Iako u Srbiji ne postoji centralizovana nacionalna digitalna biblioteka, kao što je Gallica.bnf.fr u Francuskoj ili Hungaricana.hu u Mađarskoj, u šarenilu domaćih digitalnih biblioteka ipak se može naći mnoštvo vredne knjižne i periodične građe.
Naravno, pokušaja da se ustanovi centralna internet stranica digitalne građe Srbije bilo je još na početku ere digitalizacije u Srbiji, i u prvim godinama to mesto je nesumnjivo pripadalo Digitalnoj biblioteci Narodne biblioteke Srbije. Međutim, iako je u prvom talasu formirana za ono vreme impoznatna kolekcija knjiga, časopisa i druge štampane i rukopisne građe, ova internet stranica je u međuvremenu zastarela i godinama nije ažurirana novim sadržajima.
Inicijativu je s vremenom preuzela Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković” sa projektom Pretraživa digitalna biblioteka. Broj biblioteka i drugih društvenih ustanova koje učestvuju u ovom projektu i dalje nije veliki, ali je pohvalno što se digitalizacija vrši u jednom standardu i što je cela biblioteka pretraživa u tekstu. Koliko na ovom projektu još treba raditi, možda najbolje govori činjenica da veoma mali broj ljudi koji se služe internetom u naučne i istraživačke svrhe uopšte zna da on postoji.
Prepuštajući ovaj veliki posao od nacionalnog značaja velikima, mi ćemo se u nastavku osvrnuti na digitalne biblioteke koje su samostalno razvile mnoge biblioteke i druge ustanove kulture u Srbiji. Tamo gde je moguće navodićemo i trenutne brojke koje se odnose na fond digitalizovane građe kako bismo mogli pratiti njihov rad na digitalizaciji u budućnosti.
1. NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE
Digitalna biblioteka Narodne biblioteke Srbije naša je prva i najveća digitalna biblioteka (Digitalna.NB.rs). Broji više od dvadeset kolekcija od koji posebno izdvajamo Novine, Časopise i Knjige. U okviru DNBS nalazi se i kolekcija zavijačnih zbirki biblioteka u Vranju, Čačku, Somboru, Jagodini, Smederevu, Užicu, Pirotu, Boru, Nišu, Valjevu, Leskovcu, Požarevcu, Šapcu, Kraljevu i Novom Pazaru. Digitalna Narodna biblioteka Srbije dostupna je na srpskom i engleskom jeziku (SRB/ENG).
Narodna biblioteka Srbije povodom obeležavanja 100-godišnjice od početka Prvog svetskog rata izradila je i posebnu Digitalnu biblioteku Veliki rat.
2. UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA „SVETOZAR MARKOVIĆ”
Digitalna biblioteka Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković” najpoznatija je možda po svojim Pretraživim digitalizovanim istorijskim novinama, ali ova biblioteka zaslužna je i za digitalizaciju velikog broja knjiga i rukopisa iz svog fonda, koji se mogu naći podeljeni u tri kategorije: Zbirka rukopisa, Zbirka knjiga i Zbirka novina. Digitalizovana građa dostupna je korisnicima u visokoj rezoluciji. Sajt digitalne biblioteke dostupan je na srpskom, engleskom i ruskom jeziku (SRB/ENG/RUS).
Pretražive digitalizovane istorijske novine su već nadaleko poznat projekat Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković”. Reč je o izuzetnoj kolekciji periodične građe, snimljene u viskom kvalitetu i pretražive u tekstu. Ranija verzija sajta imala je nešto pregledniji sadržaj nego postojeća, ali rezultati pretrage će vas svakako uvek dovesti do članka u kome se pominje vaš traženi pojam.
3. BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE
Digitalna biblioteka Matice srpske zajedno sa prethodne dve nacionalne biblioteke spada u red naših najbogatijih digitalnih biblioteka na kojoj se trenutno može pregledati više od 30.000 publikacija. Posebna vrednost ove digitalne biblioteke su stare i retke knjige nastale na prostoru Habzburške monarhije, posebno one iz 18. i 19. veka (Srpske knjige 18. veka, Srpske knjige od 1801-1867. godine), kao i mnoštvo stare periodične građe, koja je podeljena u više kolekcija (Časopisi, Kalendari i mesecoslovi, Letopis i Zbornici Matice srpske).
4. BIBLIOTEKA SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI
Digitalni arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti predstavlja svojevrsnu Digitalnu biblioteku SANU na kojoj se mogu naći uglavnom izdanja Akademije. Od preko 11.000 publikacija, 8492 odnosi se na izdanja nastala posle 2000. godine, dok je manji broj njih (2888), i to pretežno članaka, iz perioda 1903-1999. godine. Digitalizacija građe koja se može naći na ovom sajtu nije rađena u jednom standardu, tako da kvalitet snimaka zavisi od slučaja do slučaja.
5. BIBLIOTEKA GRADA BEOGRADA
Digitalna biblioteka Biblioteke grada Beograda spada u red pretraživih digitalnih biblioteka zasnovanih na platformi ResCarta. Pokrenuta je 15. januara 2020. godine i odlikuje je sjajna pretraživost. Ova biblioteka se može pohvaliti i sa solidnim fondom digitalizovanih knjiga i časopisa (666). Izdvajaju se kolekcije: Zavičajna kolekcija, Periodika, Stara i retka bibliotečka građa. Od posebne vrednosti je kolekcija zavičajne građe, gde se može naći nemali broj knjiga o Beogradu i lokalnih beogradskih listova. Dostupna je na srpskom i engleskom jeziku (SRB/ENG).
6. BIBLIOTEKA „MILUTIN BOJIĆ”, BEOGRAD
Zavičajna digitalna kolekcija Biblioteke „Milutin Bojić”, Beograd, predstavlja sjajnu i raznovrsnu kolekciju zavičajne knjižne i periodične građe koja trenutno broji 2139 naslova. Većina ove građe odnosi se na grad Beograd i opštinu Palilula na kojoj se ova biblioteka nalazi. Ova digitalna biblioteka kao i Digitalna biblioteka Biblioteka grada Beograda zasniva se na platformi ResCarta i pretraživa je u tekstu. Dostupna na srpskom i engleskom jeziku (SRB/ENG).
Osim ove kolekcije, na sajtu Biblioteke „Milutin Bojić” dostupan je i Digitalni repozitorijum biblioteke “Milutin Bojić”, na kome se izdvajaju dve za širu javnost interesantne kolekcije (Umetnički pregled i Biblioteka srpskih pisaca), a ljubiteljima dela Milutina Bojića svakako će dopasti što su ovde na jednom mestu sabrane sve Knjige i sva sačuvana Rukopisna građa Milutina Bojića. Poseban kvalitet ovog digitalnog repozitorijuma je taj što su i rukopisi pretraživi u tekstu.
7. NARODNA BIBLIOTEKA PIROT
Zavičajna digitalna kolekcija Narodne biblioteke Pirot takođe se odlikuje svojom pretraživošću. Slično kao i prethodne dve biblioteke zasnovana je na platformi ResCarta. Ova digitalna biblioteka trenutno broji 474 naslova i podeljena je u četiri kolekcije: Monografske publikacije, Serijske publikacije, Stara i retka knjiga i Neknjižna građa. Dostupna je na srpskom i engleskom jeziku (SRB/ENG).
8. GRADSKA BIBLIOTEKA „VLADISLAV PETKOVIĆ-DIS”, ČAČAK
Digitalna biblioteka Gradske biblioteke „Vladislav Petković-Dis”, Čačak možda je i najbogatija digitalna kolekcija zavičajne knjižne i periodične građe. Trenutno broji 4132 naslova od čega 3719 novina i časopisa. Ova digitalna biblioteka takođe se zasniva na ResCarta platformi i time je u celosti pretraživa u tekstu. Pored knjiga, časopisa i novina, nudi i bogatu kolekciju razglednica vezanih za Čačak i okolinu.
9. NARODNA BIBLIOTEKA „STEVAN SREMAC”, NIŠ
Digitalna biblioteka Narodne biblioteke „Stevan Sremac“, Niš predstavlja još jednu izvrsnu kolekciju digitalizovane zavičajne literature. Posebna vrednost ove digitalne biblioteke je zavičajna periodika koja se u drugim bibliotekama često teško može naći. Iako je podeljena na sedam kolekcija, za širu javnost najinteresantnije su kolekcije Periodike i Knjiga. Treba imati na umu da se trenutno dosta sporo učitava što otežava pregled građe koja se na njoj nalazi.
10. NARODNA BIBLIOTEKA „VUK KARADŽIĆ”, KRAGUJEVAC
Digitalna biblioteka Narodne biblioteke „Vuk Karadžić”, Kragujevac dostupna je putem javne platforme Issuu.com. Većinu digitalizovane građe čine časopisi i novine zavičajnog karaktera. Nažalost, digitalizovana građa nije dostupna u visokoj rezoluciji, a nije ni pretraživa u tekstu, što je posebno šteta za očigledno veliki posao koji su uradili na polju digitalizacije zavičajne periodike.
11. GRADSKA BIBLIOTEKA SUBOTICA
Digitalna biblioteka Gradske biblioteke Subotica ne raspolaže naročito velikim fondom. Uz 21 monografiju na srpskom i mađarskom jeziku, većinu njenog fonda čini kolekcija časopisa Bácskai Hírlap (1897-1901).
12. BIBLIOTEKA LAZAREVAC
Digitalna biblioteka Biblioteke Lazarevac je mala zavičajna biblioteka koja sadrži lepu kolekciju zavičajne periodike, ali knjižne građe gotovo da nema. Nekoliko ranije postavljenih zavičajnih monografija više nisu dostupne na ovom sajtu.
13. NARODNA BIBLIOTEKA BRUS
Digitalna biblioteka Narodne biblioteke Brus takođe spada u red malih zavičajnih biblioteka. Iako se ne može pohvaliti većim fondom (13 knjiga i 66 brojeva lokalnih novina i časopisa) digitalizovane građe, tu se ipak mogu naći sve vrednije publikacije vezane za ovo mesto.
14. NARODNA BIBLIOTEKA „DOSITEJ OBRADOVIĆ”, NOVI PAZAR
Digitalna biblioteka Narodne biblioteke „Dositej Obradović”, Novi Pazar predstavlja vrednu kolekciju knjižne i periodičke zavičajne građe Novog Pazara. Kako stoji u kratkom uvodu na samom sajtu, ova digitalna biblioteka broji oko 1400 naslova.
15. BIBLIOTEKA ŠABAČKA
Digitalna biblioteka šabačka u svojih trideset zbirki sadrži 559 digitalizovanih jedinica rukopisne i štampane knjižne i periodičke građe. Među ostalim možda se najviše ističu zbirke Zavičajne knjige i Stare i retke srpske knjige. Sva građa je dostupna u visokoj rezoluciji.
16. BIBLIOTEKA „VUK KARADŽIĆ”, PRIJEPOLJE
Digitalna biblioteka Prijepolje može se pohvaliti s većim fondom digitalizovane zavičajne građe. Trenutno broji 94 monografske jedinice, 1185 brojeva lokalnih novina i 117 brojeva časopisa Mostovi.
17. BIBLIOTEKA „RADOJE DOMANOVIĆ”, LESKOVAC
Digitalna biblioteka Leskovac predstavlja uspešan projekat koliko u smislu digitalizacije građe toliko i u smislu njenog predstavljanja javnosti. Podeljena je u nekoliko kolekcija iz kojih se izdvajaju kolekcija Knjiga i Serijskih publikacija. Trenutno broji 118 knjiga i 5 časopisa.
18. UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA U KRAGUJEVCU
Digitalna biblioteka Univerzitetske biblioteke u Kragujevcu postoji kao blog na internetu i na njoj je dostupno nešto više od 170 digitalizovanih naslova pretežno iz oblasti istorije, pedagogije i književnosti. Imajući na umu da je uglavnom reč o starim izdanjima, vredi je svakako posetiti.
19. FILOZOFSKI FAKULTET UNIVERZITETA U NOVOM SADU
Digitalna biblioteka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu sadrži oko 150 jedinica digitalizovane knjižne i periodične građe. Iako po svom fondu nije velika, na njoj se može pronaći par starih i retkih knjiga kojih dalje nema. Vredna je i zbog periodičkih izdanja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu koja se mogu naći na ovom sajtu. Ne odlikuje se naročitom preglednošću.
20. UPRAVA ZA ZAJEDNIČKE POSLOVE DRŽAVNIH ORGANA
Digitalna biblioteka Uprave za zajedničke poslove državnih organa je pomalo iznenađujuće mesto na kome je sakupljena solidna kolekcija starih i vrednih knjiga. Za političku i pravnu istoriju Srbije svakako jedno od mesta za preporuku svakom istraživaču.
21. BIBLIOTEKA „LJUBOMIR NENADOVIĆ”, VALJEVO
Digitalna biblioteka Valjevo spada u veće zavičajne biblioteke. Trenutno broji 871 naslov od čega se 817 naslova odnosi na periodiku. Od knjižne građe dostupno je samo 6 rukopisa.
22. NARODNA BIBLIOTEKA KRUŠEVAC
Digitalna biblioteka Kruševac ima solidnu zbirku digitalizovane građe, ali sajt već duže vreme potrebuje popravku. Ranije je sadržavao lepu kolekciju zavičajnih novina kao i nekoliko desetina starih i retkih knjiga. Zbog neodržavanja sajta većina ih trenutno nije dostupno. Postavljamo ovu biblioteku samo u nadi da će u skoro vreme biti ponovo dostupna korisnicima.
23. GRADSKA BIBLIOTEKA „KARLO BJELICKI”, SOMBOR
Digitalna zbirka Gradske biblioteke „Karlo Bjelicki”vrlo reprezentativnu zbirku zavičajnih novina. Nažalost, osim toga ne sadrži drugu digitalizovanu građu, iako je reč o gradu sa bogatom izdavačkom prošlošću.
24. MUZEJ PRIMERENJE UMETNOSTI, BEOGRAD
Digitalna biblioteka Muzeja primenjene umetnosti, Beograd predstavlja digitalnu biblioteku izdanja muzeja i druge literature srodne ovoj temi. Iako je pretežno reč o likovnoj digitalizovanoj građi na ovoj digitalnoj biblioteci može se naći i nekoliko vrednih knjiga iz oblasti istorije umetnosti.
25. NARODNA BIBLIOTEKA „DR MILOVAN SPASIĆ”, REKOVAC
Digitalna biblioteka Rekovac spada u manje zavičajne digitalne biblioteke. Na sajtu ove digitalne biblioteke osim nešto fotografija i druge štampane građe može se naći i par zavičajnih knjiga.
26. NARODNA BIBLIOTEKA „NJEGOŠ”, KNJAŽEVAC
Digitalna zavičajna zbirka Narodne biblioteke „Njegoš”, Knjaževac predstavlja pravu malu zavičajnu digitalnu biblioteku. Podeljena je četiri kategorije od kojih se izdvajaju Knjige i Novine i časopisi. Trenutno broji 29 knjiga i 7 časopisa podeljenih po brojevima.
27. NARODNA BIBLIOTEKA „JEFIMIJA”, TRSTENIK
Digitalna biblioteka Narodne biblioteke „Jefimija”, Trstenik predstavlja biblioteku u izradi. Trenutno se na njenim stranicama mogu naći zavičajne novine i časopisi, ali i zanimljiva rukopisna zbirka crkvenih i memoarskih knjiga. Na sajtu se može pronaći i nemalo starih fotografija i razglednica Trstenika i okoline. Biblioteka je dostupna isključivo na latiničkom pismu.
28. BIBLIOTEKA „GLIGORIJE VOZAREVIĆ”, SREMSKA MITROVICA
Digitalna biblioteka Biblioteke „Gligorije Vozarević”, Sremska Mitrovica spada u manje digitalne biblioteke. Trenutno sadrži 26 starih i retkih knjiga. Ostatak fonda čine fotografije i razglednice.
29. GRADSKA BIBLIOTEKA U NOVOM SADU
Digitalna biblioteka Gradske biblioteke u Novom Sadu iako pripada velikoj gradskoj biblioteci, ne može se pohvaliti značajnijim digitalnim fondom. Trenutno raspolaže sa 9 starih i retkih knjiga i 1 novinama.
30. BIBLIOTEKA „SVETOZAR MARKOVIĆ”, ZAJEČAR
Digitalna biblioteka Zaječar spada u manje zavičajne digitalne biblioteke. Trenutno raspolaže sa 12 starih i retkih knjiga, kao i većim brojem vrednih izdanja same biblioteke, od kojih se naravno opet ističu knjige zavičajnog karaktera.
31. NARODNA BIBLIOTEKA BOR
Digitalni zavičaj predstavlja vredan poduhvat Narodne biblioteke Bor. Ovaj digitalni repozitorijum sadrži lepu kolekciju zavičajne monografske i serijske građe. Ovu kolekciju prati i vredna zbirka starih fotografija i razglednica. Pored navedenog sajtu su dostupna i nova izdanja Narodne biblioteke Bor.
32. BIBLIOTEKA FONDACIJE ALEK KAVČIĆ
Besplatna biblioteka Fondacije Alek Kavčić predstavlja posebnu digitalnu biblioteku namenjenu školarcima. Na njenim stranicama trenutno se mogu pronaći udžbenici za đake od prvog do osmog razreda osnovnih škola. Pored udžbenika na ovom sajtu najavljuju da bi na isti način mogle biti dostupne i lektire za osnovce.
Ovime bismo završili pregled Digitalnih biblioteka u Srbiji iza kojih stoje državne ustanove kulture. Ono što vredi spomenuti jeste da se na internetu mogu pronaći i druge samostalne digitalne biblioteke, kao što je Jevrejska digitalna biblioteka ili Digitalna biblioteka literature i izvora za studente istorije. Iz takvih primera vidimo da digitalizacija nije bauk i da samostalno udruženja ili pojedinci mogu doprineti na polju digitalizacije.
Ovaj članak nastao je kao rezultat dužeg istraživanja koje su proveli članovi Odbora za digitalizaciju DSR „Poreklo” u cilju poboljšanja kvaliteta sadržaja Digitalne biblioteke „Poreklo”(SRB/ENG).
Komentari (0)