Порекло презимена, село Извори (Цетиње)

5. јуна 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Извори, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Налазе се поред пута између Бате и Трешњева. Везани су за двије жупне увале повише којих тај пут пролази. Њихове обрадиве површине и живе воде биле су од давнина привлачне за насељавање. Окружене су знатно шумовитим брдима средње висине, између којих су разбацана мања плодна улегнућа. Граница атара на сјеверу почиње од Кобиљске међе па ка истоку воци на коту 1208 m и преко Тисовца силази на Крст доброгорски, гдје више Вукова дола прелази пут Трешњево—Цетиње, одакле скреће западно на Виновску капу, а затим на сјевер преко Рудинице, Локвене зграде и Жуковице на Брајановицу, гдје прелази пут Цетиње—Трешњево, те се даље Гуком и преко Јединог бора завршава на Кобиљској међи. Атар је дуг (С–Ј) 3,1 km, широк (З—Ј) 2,2 km и захвата 6,69 km2. Средина села је на висини од 840 m.

Историјат.

Први замеци насеља су свакако веома стари. На такав закључак Ердељановића су упутили исти налази као и код претходних цуцких насеља. Ријеч је о великим гомилама, кућиштима, топонимима и предањима о старом становништву. Што се осталих помена, односно података тиче, важи исто што и за претходна цуцка села.

Ердељановић је у Изворима пописао 16 домова,2 а према новим пописима насеље је имало: 1948. 26 д. са 100 становника, 1953 (26 : 89), 1961 (17 :64) и 1971 (14 :54). Састав домаћинстава према броју чланова у задња два пописа био је: са 1 (2 :3), са 2 (4 :3), са 3–5 (7 :4) и са више од 5 (4 :4). У исто вријеме структура главних старосно-полних група изгледала је oвako: прве 21 :24 (ж. 12 : 11), друге 26 : 17 (ж. 15 :11) и треће 17 :10 (ж. 9:8).

Структура становништва.

Према образовним обиљежјима, мјештани су били: без школе 31 :22 (ж. 20:15), са четворогодишњом 19:21 (ж. 11 :10) и осмогодишњом 3 :1, а неписмених је било 18 :14 (ж. 14 :12)

C друге стране, тада је посједовна и доходовна структура домаћинстава била: без земље (1 :4), до 2 ха (2 :1), са 2–5 (2 :3), са 5–10 (6 :2) и са преко 10 ha (6 :4), односно пољопривредних 14 :6, мјешовитих 3 : 2 и непољопривредних 0 : 6.

У 1953. години 42 активна издржавала су 41 лице; y пољопривреди 39 :38, а са личним примањима било је 6. У сљедећа два пописа тај однос се измијенио овако: активних 27 : 15, издржаваних 34:35; y пољопривреди 25 :14 и 33 :18, а лица са личним примањима 3 :4.

Тип села.

Село сачињавају два дијела: Доњи и Горњи Извори. У једном и другом куће су, било груписане или подвојене, мање–више разбацане. Њихове локације имају своје називе. Тако y првом дијелу имамо Жуковицу (1 кућа), Поноре (2), Извор (5) и Лајев до (1), а у другом Једини бор (1), Милојевића рупу (1), Мијајлов под (1), Горње изворе (у ужем опсегу)  5, Вуков до (1) и Јагњило (1). Њихова удаљеност од средишта насеља је око 1 km. Од њих је 15 приземних и 4 на изби; под тигленим кровом је 9, под сламеним 8 и под плехом 2; дашчани плафон има 10 кућа, малтерисани 5 и без њега су 4. У међуратном периоду оправљена је само једна кућа, а y поратном 3, у којима су направљене 3 собе и 1 кухиња. У селу је евидентирано 19 станова са 630 m2. Са земљаним подом су 4, са огњиштем 8, а сви су без електричног освјетљења. Према врсти су 12 једнособних станова и гарсоњера и 7 посебних соба. Од њих су 4 служила за одмор и рекреацију.

Воде.

Главне воде су два старинска убла y једном и другом дијелу села, по којима је оно добило име. Воде су велике и ограђене. Сматрају се водама Вељих Цуца. Раније, кад је било више стоке и кад су биле велике суше, Заљућани су догонили стоку и појили је на доњим изворима. Благодарећи положају, ови извори су имали крупну улогу y ширењу и насељавању цуцке територије. До средине 18. вијека око њих се изјављивала стока. Ту, више Горњег извора је пространо земљиште, које зову Торина Никца од Ровина. Ту и сада стоје остаци од стаје и од торине тог чувеног цуцког јунака, који је живио и четовао средином 18. вијека. Сада му је овдје, на мјесту гдје је погинуо, постављена спомен–биста. Поред тих извора у селу су и 4 приватне бистиЈерне.

Становништво.

Септембра 1972. године y селу су живјели:

-Кривокапићи (6 д.),

-Перовићи (7) и:

-Ђуричићи (1).

Повремено су долазила 4 д., а у селу су напуштене 2 куће. Послије 1945. иселило се 7 д. са 21 чланом, а раније је у Америку ишло 16 становника.

Остали подаци о селу.

Од главних кућних потреба домаћинства сада имају: 4 огњиште, 10 огњиште и шпорет и стари прибор за печење, 7 старије врсте кревета, 13 скрињс и сканцијере, 4 транзистор, 9 гусле итд.

И овдје су сточарству, као водећем занимању, биле подређене све друге дјелатности. Испаше, брсници и листобери по околним брдима били су му релативно добра основа. Ни смјештај стоке није био велики проблем. Ниске појате у сухомеђи–и под сламом није било тешко направити. Поједина домаћинства су их имала по неколико. Нешто боље грађене избе коришћене су за крупну стоку, а што се тиче свега осталог, за оставу је служила кућа. У кућама изједна, какве су овдје најчешће, поред кућних ствари, и све остале скромне потребе, од алата до рода и мрса могле су бити скрајнуте, положене или објешене у ма ком дијелу куће. Уз овдашње маале куће су, зависно од њихове локације, мање или више уравњсна дворишта и. ограђени обори, а исто тако и окућнице као саставни дијелови главнине обрадивог имања која су обично пониже кућа.

Тек у новије вријеме за село су побољшане неке околности. Године 1941. овуда је изграђен дио поменутог пута од Бате ка Трешњеву, у коме је друго мјесно– средиште цуцке територије – са школом, поштом и продавницом. Од села је удаљено 4 km.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.