Порекло презимена, село Граб (Цетиње)

31. мај 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Граб, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Насеље се y низу раздаљених и подвојених група кућа пружа поред пута Цетиње – Бата – Грахово. Удаљено од првог града 30 km, а од другог мјеста 3 km. Размјештено је по доловима који се ређају с једне и друге стране пута. Са сјеверне стране заклањају га брдски вијенци, а са јужне су бројне мање крашке депресије, које чине саставни дио дуге Удолине на потезу од Ржаног Дола ка Бати и даље према Трешњеву. Та јако карстификована, заклоњена жупна и y својим мањим и већим депресијама плодна, издужена долина, којом води поменути пут, је главна и најраније насељена зона цуцке области. Из ње се цуцко племе временом ширило према околним вишим поцручјима, тј. према Заљути и Буковици на једној и Рокочима, Кобиљем и Просеном Долу на другој страни. Отуда је и подручје Граба у том погледу једно од старих цуцких средишта. Граница његовог атара на сјеверу почиње од врха Ћуковца, па на исток иде преко Гњилаве долине и Maкљеновице, Одакле се спушта на Кудину и Бојичин бријег, гдје скреће на југозапад преко Батског осоја и подножја Крушкове главице, те, обухватајући Париж и прелазећи пут за Градину, избија на Сламице. Одатле се наставља ка сјеверу преко Каменитог бријега, Мраморја и Смидировог дола до Локве, гдје прелази пут за Липу и даље излази на ‘Буковац. Атар је дуг (И-З) 2,7 широк (С–Ј) 2,2 km и захвата 4,54 km2 површине. Висина села (код цркве) је 660 m.

Историјат.

За три дијела овог насеља – Граб (као главнину – ПР), Круг и Челину – Ердељановић сматра да су врло стари. То мишљење он оправдано заснива на остацима старих камених гомила, кућишта, топонима и на предањима О старости становништва. У коришћеним изворима, међутим, како смо напоменули, дати су уопштени подаци за цијеле Цуце.

У поменута три дијела села: Ердељановић је пописао 36 д. Међутим, пописом мјеста у Речнику од 1925. год. Граб је обухваћен са подацима за Грепца, у која су, поред Граба, спадали Градина, Ржани До, Просени До и Липа. У том саставу Грепца су тада имала 120 д. са 700 становника. A према новијим пописима Граб је имао: 1948 (26 : 120), 1953 (27 : 137), 1961 (29 : 126) и 1971 (26 :108). Од задњег броја те године у селу је од рођења становало 85, а остало се доселило –– из исте (20) и других општина Црне Горе (3), од којих 10 до 1941. године, а остали послије. Домаћинства су према броју чланова у задња два пописа била: са 1 (6:3), са 2 (4:5), са 3–5 (11 : 10) и са више од 5 (8 :7).

Истовремене промјене у главним групама старосно–полне структуре показују сљедећи поцаци: у првој 56:36 (ж. 22 : 18), у другој 51 :41 (ж. 28:25) и у трећој 19 :31 (ж. 10 : 19).

Структура становништва.

Образовна обиљежја мјештана у истом периоду била су: без школе 55:35 (ж. 42:30), са четворогоцишњом 42:38 (ж 11:5), са осмогодишњом 3:19 (ж. 1:15), са средњом 0 : 1 и квалификованих радника 0 : 1, а неписмених 25:29 (ж. 22:26).

С друге стране, тада је посједовна и доходовна структура домаћинстава била: без земље (2 :2), до 2 ha (1 :3), са 2–5 (4 :4), са 5—8 (6 :4) и са преко 8 ha (16 : 12), односно пољопривредних 18 : 19, мјешовитих 9 :2 и непољопривредних 2 :4.

У 1953. години 41 активних издржавало је 90 лица; у пољопривреди 37:52, а са личним примањима било је 6. У сљедећа два пописа тај однос се измјенио овако: активних 34:34, издржаваних 82 :68; y пољопривреди 27:34 и 56 : 64, а са личним примањима 10 :6.

Тип села.

Поред Граба, као главног дијела, насеље сачињавају и два засеока –– Круг и Челина. Средња удаљеност међу њима је око 0,7 km. Стога се, иако y њима има груписаних кућа, село може уврстити y полуразбијени тип насеља. Насеље има 27 кућа, све су приземне. Под тигленим кровом је 19, а под сламеним 8, са дашчаним плафоном је 7, са малтерисаним 8 и без њега 12. Граб (укључујући и Каменицу) има 15, Круг (са Дубравом) 5 и Четина 7 кућа. У шест њих је тек послије 1945. год. преправкама направљено 6 соба, 6 кухиња и 3 оставе. Стамбени фонд села пописан је као 25 станова, са 946 m2 од којих је 13 из првог, 4 из другог, 5 из трећег и 4 из четвртог периода. Са земљаним подом било је 9 и са отвореним огњиштем 21, док су без електричне инсталације били сви станови. A према врсти су 13 једнособних и гарсоњера и 12 посебних соба; сви су били настањени.

Воде.

У селу је само једна жива вода, звана Обод (у засеоку Круг), а остале воде су – 9 бунара и 7 бистијерни. Бунари су веома стари,4 а бистијерне су, осим једне заједничке, зване Трн (у Грабу), изграђене 1936. године, направљене послије 1945. године.

Становништво.

У исто вријеме у селу су живјели:

-Перишићи (7 д.),

-Звицери (6),

-Вулетићи (5),

-Тодоровићи (2) и:

-Јовановићи (2).

Повремено долазе 4 д. (из Цетиња и Котора). Послије 1945. год. иселило се 80 лица. У Војводину је колонизовано 7 д., а раније је на рад у друге земље ишло 18 мјештана.

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Будући без електричног освјетљења домаћинства данас имају: 15 само огњиште, 12 огњиште и шпорет, 7 транзистор и 3 грамофон, а затим 10 гусле, 27 црепуљу, сач и вериге, 13 скриње, 27 столоваче, 15 старе врсте кревета, 12 новије постеље, 18 жрвње итд.

У селу су, дакле, сем y погледу покретљивости становништва, извршене релативно мале промјене. Истина, новија емиграција и у вези с њом демографска стагнација села резултирале су рапидно опадање аграрне, односно у првом реду сточне производње. Но, то је, уосталом, савремена карактеристика села Старе Црне Горе. А шта је и за ово село стока значила, говори чињеница да у њему још има 30 појата. Служе оне, додуше, и данас, али су више него полупразне. Због тога су иначе мала дворишта и обори сада чистији него прије, када се од стоке углавном живјело. Осим меса, бијелог мрса и жита, које се држало у самој кући, изнад огњишта или по њеним крајевима, овдје се ништа друго није „магацинило”. За кромпир и купус најбезбједнија мјеста су били трапови, док су се за бијели мрс љети користили млијечњаци. Око куће су ту и тамо била улишта која су сада сведена на минимум. У општем изгледу, све је овдје, од куће, појате дворишта и обора до окућница и разбацаних имања, готово минијатурно. Само су брдске стране, као брстишта, пасишта, листобери и гора за дрвљанике у већим потесима. Оранице, ливаде и пасишта су у просјеку од кућа удаљени око 1,5 km, a шуме и брањевине око 2,5 km. Село нема своје катуне, а комуницама се сматрају мали локалитети око сеоских вода. Стоку су љети обично давали у Дробњаке; за сваку овцу добијали су по 2 kg кајмака.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.