Порекло презимена, село Драгоми До (Цетиње)

20. маја 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Драгоми До, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово мало ћеклићко, доста забито насеље граниче села Језер и Уба, а додирује се и с подручјем Бјелица и Његуша. Од пута Цетиње –– Чево, тачније од мјеста y коме су ћеклићка мјесна канцеларија, пошта и продавница (у Кућиштима), удаљено је 5,5 km. Крак колског пута води до близу њега; од Цетиња је удаљено 21, и од Котора 41 km. Са сјевера граница атара му почиње од Дидске Грабачице, па према југоистоку води преко Веље стране, од које се ка југозападу спушта преко Горажине рупе, гдје сијече стазу за Уба, на даље преко Понорне рупе, Наћевог врха и ниже Осоја иде ка сјеверозападу на Водице, а одатле на Међеску главицу и Гугуту, гдје сијече стазу за Језср, те преко Лисца избија на Дидску Грбачицу. Атар села, чија је дужина (СИ–ЈЗ) 3,1 km и ширина (СЗ-ЈИ) 1 km, захвата 4,32 м2, а висина села (код цркве) је 860 m.

Историјат.

Ердељановићева испитивања поријекла братстава, старина и топонима у овом насељу, те на основу њих његова претпоставка да је оно старо колико и остала ћеклићка села, потврђена је подацима из турских дефтера из 1521. и 1523. године. По првом и другом, насеље је, као махала села Ћеклића, имало 4, односно 2 куће. Село Ћеклићи, пак, са махалама –- Језср, Драгоми Дол, Убли, Вучи до, Црни врх, Кућишта, Војковићи, Јабуков до, Крајњи до, Ивковићи, Милевићи, Петров до, Ђуровићи и Слатковићи,з имало је по првом дефтеру укупно 114 кућа, а по другом (са истим махалама — ПР) 45. Готово један вијек касније Болица саопштава да Ћеклићи имају 64 куће са 160 војника. Исти податак за куће почетком 19. вијека наводе Дипре и Сомијер. Године 1879. село је имало 10 д. са 53 становника (28 м. и 25 Ж.), а 1883. 12 д. Ердељановић је у селу пописао 13 д., 1925. било их је 15 са 78 становника. Па затим 1948 (10:46), 1953 (14 :65), 1961 (10:39) и 1971 (6:31). У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (3 : 0), ca 2 (1 :0), са 3-5 (4 3) и са више од 5 (2:3). Истовремене промјене у главним старосно–полним групама показују поцаци: у првој 17:7 (ж. 11 :2), у другој 16 : 13 (ж. 9:9) и у трећој 6 : 11 (ж. 5:7).

Структура становништва.

У истом периоду образовна обиљежја мјештана била cy: без школе 11:13 (ж. 9 : 10), са четворогоцишњом 28 :12 (ж. 13 :5), са осмогодишњом 0 :2 и квалификованих радника 0 : 2, а неписмених 10 : 12 (ж. 8:10) – сви старији од 50 година.

На другој страни, промјене у посједовној и доходовној структури домаћинстава у истом периоду, биле су: без земље (0 :2), са 2–5 ха (0 : 1) и са преко 5 (8:5), односно: пољопривредних 8 :1, мјешовитих 0:5 и непољопривредних 2 : 0.

У 1953. години 31 активни издржавао је 32 лица; у пољопривреди 30:26, а „са личним примањима била су 2 лица. У наредна два пописа, тај Однос се измијенио тако да је првих било 19:5, других 18:1; у пољопривреди 19 : 13 и 18 :10, а са личним примањима 2 :4.

Тип села.

Насеље се смјестило око истоименог, релативно плитког дола. Kyћe су размакнуте по мањим ободним дочићима, а најудаљенија је једна (готово 2 km), због чега је и подвајају као заселак – Папрат. Село има само 7 кућа. Од њих су 5 приземних и на изби 2; под тигленим кровом су 3, а под сламеним 4; са дашчаним плафоном су 2, са малтерисаним 2 и без њега 3. У међуратном периоду у 3 куће су направљене 4 посебне просторије, а у поратном у 2 куће 2 собе, 2 кухиње и 1 остава.

Куће су пописано као 8 станова са 340 m2, од којих су 3 из првог, 3 из другог и 2 из трећег периода. Са отвореним огњиштем било их је 7, а према врсти су – 5 једнособних и гарсоњера и 3 посебне собе. Два су била напуштена на дуже вријеме.

Становништво.

У селу живе само:

-Павићевићи (6 д.).

Послије 1945. године иселило се 9 д. (у Котор 4, Цетиње 3, Дубровник и Сплит 1). У Војводину су колонизована 2 д.; једно се вратило. Раније је у Америку ишло 5 лица.

Воде.

Насеље има два заједничка бунара, направљена у прошлом вијеку и 6 бистијерни (3 из међуратног и 3 из поратног периода).

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Село је изразито сточарског карактера. Сада у њему има 8 појата и 2 избе (конобе), које се користе за стоку. Само један помоћни објекат се користи као магацин. За насеље је карактеристично да поред ближих, има и друга знатно удаљенија имања. Сличну појаву налазимо и код других, не само код ћеклићких села. Она се не могу уврстити у праве катуне, мада и то дијелом јесу. Та имања се редовно користе преко године, јер су колико обрадива, толико и горовита, а служе и за испашу. И на њима се преко зиме у стајама задржава стока, раније највише козе, за које се претежно користе листобери. До прије више од 100 година била су више заједничка, али су временом усљед множења становништва и диобе домаћинства дијељена и приватизирана. На имањима су подизани торови и бистијерне, а земљиште је обрађивано као оно на ближим посједима. Такав комплекс имања је на подручју званом Ђуројева вода, удаљеном од села 5—6 km. Тамо су изграђене 3 бистијерне и само су оне са локалитетима од њих – комунице. Свакако су направљене y вријеме када су постојала братственичка права коришћења тих површина („прибоји”).

Насеље је без електричног освјетљења. Доста је издвојено и y њему се није много шта измјенило. Домаћинства имају –– само огњиште 4, огњиште и шпорет 4, транзисторе 4, гусле 5, црепуљу, сач и вериге 6, старије врсте кревета 3, столоваче 6, скриње 4, новије постеље 5 итд.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.