Порекло становништва села Јанковићи, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ово разбијено село налази се недалеко од Ријеке Црнојевића и ка њему се са пута од ње према Титограду, тј. од Шинђона, стрмо излази. Развило се по валама и доловима сјеверно од брда Костадина и Пуса, који наткриљују Ријеку Црнојевића. Почев са сјеверозапада граница атара води од Рујсве главице на Обод, а затим стазом Чешљари –- Цетиње, продужује до на Ширков до и на Трзекић. Одатле се наставља југоисточно, захвата љумовиће, на преко Ждријела, Пуса, Арбанаса и Доње Брове излази на пржнички до код Облуна. Одавде води стазом на сјевер, поред Доње Брове и Рупа до на Крек, затим Креком до на пут Јанковићи — Кашице, на даље поред Кашица и преко Јачина крша до на Рујеву главицу.
Атар је дуг (СЗ–ЈИ) 3,6, широк (С–Ј) 1,3 km и захвата површину 0д 5,40 km2. Средина села је на висини од 340 m (а Арбанаси код цркве 270 m).
Историјат.
Неки дијелови Јанковића су врло стари. Овдје су насеља Арбанаси, Брова и Кашице, која се помињу од 14. до 16. вијека. Арбанаси су се налазили „покрај зетског средњевјековног пута”. Први пут се помињу у повељи краља Милутина 1296. године, у којој се каже: „и јеште придах от Чрне Горе от Арбанас Василија са децом да јест такожце работник Светому Николе” ·(Врањинском). У дефтеру из 1521. записано је да село Арбанаси имају 64 куће, а 1523. год. 15 кућа, свакако без махала. У првом дефтеру записано је и село Оброва са 10 кућа, које је највјероватније било на локацији данашњег засеока Брова у Јанковићима. Код Болице (1614) поред Арбанаса са 20 домова и 45 војника наводе се и Кашице са 20 домаћинстава и 40 војника, чије име је сачувано y називу једног засеока овог насеља. Године 1903. Јанковићи су имали 21 д. Јовићевић је у селу пописао 28 д., а 1925. налазимо да је имало 26 д. са 117 становника. А затим 1948 (20 : 11), 1953 ·(18:1.01), 1961 (22:79) и 1971 (12:47). Домаћинства су према броју чланова у задња два пописа била са 1 (7:0) са 2 (4:3), са 2–5 (5:8) и са више од 5 (6 : 1). Уједно су промјене код главних група старосне–полне структуре биле сљсдеће: КОД прве 23 : 11 (ж. 12:5), друге 37 :21 (ж. 19 : 13) и треће 19 :9 (ж. 10 :7).
Структура становништва.
Према образовним обиљежјима, мјештани су били без школе 25:9 (ж. 23:9), са четворогодишњом 43:17 (ж. 18 : 8), са осмогодишњом 4:7 (ж. 1:3), са средњом 2:4 (ж. 0 : 1) и квалификованих радника (0 : 1), а неписмених је било 19 : 9 (ж. 18 : 9).
У исто вријеме промјене у структури домаћинстава према величини посједа и изворима дохотка показују ови подаци: без земље (6 :0), до 2 ха (2 :4), са 2–5 (1 :3), са 5–10 (4 :4) и са преко 10 ха (9:0), односно пољопривредних 9:9, мјешовитих 7 : 1 и непољопривредних 6 :.2.
У 1953. години 31 активни издржавао је 62 лица: у пољопривреди 28:40, а са личним примањима било је 8. У наредна два међупописна периода тај однос се измијенио oвaкo: активних 29 : 19, издржаваних 38 :25, y пољопривреди 25 :17 и 16 :23, а са личним примањима 12:3. Тада су била 2 дневна мигранта.
Тип села.
Село се састоји из низа раздаљених заселака, одвојених мањим главицама, косама и странама. То су (на правцу од Шинђона): Арбанаси (5 кућа), Љумовићи (3), Марковићи (средиште села) (3), Горња Брова (2), Бровска пећина (1), Доња Брова (2) Кречко ждријело (1) и Кашице (1). Растојање међу њима је од 0,5 до 2 km. Куће у њима су или збијене, као у Арбанасима, или мање–више растурене – у осталим засеоцима. Средња удаљеност кућа од средишта насеља је око 0,8 km. Куће cy: 10 приземних, 8 на изби, само је 1 под сламеним кровом; са дашчаним плафоном је 10, са малтерисаним 5 и без њега 3. У периоду 1918–1941. у 4 куће је направљено 5, а y поратном обнављањем њих 10 – 15 просторија. У селу је пописано 12 станова са 543 m2, од којих су 3 из првог, 1 из другог и 8 из трећег периода. Са огњиштем их је 5, а електричним освјетљењем 4. Према врсти су: 10 једнособних и гарсоњера, 1 двособни и 1 посебна соба.
Воде.
Воде у селу су: у првом засеоку 4 бистијерне .У другом Љумовића бистијерна и Љумовића уба (локањина), веома стар и служи као сеоско сточно појиште, у трећем је 1 бистијерна на жици живе воде (пресушује) звана Марковића пишталина и 1 приватна бистијерна, у четвртом 1 приватна бистијерна, у петом бистијерна — задужбина Стевана Јанковића, подигнута поред пута који води од Метериза преко Ћепаче за Добрску плочу, у шестом, односно код њега, је стара заједничка вола (локањина, велика локужа), звана Пијавица, затим 3 бистијерне и подножјем Пржника живе воде – Магарчица, Двогрла и Цере.
На врху Пржника је жива вода Пржничка јама, а на супротној ка Метеризима – Арбанашки поток, који тече испод Пржника ка Арбанашкој рупи, у седмом је 1 бистијерна и y осмом 1 бистијерна и жива вода Кашичка јама.
Становништво.
У селу су септембра 1973. године живјели:
-Јанковићи (10 д.) и:
-Марковићи (2).
Послије 1945. иселило се 47 мјештана, а y периоду 1918–1941. год. Већи дио првих или чланова њихових пороцица повремено долази у село. Само 2 исељена домаћинства су продала своју кућу и имање, а 3 куће су напуштене. У једном дијелу куће у Кашицама је скромни сеоски музеј, на коме је 1972. стављена спомен–плоча. Ту је била команда партизанског батаљона „Царев лаз“. Сада 3 дневна мигранта раде у Ријеци Црнојевића, а раније је на рад у Америку ишло 12 лица.
Занимање становништва и о стали подаци о селу.
Због разбијености села, овдје је доста тешко електрифицирати све куће. Од 1971. године, када су у првом засеоку освјетљене 4 куће, до августа 1972. од ствари које раде на струју ништа није прибављено.
Домаћинства су тада имала: 2 само огњиште, 10 огњиште и шпорет, 10 транзистор, 1 грамофон, 5 гусле, 5 стари прибор за печење, 12 вериге, 3 старе врсте кревета, 12 столовачс, 4 скриње, 9 новије постеље, 2 кауче итд.
Од првобитног језгра у Арбанасима, насеље се даље ширило, размјештајући се поред увала и долова, односно „за земљом и за воцама“. То је овдје било тим природније што потиче од тако старог и јаког братства као што су Јанковићи. Множећи се, оно се истовремено ширило, и то, природно, према оном простору на који је било непосредно упућено. Тиме се уједно временом разбијала постојећа имовинска цјелина, јер су просторно Удаљавани братственици запосједали тамошње обрадиве површине. Подигнута кућа означавала је почетак рекомасације сада „личног стара“ и његовог уклапања y ширу колективну својину.
Упоредо се уобличавају нове релације. Од власникове куће до имања, као и сам простор око куће, укључујући ту и помоћне објекте. Тако су се раздаљене „цјелине”, макар биле подређене једној кући, руризирале као знатно подвојени локалитети y оквиру братственичке, односно и сеоске цјелине. Уколико су куће биле збијене, какве су раније обично биле, па су касније, кад власници постану имућнији, подизане на избу, утолико су појате биле бројније или веће, јер је сточарење било најважније занимање. Брзо су настајала и дворишта и обори, јер све што је вриједно, било да је то стока, оруђе за рад или плодови рада, најбезбједније је, поготову на самштини, држати га у кући и око ње.
Отуца су овдје помоћни објекти релативно стари. Иако су углавном грађени у сувомеђи, они могу бити јако времешни. Појату је најтеже тврдо озидати, а дрвена конструкција и слама за кров се могу лакше и више пута мијењати.
Тамо гдје су куће више према брду или су збијеније, окућнице су мање. Усамљене, пак, и ближе равнима вала и долова, имају веће окућнице, које су обично саставни дијелови околне главнине имања. Тако овдје рецимо 2 д. имају окућнице до 200 m2, 2 од 200–400, 1 од 1,5 до 2 рала, 3 од 2 до 3 и 4 од 3 до 5 рала. Од њих, 10 на окућници има оранице, а сва имају и ливаде и винограде. Остала имања су на знатној средњој удаљености – до око 2 km, а најудаљенија су пасишта, шуме и брањевине. Комунице су се задржале само на мањим локалитетима, око вода, тако да катуна нема. Прије 1941. године десетак домаћинстава давало је стоку другима на чување – y Ловћену (обично и волове), у Морачи и Кучима.
ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)