Порекло презимена, село Жањев До (Цетиње)

19. август 2021.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Жањев До, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Ово мало груписано његушко село налази се ниже Крсца; од пута Његуши – Котор удаљено је око 0,3 km. Лоцирано је у једном благом задољку (зараванку) на јужној падини Ловћена. Повише села, ка Штировнику му је планина (Бижаљевац), а око и пониже села су имања, сва у мањим, подзиданим парцелама.

Атар села ограничава линија која, почев са сјеверозапада, води од Потока за Крстац те стазом прелази пут Котор–Његуши и процужује њоме до ниже Белковића гувна, гдје прелази пут Ловћен–Његуши. Одатле води на југ и преко Боровик греда, поцножја Штировника и Жљебова спушта се на Златарицу (гдје прелази пут Његуши – Ловћен), а затим скреће на запад Радовим долом и љесицама па преко Веље продоли, прелазећи пут Котор–Његуши, води на сјевер и преко Врањине, Селишта и Праћишта излази на Поток за Крстац. Тако уоквирен атар је (С–Ј) дуг 3,2 и широк (З–И) 1,5 km, захвата 4,8 km2 површине. Насеље је на висини од 900 m.

Историјат.

Насеље се први пут помиње „у најстаријим сачуваним споменицима которским“ – 1337. године. „Први становници Жањева Дола“, како налази Ковијанић „јесу Групшићи, синови Грубеше, који су се бавили земљорадњом и сточарством. Павле Грубешин од Статора, узео је 7. октобра 1326. год., од Мица Више Которанина 100 коза, 50 оваца и 15 крава на пашу по обичају земље.“ Према подацима из турских дефтера за 1521. и 1523. год., Жањев До је као махала села Његуша имао 22, односно 20 кућа. У 16 вијеку у селу је било досељеника из Његуша, односно из Вељег краја (Херавковића). То су љесари и Вуловићи по чијем предању је Ердељановић установио вријеме досељавања, а Koвијанић то потврдио налазима у которским споменицима. У ранијим коришћеним изворима подаци о селу дати су у склопу Његуша, које смо навели. Године 1865. село је имало 9 д., а 1879. 7 са 39 становника (19 м. и 20 ж.) и 1883. и 1903. 8, односно 13 д. Ердељановић је у њему евидентирао 12 д., а 1925. било их је 13 са 70 становника. До 1948. Број првих се повећао за 2 а других се смањио за 5. Затим је било: (13 д.: 54 становника), 1961 (15:61) и 1971 (7:28). Од задњег броја те године у мјесту је од рођења живјело 21, а 7 их се доселило, од којих 3 до 1945, а остали послије. У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (2 : 1), са 2 (2:0), са 3-5 (3: 3) и са 5-8 (8:3). Уједно је састав главних старосно–полних група био: прве 23 : 10 (ж. 11:4), друге 26 : 12 (ж. 15 : 16) и треће 12 :6 (ж. 7:3).

Структура становништва.

Према образовним обиљежјима мјештани су били: без школе 22:14 (ж. 18:9), са четворогоцишњом 19 :7 (ж. 63:3), са осмогодишњом 3 : 1, са средњом (0:2) и квалификовани радници (0 : 1), а неписмених је било 16 : 10 (ж. 14:7).

Тада је посједовна и доходовна структура домаћинстава била: без земље (5:1), до 2ха (3:5), са 2–5 (6 : 1) и са 5–8 (1:0), Односно пољопривредних 6:3, мјешовитих 4:2 и непољопривредних 5:2.

У 1953. г. 25 активних издржавало је 26 лица; y пољопривреди 22:22, а са личним примањима била су 3 лица. Тај однос се у наредна два пописа измијенио овако: активних је било 11:10, издржаваних 14 : 15; у пољопривреди 7 : 6 и 19:6, а са личним примањима 6:3.

Тип села.

Село има 18 кућа, од којих је 14 приземних, а 4 на изби; тиглом је покривено 13, а сламом 5; дашчани плафон је у 16, а без плафона су 2 куће. У селу је пописано 18 станова са 742 m2 ; из првог периода је 16, а из другог 2. Отвореним огњиштима служи се 7 станова, а електрифицираних је 11. Према врсти cy: 9 једнособних и гарсоњера, 6 посебних соба и 3 двособна, стално је настањено 6, привремено 1, док је 11 напуштених на дуже вријеме.

Становништво.

Августа 1973. г. у селу је живјело:

-5 д. Вуловића,

-1 д. Љесара и:

-3 д. Перовића.

Повремено долази 12 д. (Вуловића 6, Љесара 4 и Перовића 2); долазе: из Котора (8), Војводине (3) и из Цетиња (1). Послије 1945. иселило се 62 лица, и то 26 у Котор (Шкаљаре), 15 y Тиват, 15 y Војводину, 4 y Бијелу и 2 y Цетиње. Раније је на рад у Америку ишло 10 мјештана.

Воде.

Воде у селу су: 1 убао, који датира откада и само насеље, и 6 бистијерни; једна је сеоска, изградила је држава 1937. год. До њене изградње каткада је у вријеме суше била оскудица y води. Тада се користио извор, звани Ноздрц. Налази се испод села, ниже за око 200 m, а удаљен је око 2 km.

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Насеље је добило електрично освјетљење 1966. г. Убрзо затим (1968) дошло је до већег квара на инсталацијама тако да се отада не користи. Тиме су пресјечене могућности увођења електричних апарата, док је с друге стране нагло и замашно исељавање кочило реновирање опреме станова. Село је захваћено јачим степеном стагнације која је y савременим условима, у овом и оваквим сиромашинм селима посљедина објективних чинилаца. Она из сиромаштине једини излаз налазе y емиграцији мјештана. Јер овдје уочи задњег рата, када је село било најбројније, у ужем обрадивом дијелу атара готово да нико није имао цијело рало земље.

Живјело се углавном од планине (у Бижаљевцу), дакле од сточарства и мање од трговине. У планини су поред приватних посједа (1-3 рала) користили и сеоску комуницу. Користили су је на исти начин као Рајичевићи. Зими су, попут Залажана, сјављивали стоку на пашу низ которске стране! Трговали су кастрадином, сиром, кромпиром и сушеном рибом коју су добављали са Р. Црнојевића. У Котор су сносили и снијег за продају (за расхлађивање у локалима), а вадили су га из јама. То је био врло напоран и рискантан посао. Исто су, упућени на Цетиње, радили Рајичевићи. Били су и бременоше. Сносили су другима терет у Котор. Бавили су се шверцом и уз одређену надокнаду помагали шверцерима при кријумчарењу преко границе.

Куће, дворишта и окућнице па и помоћни објекти овдје су, нарочито у односу на исте у селима Његушког поља, мали. То је посљедица топографских чинилаца, као и мање економске моћи овдашњих житеља. Дворишта су раније, кад је стоке било неупоредиво више, служила уједно и као обори, а појате (сувомеђе и под сламом) не само за свраћање стоке него и за оставу сточне хране. Окућнице као и сусједна имања су усљед нагнутости терена дјелимично истерасиране и подзидане. Присојно положене, веома су експониране осунчавању, али и ерозији, од које је земљиште знатно заштићено подзидама.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.