Порекло презимена, село Утрг (Бар)

8. мај 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Утрг, општина Бар – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Заједно са Овточићима сачињавао је територијалну цјелину племена Западни подгор. Налази се повише Овточића, западно од њих. Од њега до Грађана има 1 сат хода, до Прекорнице преко Краца и Веље скале 1,30 h, до Брајића (преко Вишнице, Јаворка и путем Цетиње—Буцва 2,30 h и до Паштровића, (преко Церовице и Целобрда) 2,50 х.

Према истоку се од Овточића разграничава линијом која води путем званим Марушница, па потоком испод Руцине иправцем поред извора Будиславац до иза стране Пецкове главице; према југу су вијенци Штрбине, са запада Ћуковине и са сјеверозапада главица Обери и превој (између падина Ћуковине и Рујевице) Крстад; са сјевера су рјечица Грабовштица и увала Мачине до пута Марушница. Насеље је дјелимично низно и групно размјештено поцножјем Штрбине и Буковине, као и нешто ниже, порсд цркве и на Жутом бријегу, Јавору и Петровој главици.

Сачињава га пет група кућа, које се због мале раздаљине само условно могу узети као засеоци. Средина села (код цркве) налази се на висини Од 350 m, а његов атар дуг (С–Ј) 4,8 km, и широк  (З–И) 2,6 km захвата 12,70 km“ површине.

Историјат.

Прије Боличина пописа, по коме је Утрг имао 45 домова и 100 војника, не налазимо друге податке о њему. Остаје питање није ли y односним турским дефтерима пописан у склопу Овточића. Почетком 19. вијека Дипре и Сомијер за куће наводе исти податак, а за војнике, први 110, а други 90. године 1899. имао је 104 д. са 411 становника (210 м. и 201 ж.), затим 1899. – 118 д. са 455 становника (223 м. и 232 ж; писмених 108 м. и 2 ж.) и 1903. 126 д. Припадао је подгорској капетанији. Ердељановић је по братствима евидентирао 128 домова, од којих само Вукмановића 58. Међутим, према подацима из 1925. године село је имало 104 д. са 345 становника. До 1948. тај број се смањио на 72:209, а према наредним пописима кретао се овако: 1953 (62:221), 1961           (49 :144) и 1971. (31 :76). Од задњег броја те године је 53 од рођења живјело у мјесту, 22 је досељено, и то: из сеоских насеља исте (19) и других општина Црне Горе (3). Од њих се 14 доселило прије 1941. год., а остали послије. Била су 3 дневна мигранта. У посљедња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (18:3), са 2 (11:8), са 3—5 (12:7) и са више од 5      (8 : 3). Истовремено је старосно-полна структура мјештана била: y првој групи 53:17 (ж. 19:6), у другој 55:29 (ж. 38 :16) и у трећој 36:29 (ж. 26 :20).

Структура становништва.

Према образовним обиљежјима, мјештани су били: без школе 57 : 29 (ж. 52:26), са четворогодишњом 50:32 (ж. 17 : 13), са осмогодишњом 3 : 8 (ж. 2 : 2), са средњом (2 : 1), а неписмених је било 43 : 23 (ж. 42 : 23), од којих старијих од 35 година 32 :23, док је квалификованих радника 1971. било само 2.

У истом периоду је посједовна и доходовна структура домаћинстава била: без земље (1 :0), до 2 ха (16 :8), са 2—5 (23 : 13). и са преко 5 (9 :0), а према дохотку — пољопривредних 19:0, мјешовитих 28 :4 и непољопривредних 2 :27.

У 1953. години 74 активна издржавала су 111 лица; у пољопривреди 50:46; лица са личним примањима било је 26. У наредна два пописа тај однос је изгледао овако: активних 37 : 13, издржаваних 91 :34; у пољопривреди првих 26:0 и других 24 :4, а са личним примањима 16 : 28.

Тип села.

Иако га сачињава пет дијелова – Под страном 6 кућа, Гомиле 11, Горње куће 2, Под црквом 9 и Скалице 17, због знатне груписаности кућа у њима Утрг припада полуразбијеном типу насеља. Просјечно растојање између заселака је око 200 m, а средња удаљеност кућа од средишта насеља је 0,3 km. Од постојећих кућа 3 су приземне, а 42 на изби; све су под тиглом, 31 је са дашчаним плафоном, 11 са малтерисаним и 3 без њега. У међуратном периоцу преправкама и доградњом на. 12 кућа изграђено је 8 соба, 7 кухиња и 4 оставе, а у поратном на 8 кућа 8 соба, 4 кухиње и 2 оставе. Стамбени фонд села сачињавају 33 стана са 1.449 m2, од којих су 18 из првог, 7 из другог, 2 из трећег и 6 из четвртог периода. Према врсти су: 27 једнособних и гарсоњера и 2 двособна. Исте године 4 стана су била напуштена на дуже вријеме, а 10 је коришћено за одмор и рекреацију.

Воде.

Село користи изворску и акумулирану воду. Најјачи извор је Byдиславац, који се налази у близини границе према Овточићима. Стално је активан и преко љета; кад пресуше неки извори, село га највише користи. Ниже њега је извор Бујици, затим Ушљивац (близу потока y средини села), па Браштановица (при падини Буковине), који је проведен за један дио села, и Крстац, такође проведен са мјеста званог Горња вода. Доведена је на пут, тј. на Крстац и користи се као колективна својина. Сем њих y селу има 5 приватних бистијерни, од којих су 4 изграђене у међуратном, а 1 у поратном периоду. Село је имало и воденицу која је радила до 1935. године.

Становништво и миграције.

У селу су јула 1972. године живјели:

-Вукмановићи (20 д.),

-Страхиње (3),

-Хајдуковићи (5),

-Јоветићи (3),

-Мијачи (3),

-Никотићи (1).

Повремено долази 18 д. (из Титограда 3, из Бара 8, Цетиња 3, Петроваца 1, Београда 3). У Војводину је колонизовано 7 д.

Промјене y селу типичне су за презентацију сличних промјена у другим овдашњим селима. Илуструју их чињенице, забиљежене на лицу мјеста. Такве су, на примјер, сљедеће: y 6 кућа засеока под страном сада живи 7, а прије рата је живјело 14 д., у засеоку Горње куће су 2 куће дуге по око 30 m; y њима сада живи 2, а прије рата је било 18 д., од којих сада живе – y Бару 2, y Војводини 1, y самом селу су купила другу кућу 2, у Петровцу 1, y Београду 1 и у Новом Саду 1, док су се остала домаћинства ископала; у 9 кућа засеока Под црквом, сада живи 4, а прије рата је било 19, Од којих се 10 ископало; у 19 кућа засеока Скалице данас је 10, а уочи рата било је 29 домова, од којих се иселило 10, а ископало (Јоветића и Хајдуковића 5 и Страхиња 4) 9 д.

Утрг се сматра природно најдиромашнијим селом y Црмници на једној, и најпознатијим по печалби и броју интелектуалаца на другој страни. Само из засеока Под страном ишло је у Америку и Аустралију или је и сада тамо 16 особа, а из осталог дијела села, само Вукмановића је било 37 и из других братстава још 40. Емиграција је била најјача почев од 1900. год. па до балканских ратова. Нешто мање наставила се до другог свјетског рата. Један број се добровољно вратио за балканске ратове, а затим се поново вратио да би опет дошао за први свјетски рат.

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Село је електрично освјетљење увело 1952. године. Отада па за наредне двије деценије мјештани су прибавили 11 електричних шпорета, 10 фрижидера, 2 телевизора и 6 радио-пријемника (8 транзистора), затим од намјештаја – 20 д. има постеље новијег типа, 5 кауче итд., док од осталих ствари – 6 домаћинстава има старе ковчеге за оставу, 5 стари прибор за печење хљеба, 8 столоваче, 11 обичан шпорет, 9 се још служи огњиштем итд.

Поред електричног освјетљења за насеље сада постоје и друге повољније околности. Наиме, 1960. године изграђен је крак пута (2,5 km) од пута Цетиње-Јадранска магистрала, до које је Од села 5 км, а до Вирпазара 13, Односно до Петровца 27. Недалеко, у Доњим Брчелима је продавница, до које од Титограда свакодневно саобраћа аутобус.

Што се тиче помоћних објеката, они су, нарочито када је у селу било и до 1.500 грла стоке, надомјештавани доњим дијеловима кућа и оборима. У планини, пак, постојале су бројне стаје. У селу је 1972. било 13 штала, док су се доњи дијелови 33 куће користили — било за стоку и живину или оставу. Мање-више све куће имају ограђена дворишта, а неке и простране тараце. Исте године евидентирали смо да 18 д. Има окућнице, чија је величина била до 200 m2 (6), Од 200 до 400 m2 (10) и од 400 до. 600 m2. Просјечна удаљеност имања ван окућнице је око 0,5 km. Ha првима, као и на мањим дијеловима других имања гаје ce винова лоза и поврће, док је y новије вријеме претежни дио, посебно оних даљих имања, заливађен. И овдје је право прече купње било на снази. Вукмановићи, као братственичка јачина, држали су се својих имовинских потеса све до новијег времена, када је велика покретљивост становника, раслојавање села и готово корјенита релокација домаћинства проузроковала поремећај и у распореду имовинских цјелина. У том, као и y погледу реновирања старих и подизања нових кућа, поглавити удио су имали повратници из Америке.

Подгорска (Утрга и Овточића) планина захвата релативно велики простор. Она се дужином од око 3,5 km, почев од Штрбине, тј. од извора Видрана па преко извора Церовице до Голог брда граничи са паштровском планином (туда је y ствари водила граница између Аустрије и Црне Горе), затим се одатле преко Крстовог камена до Јавора граничи према Брајићима (туда је такође била аустријска граница) па даље до врха Татарије и преко Вилина и Космате главице до Веље скале према прекорничкој планини и најзад одатле даље на Коритску страну до Коња према планини Грађани. У планини су ограничене и испашне и шумске површине, а три четвртине сачињавају приватни посједи. Преостала четвртина подијељена је између братстава. Највећи дио имали су Вукмановићи. На комуници су испаше биле колективне, само се шума без одобрења није могла брати. Одобрење је давало братство. Иначе, цијело подгорско племе имало је комуницу од Игуманове воце до Бјеласице; у њој су права била колективна, али се мало користила. Раније су због планине релативно чести били сукоби између Подгорана и Брајића и Паштровића. У заједничкој подгорској планини Утрг има два дијела, а Овточићи трећи. Умјесто тога Овточићи имају већи простор у ужем дијелу сеоског атара цијелог Подгора.

Уочи задњег рата око 20 д. је изјављивало стоку на катуне (Његалицу и Церовицу), гдје су имала своје стаје и торове, а данас то чини само једно домаћинство.

Памте овдашњи витални и бистроумни старији мјештани много појединости из ранијег мукотрпног живота овог тада пренасељеног, али врло предузимљивог села. Најрадије причају о ратовима, странствовању и печалби. Причају са носталгичним акцентима о некадашњем „динамичном“ животу у селу, o 6paтственичкој и племенској слози и солидарности. Причају са сјетом, али и благосиљају велике промјене до којих је дошло, промјене у којима се боље живи. Интимно, нерадо се мире што су у мањини остали на селу, јер им је тешко замислити да су тако нагло остали без оних заједничких обичаја, који су у њихово вријеме значили ред и рад за напредак куће, братстава и племена. Преко љета, ово, као и друга села, оживи доласцима и привременим боравком родственика из разних крајева, па и иностранства. Разговори се тада враћају и на минуле интиме сеоског живота, који је већ увелико прошао и y задњим својим остацима још брже одлази у неповрат. Уз кафу и пиће присјећају се, рецимо, како су кафу и шећер, јефтиније купљене у Вирпазару, могли за вријеме Аустрије скупље продати у Петровцу и Будви. Још више се тамо могло зарадити на продаји меса и пића. А за продато требало је купити со, петролеј, текстил и др. Издрживи и хитри пјешаци до Удаљених градова били су на гласу. За вино, које је нешто слабије од доњоцрмничког, такоће је требало наћи купца, од Бара, Петровца и Будве до Цетиња, Ријеке Црнојевића и Подгорице.

Памте се некадашњи скадарски и подгорички опанци и емигрантске ципеле пре краја прошлог и почетком овог вијека a обуће, која је истиснула до тада једину опуту. Помињу се вриједне и умјешне жене – ткаље и плетиље и њихови дурашни сукнени проивводи. Црмничке ваљаонице еукна биле су значајне колико и млинови. Помињу се радини и упорни печалбари, њихове зараде куповине. Још више су свјежа сјећања на школовање дјеце у међуратном периоду, периоду када се на школу поготову гледало не само као на главни излаз из пренасељености ги економских тегоба него и “као на тнтајизшеднији .пут личног просперитета и бољег живота. Истичу наметне, енергичне и борбене појединце, знајући појединости из њиховог живота. Сјећају ice многих погинулих у минулим ратовима и без двоумице знају гдје се ко од преживјелих и одсењених настанио. Негодују како братственици ријетко навраћају у село; ca одобравањем и повезаном вистичу оке који o својој старевини и обради имања гводе бригу. Данашње самодоприносе за које се обично тражи учешће голих, укључујући и оне који живе и раде ван села и повремено у њега долазе, држе као нове мјере за заједничке радње на добробит села, али их уједно осјећају и као ехо и призив некадашњих заједничких обавеза и сеоске слоге.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.