Порекло презимена, село Глухи До (Бар)

12. април 2021.

коментара: 1

Порекло становништва села Глухи До, општина Бар – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово село је највеће y Старој Црној Гори. Захвата широко улегнути простор од Црмничког поља ка Плавнику и Пресјеки. Доста нагнут и отворен према пољу, тај простор је са других страна окружен планинама и брдима. Граничи се Брчелима, Созином, Лимљанима, Сотонићима и Буковиком. Према првом селу разграничава га линија од планине Бјеласице па до Крњка, према другом планински потез од Планика до Точила, према трећем линија од Kaпe до Царина, према четвртом од Царина до Веље главе и одатле према петом до Мијовића крша. Атар села са дужином (CЗ-J) Од 10,9 km и ширином (CИ-JЗ) од 1,7 km има површину од 22,24 км2. Горњи дио села је на висини од 340 m.

Историјат.

Глухи До се први пут помиње 1371. године. На основу веома повољних природних услова, посебно изобиља воде, плодне земље и осунчавања за винову лозу, затим близине Скадарског језера, Црмничког поља и положаја уопште, може се претпоставити да је насеље веома старо. Оно је 1614. године имало 36 кућа и 80 војника. Ердељановић, међутим, истиче да је племе Глухи До (које је обухватало и Махалу Буковик) било толико јако да му је „од прилике у почетку XVII вијека успјело да преотме од Паштровића цијелу планину Созину“. Почетком 9. вијека Дипре и Сомијер наводе исте Боличине податке. Године 1925. у њему је за једно са Созином пописано 318 д. са 1.319 становника.

За посљедња два пописа самачких домаћинстава било је 49 :46, са 2—5 чланова 109 :94 и са преко 5 – 37:17. Године 1971. y селу је живјело 378 старосједилаца и 92 досељеника, од којих су 76 из исте и 16 из других општина (сви са села) Црне Горе. До 1945. године доселило се 56, а послије 36 лица. У 1971. години од 58 упослених мјештана 55 је радило ван насеља. Тренд старосно-полне структуре у задњој пописној декади показује наглашену тенденцију њених промјена. Тако су се знатно смањиле прве двије групе (247 : 130; ж. 118 :58) и (314 :203; ж. 177 : 121), а увећала група лица старијих од 60 година (114 :136; ж. 68 : 88).

Структура становништва.

У истом периоду без школске спреме било је 188 : 136 (ж. 160 : 119), са четворогодишњем школом 305:206 (ж. 131 :96), са осмогодишњом 19 : 62 (ж. 10:23), са средњом 11 :10 (ж. 2 ) и са вишом и високом 3 :4. Неписмених је било 134 : 112 (ж. 126 : 102), међу којима лица са 50 и више година 118 : 105 (ж. 103 : 96).

Према посједовној структури у том периоду –– домаћинства су била: без земље (22 :29), до 2 ha (97 :94), са 2—5 (47:22) и са преко 5 ха (29 : 12). Пољопривредних домаћинстава било је 76 : 30, мјешовитих 97 :32 и непољопривредних 22 :95. Истовремено је број активних лица био 286 : 135, од којих је у пољопривреди било ангажовано 153 :77. Међу осталима по првом попису највише их је радило y грађевинарству (37), а по другом у индустрији (15) и саобраћају (14). Лица са личним примањима y исто вријеме било је 42 : 106, а издржаваних 389 :229, од којих у пољопривреди  155 :42. У 1953. г., међутим, укупан број активних лица износио је 385, од којих у пољопривреди 283. Тада их је у грађевинарству радило 70.

Становништво.

У селу су августа 1973. живјели:

-Кнежевићи (12 д.),

-Масоничићи (12),

-Гвозденовићи (11),

-Вукчевићи (11),

-Бранковићи (10),

-Вучићевићи (6),

-Ђуричићи (6),

-Ђујићи (6),

-Остојићи (5),

-Вуксановићи (5),

-Ђуришићи (4),

-Дрешићи (4),

-Јововићи (3),

-Ћетковићи (3),

-Михаљевићи (3),

Петрановићи (3),

-Војводићи (3),

-Главичићи (2),

-Антовићи (2),

-Маротићи (2),

-Раичевићи (2),

-Шаиновићи (2),

-Ковачевићи (2) и по 1 домаћинство:

-Николићи, Савићи, Вошковићи, Мишљени, Шуштери, Зец, Бокани и Перићи.

Од података узетих у поменуто вријеме у самом селу, као врло карактеристично треба навести да је из овог села од задњих деценија прошлог вијека до балканских ратова и нешто мање у међуратном периоду ишло на рад y друге земље (претежно y C. Америку) 170 лица, да се у посљедњих 30 година иселило 192 лица, да је колонизовано у Војводину 12 домаћинстава, да су мјештани који сада живе у селу y ближим градским средиштима подигли 30 кућа, да у село повремено долази око 60 домаћинстава, односно њихови чланови, који cy, одлазећи одавде, основали своје породице, поглавито у градским средиштима, да y селу има 41 запуштена и 29 напуштених купа и да је дневних миграната 25.

Тип села.

Мада су y Глухом Долу размјештене бројне групе и групице кућа, укључујући и оне одвојене и разбацане, ипак све оне по свом положају, међусобној повезаности и морфолошкој основи терена, сачињавају јединствену, уобличену насеобинску цјелину. Глухи До је потпуни примјер како су и колико су природни чиниоци одредијелили густину и распоред насеобинских јединица у углавном насељеном дијелу његовог атара. Улегнућа, увале, падине, прегиби, брегови, терасе и првенствено обиље живе воде непосредно су утицали на локацију кућа, њихову збијеност и ширење насеља. Локалне чиниоце удопуњавају и друге повољне географске околности — у првом реду близина Црмничког поља, Скадарског језера и Вирпазара на једној и приморја на другој страни.

Почев од руба Црмничког поља па преко глуходољских рашчлањених страна до каменитих нагиба јужно од магистрале Титоград–Петровац ређају се засеоци: Симорађи (5 кућа), Рељићи (32), Доње село (32), Средња махала (32), Јасен (48), Перовића доци (6), и Фијерне (7). Средња удаљеност заселака од географског средишта насеља износи 0,7 до 0,8 km, а највећа око 2 km. Средња удаљеност између ових (162 куће) је око 250—300 m. Највећи број кућа је на изби (151), приземних је 6 и двоспратних 5. Осим 15 које су покривене каменим плочама остале су под тиглом. Са дашчаним плафоном је 110, са малтерисаним 48 и без њега 4. У међуратном периоду преправком и доградњом на 17 кућа изграђено је 10 соба, 7 кухиња и 4 оставе, а у поратном (до 1973. год.) на 53 куће 36 соба, 37 кухиња и 18 остава.

Пописом је 1971. сав тај стамбени простор уобличен у 146 станова, са 5.704 м2 површине, који према времену изградње припадају периодима: првом 121, другом 12, трећем 7 и четвртом 6. Од њих је 73 са отвореним огњиштем, 8 са падом од земље и 58 без електричних инсталација.

Највећи број станова је оних који се третирају као једнособни и гарсоњере (89), затим као посебне собе (39), двособни (17) и трособни (1). Сви су они стално настањени и ниједан није намијењен за повремени боравак, односно само за одмор и рекреацију.

Воде.

За свој настанак, развој и величину Глухи До првенствено може бити захвалан богатству водом. Стога ћемо њене објекте представити редосљедно, по засеоцима. У Симорађима се јављају јаки извори Мало и Веље око и Грковина, од којих се формира текућица. Она је каналом од око 1,5 km регулисана и отиче у Црмницу. Сем њих постоје још два мања извора, Мрамор и Крчиврана. У Рељићима постоји 8 извора; сви су недалеко од кућа. То су: Мали Пособац, Дробница, Шуштерова водица, Остојића водица, Доњи точак, Точкић (Ковачевића), Изворац и извор под Брштановицом. Засеоком теку потоци –— Слани, Доњи, Остојића и Плоча. Слани поток потиче из Малог Посопца и улива се y Доњи поток, дуг око 0,5 km. Доњи поток се формира од Сланог и Остојића потока, а дуг је 1,6 km. Утиче y Грковину, а ова y Црмницу. Остојића поток настаје од извора Вељи Пособац (у Средњој махали) а дуг је око 0,5 km. Плоча настаје од извора Бришта и два изворчића; након 2 km тока улива се у Кашића поток, који протиче од извора Јасена и вода са Пресјеке ; дуг је око 3,5 km и улива се y Грковину. Осим Плоче и Доњег потока, остали потоци преко љета пресушују. Вода се разводи мањим каналима и служи за наводњавање. На Остојића и Доњем потоку постојало је 7 млинова, од којих су само 2 била власништво двају домаћинстава а остали су били у својини једног или више братстава. Ујам се узимао на тзв. „стаје“! Вода за два млина се по договору (паушално) закупљивала од братстава преко чије имовине је протицала. Остојићи су за свој млин склопили такав уговор још 1874. године. Све воденице најчешће нијесу истовремено радиле, а неке су временом биле запуштене. У њима су мљели жито готово искључиво Глуходољани. Сви извори су углавном подзидани и имају тзв. точкове (тј. y камену издубљене и истурене сливнице). И њихови прилази су махом погодни; ни један не пресушује и сви су, осим једног, заједнички. У Доњем селу је само једна заједничка жива вода. У ствари доведена је са извора Горња љетница, који се налази y Средњој махали, а довео је као задужбину Мило Драгов Ђуришић 1896. године. Проведена је гвозденим цијевима које су се касније неколико пута мијењале, па и у најновије вријеме. Друга вода, такође заједничка, је приредна акумулација, само врло давно сволтана (?) – Сава вода. Каткада пресушује. Поред ових заселак располаже са 10 приватних бистијерни. Величина им је 10–25 m3. У Средњој махали су извори Велики Пособац (озидан и стављени му точкови 1888. године), Долови (на бријегу Војводића, односно главици која има средишњи и доминирајући положај y читавом. селу) и Горња љетница на Јанковића бријегу. Сви су озидани и на точковима. На Јасену су извори –– Јасен и Бришта. Озидани су и имају точкове и камена корита, која служе за појење стоке. Јасен је у горњем, а Бришта у доњем дијелу засеока. Стални су и заједнички се користе. Овдје су и два потока. Први, Кашића поток је највећи у Глухом Долу, а притиче из Пресјеке, гдје настаје од извора испод Лијеве стијене. Други извори у Пресјеци пониру y Агића јаму и поново се јављају на ободу Црмничког поља, пониже Глухог Дола. Кашића поток протиче са сјеверне стране и дијели Доње село од Средње махале и Рељића; дуг је 6 km. У ствари то је јака поточина која протиче преко стјеновитог терена и снажно се јавља у вријеме киша, али и брзо пресушује. На потоку су (у насељу) 4 веома стара моста; на њему није било млинова. Поток Јасен настаје од извора Јасен и тече кроз овај заселак и Средњу махалу, гдје се код кућа Главичића улива у Кашића поток. Од Кашића потока нема наведњавања, а од Јасена се наводњава неколико бостана, односно, како овдје још кажу, „жардина”. У Перовића доцима раније су доносили воду са извора Муриза (у Илијином брду), а сада је из њега добијају помоћу гумених цријева. Овдје су такође и двије природне бистијерне, дограђене цементом. Сада једно домаћинство прави велики резервоар који ће се пунити водом – цријевима са Муриза, и из њега користити воду у самој кући. У Фијернама акумулирају воду y 5 бистијерни, јер изворске нема.

Поред ових вода у ширем подручју око насеља јављају се још извори –– у Илијином брду (поред Муриза) – Студенац, Јасеновик, Корита и Компеза, у Пресјеци Студенац (сматра се најбољом водом), Лијева стијена и др.

Занимање сзановништва и остали подаци о селу.

Глуходољска планина у Созини пружа се од Врсуте до Бијелог поља, обухватајући дио Врсуте, Локвицу до Дина врха, Бјешкезу, Вијенац, Плавник и Илијино брдо. Пошто је постепено отета од Турака, служила је као комуница, а затим су њене обрадиве површине дијељене и подијељене прво по братствима, а затим по домаћинствима. Ти посједи нијесу мањи од 2 рала. Осим на њивама, у другим дијеловима планине сви су имали иста, неограничена права. Велики број домаћинстава имао је торове, а нека и куће. Тачније речено до 1941. године 51 домаћинство је изјављивало стоку на катуне Созине, 24 су имала-куће и стаје, а 31 је давало стоку другима на чување. Међутим, послије рата, одноcuo од 1945. до 1950. године, 12 домаћинстава је изјављивало стоку на катуне, затим од 1950. до 1960. год. 18, а од 1960. до 1971. г. 4, а број домаћинстава која данас (августа 1973) На катунима имају куће или стаје, смањио се на 8 и оних који дају стоку на катуновање на 3.

У Глухом Долу је земљорадња, посебно виноградарство, одувијек имала већи значај од сточарства. Домаћинства су држала 30—60 грла стоке, а поједина од њих сливала 30–40 барела (1 барело –— 72 литра) вина. Готово да није било домаћинства које није сливало 10—15 барела. Највише су га продавали на Цетињу, мање у Подгорици. Прегонили су га сами, а каткада и кириџије из Бријега и Врчела који су имали релативно више товарних животиња. Глуходољани су, нарочито мјештани Рељића и Средње махале, имали посједе и у Црмничком пољу.

Око 80% њихове површине засијавано је кукурузом, а остало је било заливађено. Данас су својина Агрокомбината „13 јул“. Имали су такође 3 тигларице, и то на Просјеки, на Миољицама (у средини поља) и на Руљевици – подно села. Знатно су се занимали и печењем креча, више ради домаћих потреба. Услови за горење кречана су и овдје, као мање–више у свим крајевима Старе Црне Горе, повољни.

Панораму овог разгранатог села употпуњују, као ни у једном другом селу Старе Црне Горе, и „улице“ које повезују његове дијелове. То су у ствари извјесно проширени, раскрчени пјешачки пролази између кућа и имања ограђених бројним сувомеђама разних облика и величина; за разлику од највећег броја других села карактеристично је да оне имају братственичке називе, као: Киковића, Петрановића, Спитхановића, Вучићевића, Остојића улица и друге мање. Исто тако је карактеристично да у селу, као повезаној и јединственој територијалној цјелини постоји 6 (већ запуштених) цркава, међу којима је она у Доњем селу (св. Петке) саборна.

Рашчлањеност глуходољског агара, посебно његовог обрадивог и насељеног дијела, најбоље илуструје број и разноврсност топонима. У Доњем селу срећемо, на примјер, сљедеће: Пограђе, Ременишта, Пољица, Поповића зграде, Задоце, Јагодоле, Орашак, Тоарница, Виноградина, Андричин и Ђуричин долац, Широке улице и др; у Јасену: Рељи Бурге, Бришта, Брегови, Пјак Марија, Крушков и Ради до, Љуте лазине, Јанкови доци, Калдоци, Кикове рупе; у Средњој махали: Веље лазине, Гађевине, Ђурановића вода, Долови вода; у Рељићима: Млатковина, Шћепан бријег; у Перовића доцима: Кобиље брдо, Тодорова страна; у Пресјеки: Ћава, Клекове лазине ; у Илијином брду: Тудоров до, Јасеновик, Камена гувна, Лесендрова главица итд.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Dj

    Greska – u Gluhom Dolu nije bilo Djujica nego Djurici. Isti u Bukoviku