Порекло презимена, село Созина (Бар)

3. мај 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Созина, општина Бар – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Као планинско насеље на истоименој планини разграничава Глухи До и Лимљане од Спича. Размјештено на морфолошки сложеној „висоравни”, насеље је ограничено планинским масивима — почев од врха Врсуте па преко њених гребена до нижег врха Планика, одакле се такође гребенима спушта до Пресјеке, а затим поново пење до на Орлов крш. Одатле се наставља страном планине Созине према Св. Ђурцу, гдје скреће и избија на Врсуту.

Релативно тешко приступачна и проходна, она је према Ердељановићевој констатацији до почетка 17. вијека била у посједу Паштровића. У то вријеме, међутим, била је преотета од Глухог Дола, па се отада почиње интензивније насељавати. На тај начин се, насупрот чињеници да је остала као планина Глуходољана, формирала као посебно насеље. Са дужином (СЗ-ЈИ), од 6,3 km и ширином (С–Ј) од 1,8 km, захвата површину од 10,56 km2. Средина села налази се на висини Од 620 метара.

Историјат и структура становништва.

Мада се помиње 1370. и 1547. године, а посебне статистичке податке о њој имамо тек од 1948. године. До тада је она (чак и код Ердељановића) третирана као саставни дио Глухог Дола. Те године имала је 47 д. са 188 становника, а затим 1953 (43 : 166), 1961 (34 : 126) и 1971 (23 :48). У 1971. години овдје су пописана 74 становника који Од рођења станују y селу, док их је само 4 досељено. У посљедња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (4 :5), са 2 (5 :4), са 3—5 (24 :14) и са више од 5 (4 :2). Истовремено је старосно–полна структура мјештана била сљедећа: прве групе 32 :21 (ж. 18 :7), друге 75 :30 (ж. 44 :23) и треће 19 :51 (ж. 12: 6).

Према образовним обиљежјима, мјештани су били: без школе 42 :46 (ж. 35 :30), са четворогодишњом 59 : 13 (ж. 28 : 6), са осмогоцишњом 1 :6 (ж. 0 :2). са средњом (1 :0) и високом (1 :0), а неписмених је било 28 : 24 (ж. 22 : 19), од којих старијих од 35 година 28 : 23 (ж. 22 : 19)?

У истом периоду посједовна структура домаћинстава била је: без земље (о :0) и до 2 ха (34 :23), а према изворима дохотка —– пољопривредних 24 : 15, мјешовитих 10:3 и непољопривредних 0 :5. У 1953. години 76 активних издржавало је 86 лица; у пољопривреди 48 :50. У наредна два пописа тај однос се измијенио овако – првих је било 69 :21, других 53 :52; у пољопривреди 54 :20 и 41 : 33.

Тип села.

На релативно великом простору планине Созине, y непосредној зависности од конфигурације терена ираспореда плодних површина развило се насеље разбијеног типа. Правцем ЈИ-СЗ од Врсуте до Зупца ређају се засеоци: Јавор до, Љубаница, Међутрсуке, Веље каменице, Марковци, Попов до, Љевачко поље, Под Попадијом, Мокри до, Под Локвицом, За старом скалом и Зубац. Сви они имају од 1 до 3 куће, осим Љубанице (7), Љевачког поља (5) и Мокрог дола (4). Средња удаљеност између заселака је око 0,7 km , а средња Удаљеност кућа од средишта насеља је око 0,5 km. Између заселака су прокрчене пјешачке стазе и крчаници. Од укупно 37 кућа, 14 су приземне, а 23 на изби ; 32 су покривене тиглом, а сламом 5; са дашчаним плафоном је 30, малтерисаним 5 и без њега 2.

У међуратном периоду преправком и доградњом на 20 кућа изграђено је 15 соба, 5 кухиња и 5 остава, а y поратном y 10 кућа 10 соба. Напуштених кућа има 8, а запуштених 13. Мјештани су у Сутомору подигли 7 кућа, у Бару 4 и y Глухом Долу 1. Послије рата иселило се око 40 мјештана, међу којима у Војвоцину 1 д. са 5 чланова. У село повремено долази 15 д. (7 из Сутомора, 5 из Бара и 3 из Глухог Дола). До другог свјетског рата у С. Америку је ишло 17 мјештана, Ј. Америку 3, Француску 1, Аустралију 1, Канаду 2 и y Египат 6.

Постојећи стамбени фонд пописан је 1971. као 23 стана, са 1.551 m2.

Сви су изграђени у првом периоду. Са отвореним огњиштем било их је 19, а са земљаним подом 2. Према врсти су: 14 једнособних и гарсоњера, 8 двособних и 1 трособни. Сви су били настањени.

Становништво.

У селу живе (септембра 1973. године):

-Масоничићи (9 д.),

-Ћеклићи (3),

-Вуксановићи (2),

-Кнежевићи (2),

-Шеиновићи (2),

-Војводићи (3), и по 1 дом:

-Ковачевићи, Остојићи, Раичевићи, Ђурановићи, Ђурашевићи, Вукчевићи, Бујићи и Станишићи.

Ћеклићи живе у засеоку Сливице, гдје имају 3 куће, а добјегли су из Ћеклића због крвне освете. Глуходољани су допустили да ту остану, јер су се истакли y борби против Турака.

Воде и остали подаци о селу.

Сви засеоци се опскрбљују водом из 36 бистијерни. Обично су мање кубатуре, а изграђене су – 7 прије 1918. године, 22 у међуратном периоду и 7 у поратном. У Вељој Каменици су двије веће бистијерне које користи читаво село.

У поменуто вријеме село није имало електрично освјетљење. Стога је 12 д. користило огњиште, а 11 огњиште и обичан шпорет; 6 их је имало транзистор, 6 гусле, 22 црепуљу, сач и вериге, 15 стари ковчег за оставу, 23 новије постеље итд.

Созина пружа веома повољне услове за сточарство. У погледу љетње испаше, она је од давнина била y рангу познатих пашњачких планина Старе Црне Горе – Ловћена, Пустог Лисца, Челинца, Гарча, Ставора и др.

Ердељановићеви налази потврђују чињеницу да су на Созину у домену сточарства били упућени не само приморски крајеви, у првом реду Паштровићи, или пак црмничка села, него и неки крајеви катунске нахије. То традиционално полуномадско сточарење на Созини било је веома заступљено до балканских ратова, а наставило се, иако смањено, у међуратном периоду, да би у поратном постепено готово сасвим нестало.

Били су овдје бројни торови и колибе катунара, а сами мјештани су поред кућа, на изби, такође имали релативно бројне штале. Мада претежно кршевита, Созина обилује веома квалитетном пићбм за стоку.

Томе посебно треба додати, положајем условљене, ријетке природне околности, изражене у изузетно повољном љетњем климату. На релативно умјереној висини ове планине врши се, готово попут оне на обронцима Кавказа, циркулација планинског и морског ваздуха, која окрепљујр и снажи. Управо због тога ће Созину, вјероватно y догледној будућности, као уосталом и неке друге планине Старе Црне Горе, захватити правци просперитета. Пенетрираће их приморје, утолико више што су јој прилази из унутрашњости непогоднији.

Глуходољани, који су је највише користили, долазили су на њу преко Дебеле главе, Плавника, Малог врха, Појене лазине и Штрбине, куца воде три пријека пута, односно постопице, којима могу проћи само људи и ситна стока. Зависно од положаја засеока у који се иде, Созина је од Глухог Дола удаљена од 4 до 8 km.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.