Порекло становништва села Гађи, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ово мало село налази се на сјевероисточном, периферном дијелу бивше племенске територије Грађана. Смјестило се у омањој ували између брда Зелења, Лаштика, Ројишта, Драгорада и Наљешковца. Преко Зелења граничи се са Трновом; преко превоја између Лаштика и Ројишта прелази се у село Радомир; Ројишта и Драгорад разграничавају га од Грађана, а поврх Милановића рупе од засеока Доњи Шишовићи. Насеље представља доста збијену, полукружно распоређену групу кућа. Атар села, поред увале у којој сунасеље и главни дијелови имања, обухвата добрим дијелом и околне брдске предјеле. На сјеверу му граница почиње од Дебеле плоче на даље води гребеном врха Шишовића, Штрбине и Голубара до Грбаче, гдје окреће на запад до Калуђеровића, а затим иде стазом до Брњила и преко Горњег дола до Мијеске скале. Одатле се наставља преко врха Ођа те код Стубице прелази пут Грађани – Љуботињ, па поред Драгошеве њиве и преко врха Оберина на сјевер до на Дебелу плочу. Дужина му је (СЗ—ЈИ) 3,1, ширина (CИ-JЗ) 1,5 km, односно површина 4,94 km2. Средина села је на висини од 480 m.
Историјат.
Мада се Гађи y списима из 14. и 15. вијека не помињу, основано се може претпоставити да су они, с обзиром на сусједство Шишовића и њихову старост, такође старо насеље. У каснијим изворима подаци о њему су вјероватно дати било y оквиру Грађана или љуботиња y цјелини. Године 1903. имали су 22 д. заједно са Радомиром и Грађанима припадали су грађанској Капетанији. Затим је село 1906. имало 18 д., а 1925. пописано је заједноса Радомиром. Међутим, према наредним пописима оно је имало: 1948 (17:72), 1953 (15:69), 1961 (10:46) и 1971 (9 :33). У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (1:4), са 2 (2:0), са 3 -5 (3 :3) и са више од 5 (4:2). А структура главних старосно–полних група: прве 20 : 13 (ж. 7 : 3), друга 18 : 13 (ж. 11 :7) и треће 8 (ж. 4 :6).
Структура становништва.
Образовна обиљежја мјештана тада су била: без школе 13 : 10 (ж. 12 : 7), са четворогодишњом 19:2 (ж. 7:5), са осмогоцишњом 4:5 (ж. 0 :2), са средњом 0 : 1, а неписмених 9 : 14 (ж. 9 : 13).
Истовремено промјене у посједовној и доходовној структури домаћинстава показују сљедећи подаци: без земље (0:0),.до 2 ha (1:9), са 2–5 (1:0), са 5–8 (3:0 )и са преко 8 ha. (5:0), пдносно: пољопривредних 5:2, мјешовитих 5:1 и непољопривредних 0 : 6. Подаци показују у којој мјери је ово мало и доста забачено село захваћено деаграризацијом. Имања се овдје нуде за продају а и продају се мјештанима других села.
У 1953. год. 28 активних издржавало је 38 лица; у пољопривреди 20 : 22, а са личним примањима било је 3. У наредна два пописа тај однос се измијенио овако: активних 14 : 3, издржаваних 27 : 24; у пољопривреди 11 :3, и 15 : 12, а са личним примањима 5:6.
Тип села.
Полукружно положени и груписани, Гађи припадају типу збијених насеља. Преко Радомира, до кога је прокрчен пут, излазе на пут Цетиње — Грађани – Јадранска магистрала. У селу је само 8 кућа; на изби су и покривене тиглом; 5 су са дашчаним, а 3 са малтерисаним плафоном. У међуратном и поратном периоду извјесно су оправљане 4 куће. Пописане су као 8 станова са 293 m3, од којих су 6 из првог и 2 из другог периода ; са отвореним огњиштем је 6, а све су без електричне инсталације. Овдје су 2 куће напуштене, а 4 знатно руиниране. Постојећи станови cy: 6 једнособних и гарсоњера и 2 двособна. Од њих се 2 користе за повремени боравак.
Воде.
Воде су: извори — Пиштети изнад села и Голубар, који се налази у истоименом брду, позади Велења, затим ниже села (око 300 m) преМа Радомиру су 4 убла из којих мјештани највише узимају воду, и пар мањих бистијерни поред кућа.
Становништво.
У селу су јула 1972. год. живјели (по једно домаћинство):
-Ђукановићи,
-Радановићи,
-Ђурашевићи,
-Вукашевићи и:
-Љутице.
Два домаћинства (из Бара и Титограда) повремено долазе.
Остали подаци о селу.
У то вријеме домаћинства су имала: 3 само огњиште, 5 огњиште и шпорет, 3 транзистор и гусле, 6 црепуљу и сач, 7 вериге, 8 старије врсте кревета, 6 столоваче, 3 новије. постеље итд.
С обзиром на то да су куће на изби, овдје је мало помоћних објеката. Тада су биле 3 лојате. Село је иначе имало превасхоцно сточарски карактер. Пасишта и листобери су по околним брдима, а обрадива имања, виногради и ливаде y ували, односно око и помеђу кућа. Она су доста стијешњена, ограђена или подзидана. Комуница села простире се од врха Лаштика до извора у Туњама (сам извор се назива Туње). Комуница је неограничено коришћена.
ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)