Порекло презимена, село Дујева (Цетиње)

28. маја 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Дујева, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Налази се на десној страни долине Ријеке Црнојевића, између Ријечана и Доњих Села. Кроз село пролази пут Р. Црнојевића – Вирпазар; од првог насеља удаљена, је 7, а од другог 17 km. Од средине села Ријечана, тј. од његовог засеока ,Јагњтило, до главног дијела дујеве – Михаиловића је 3,5 km, а до млинова у Посељанима 4 km. Насеље се смјестило између брда Крамолина, Троира, Лијешца, Радомира и Веље горе. Граница атара почиње од Мађезе и иде стазом преко Бјелака до на цесту код Гропезе, затим цестом на сјевер за 300 m, одакле ·скреће стазом поред Гагоша на Крамолинуа одавде изнад Ђинове њиве право на Менату главицу. Даље се наставља источно—иза Трнова дола на цесту код Бобовина, а одатле стазом преко Плоче за Вељу страну, па коритом Ријеке Црнојевића до ушћа Каратуне, затим Каратуном до Мијела, гдје скреће јужно поред Језерове главице и источно од Каменика на Вучко блато, па одатле сјеверозападно на 300 m од Соторске главице и право на Мађезу. Овим оквиром атар, поред брдовитог и бреговитог дијела на копну, обухвата и ивичне лугове у доњем дијелу корита Ријеке Црнојевића и Скадарском језеру. Ty су Бресански, Текућки луг (до кога је познати цеклински риболов Плоча), Бјелачки, Липовачки и Омеров луг. У том оквиру атар је дуг (СЗ–ЈИ) 5,5 и широк (СЗ–ЈИ) 1,7 km и захвата површину од 8,69 km2. Средина села је на висини од 110 m.

Историјат.

И Дујева је попут Доњих Села, тачније њихових поменутих ранијих дијелова, такође релативно старо насеље. Године 1865… имала је (обухватајући и данашње Ријечане) 80 д. а 1883. и 1893. — 67 : 73. Јовићевић је y Дујеви, која данас обухвата Михаиловиће, Трнов до и Гагоше, евидентирао 20 д; у Речнику места из 1925. год. пописано је заједно са Ријечанима, тако да су тада оба насеља имала 79 д. са 345 становника. Међутим, према новим пописима Дујева је имала: 1948 (30:118), 1953. (31:126), 1961 (29:78) и 1971 (15 : 38). У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (10:4), са 2 (9:6), са 3-5 (7:4) и са преко 5 (3:1). Истовремене промјене y главним старосно–полним групама биле су: y првој 19 : 5 (ж. 9:2), y другој 34 : 12 (ж. 21:7) и у трећој 25:12 (13 :11).

Структура становништва.

А образовна обиљежја мјештана у истом периоду била cy: без школе 31 : 12 (ж. 29 : 12), са четворогодишњом 33 : 14 (ж. 10 : 3), са осмогодишњом 5:4 (ж. 1:2), са средњом 3 : 1, са вишом 0:1 и квалификованих радника 0:4, а неписмених 25:11 (ж. 24:11).

С друге стране је посједовна и дохоцовна структура домаћинстава била таква да је без земље било 2:2, до 2 ха 23:9, са 2–5 2 :1 и преко 5 – 2:2, односно пољопривредних 10 :2, мјешовитих 11 :1 и непољопривредних 2 : 12.

У 1953; години 53 активна издржавала су 66 лица; y пољопривреди 41:39, а са личним примањима било је 7. Тај однос се у наредна два пописа измијенио oвако: активних је било 21:10, издржаваних 42 :18, у пољопривреди 14:3 и 11:2, са личним примањима 15 : 10. Била су 4 дневна мигранта (до Р. Црнојевића).

Тип села.

Дујевљани су од давнина упућени на долину Р. Црнојевића и њено главно истоимено мјесто, као и на Скадарско језеро. Положају села даје велику предност и поменути пут, од кога је до Михаиловића 1966. направљен крак (0,6 km), до Трнова дола (0,4 km) 1967. и до Гагоша (0,6 km) 1972. год. Додуше, главни опслужни објекти и установе (школа, мјесна канцеларија, здравствена станица, продавнице и др.) су у Ријеци Црнојевића. Ипак са општег гледишта о повољности географских чинилаца у староцрногорским селима, за Дујеву се може рећи да има доста повољан положај.

Насеље са својом главнином (8 кућа) и засеоцима: Трнов до (4) и Гагоши (3) има данас –15 кућа. Средња удаљеност међу њима је 0,7 km. C обзиром на тројну локацију насеља и груписаност кућа у његовој главнини, оно припада полуразбијеном типу. Куће су – 2 приземне и 13 на изби ; све су под тиглом, а 5 је са дашчаним и 10 са малтерисаним плафоном. У међуратном периоду извјесно су преправљене 2 куће, док су у поратном преправкама и доградњом на 10 кућа добијене 22 просторије. У стамбеном фонду пописано је 14 станова са 551 m2, од код којих је 9 из првог, 3 из другог и 2 из трећег периода; 6 станова је било са огњиштем. Према врсти cy: 11 једнособних и гарсоњера и 2 двособна; од њих се 1 користи за одмор и рекреацију.

Становништво.

У селу живе:

-Јовићевићи (12 д.),

-Ражнатовићи (3) и:

-Пејовићи (1).

Послије 1945. године иселила су се 42 лица, а повремено долази око 25. У Америку је на рад ишло 4 и y Цариград 1 лице.

Воде.

Насеље се поглавито снабдијева изворском водом. Први извор је Бурга, који се одувијек користио као сеоска вода; други је Мађеза у истоврсној својини – налази се ка Језеру, удаљен око 0,5 km, и трећи Зминац, западно од села, удаљен око 0,8 km; извире испод истоимене главице, изнад цесте. Он је каптиран и проведен до Михаиловића (1971); сада је y 5 кућа уведена вода, а испред пет су направљене чесме. Остали дијелови насеља узимају воду са извора Бурге, који извире ниже засеока Гагоша; од њега се формира поток, дуг 2 km; улива се у Скадарско језеро. Поред ових извора, почев од 1964. год., изграђене су уз куће њихових власника и 4 бистијерне.

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Електрично освјетљење уведено је 1969. године. Сада 5 домаћинства имају: 2 само огњиште, 3 огњиште и шпорет, 4 огњиште и електрични шпорет, 3 обични шпорет, 13 фрижидер, 7 телевизор, 8 радио–пријемник, 15 транзистор, 4 грамофон, 1 гусле, 5 црепуљу и сач, 8 вериге, 2 скриње, 14 новије постеље, 5 кауче, 7 столоваче и др.

Село је у задњих неколико година доживјело знатне промјене. То се види и у изгледу кућа и y њиховој унутрашњој опреми. Реновиране куће садрже знатне елементе градске архитектуре; уколико су тзв. бивше „двобојне“, онда су промјене настале на плану увећања тераса, израде њихових ограда, проширењу прозора, функционалнијем распореду просторија итд. Код приземних су примјетни нови кровови, малтерисане и обојене фасаде, ограде око дворишта и сл. И овдје су, као углавном и другдје. Носиоци промјена „бивши“ мјештани, који стално живе у градовима. И помоћни објекти трпе промјене, како они хигијенске природе,тако и сточни. Ситна стока је сведена на минимум; држе се краве и њима се обезбјеђује удобнији смјештај. Бивши обори, сада више обједињени са двориштима, су уреднији и чистији. Имања су највећим дијелом распоређена око кућа. Обрађене парцеле су претежно пад поврћем, воћем, виновом лозом и, ту и тамо, кукурузом. Средња удаљеност ораница, ливада и винограда је око 0,6 km, а шума и брањевина око 2 km.

Околне, доста оголићене стране брда сви користе за заједничку испашу, иако се зна чија је која парцела, односно, како их зову, забрани. Гора се, међутим, може брати само у своме посједу. Такав начин испаше задржао се од старине (да им је, како кажу – „ластак“), јер им је тако лакше чувати стоку. Овдје иначе нема виша, зановијети и руја, што је такође утицало на одржавање заједничке испаше.

Дујевљани су се знатно занимали риболовом и пчеларством; првим због близине Језера, односно добрих риболовишта, а другим због јаке осунчаности насеља и добре паше.

Своју планину нијесу имали, већ су ситну стоку љети давали на чување Његушима и Кучима.

Додајмо, најзад, да је структура површина, која иначе довољно указује на природне одлике одређенога подручја у атарима Дујеве, Доњих Села и сусједних Ријечана (пописаних 1960. године у једну катастарску општину) била сљедећа. Од укупно 402 хектара, 116 је било пољопривредних (78 обрадивих, односно 68 ораница и башти и 10 ливада), 23 пашњака, 12 бара и трстике, 138 шуме и 148 неплодног земљишта.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.