садржаја Дигиталне библиотеке „Порекло” (СРБ/ENG).
Коментари (0)