Порекло презимена, село Доњи Брчели (Бар)

10. априла 2021.

коментара: 1

Порекло становништва села Доњи Брчели, општина Бар – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Налазе се поред пута који се одваја од магистрале Титоград—Петровац и води преко Црмнице за Цетиње. Са сјевера се граниче ријеком Ораховштицом, са истока Млађеновим гувном (зараван на којој је до балканских ратова било зборно мјесто горњоцрмничког батаљона) и брдом Острик, са југоистока и југа разграничавају се са Горњим Брчелима (линијом старог сеоског пута од Балина до Суботића бријега), а са запада потезом од Шкоровице преко старе цркве на мјесту званом Под Дубравом до Пличербрда на цести Вирпазар–Цетиње. Ван ове границе имали су комплекс приватних посједа у атарима Дупила и Орахова, тј. у Ораховском пољу. Тамо су заправо била измијешана имања Дупиљана, Ораховљана, Бријежана и Доњебрчељана. Сада је то својина Агрокомбината „13 јул“ Титоград. Атар села углавном захвата низ улегнућа која су у цјелини теренски нагнута према Ораховштици. Дужином С-Ј од 2,9 km и ширином И–З од 1,2 km, захвата површину од 2,89 km2.

Средина села је на висини од 260 m.

Историјат села.

Брчели (и Доњи и Горњи) су старо насеље. У њима је пронађен депо римских амфора. Због свог положаја, жупне климе и плодности били су и у средњем вијеку веома привлачни, па је у њима у доба Немањића и Балшића било значајно духовно и територијално сједиште y коме су владари подизали задужбине и двери за свој боравак. Брчели су према турским дефтерима из 1521. и 1523. године (у цјелини) имали 48, односно 38 кућа. По Болици, пак, село је имало 51 кућу и 130 војника.

У поратна четири пописа број домаћинстава и становника био је: 1948 (48 : 138), 1953 (46 :117), 1961 (33 :84) и 1971 (23 :56). Какав је одраз ово смањење имало на састав домаћинстава према њиховом броју чланова, види се из чињенице да је у 1961. било 18 самачких, а у 1971. голини 8 таквих домаћинстава, или да је у првој било 9 д. са 4 и више чланова, а у другој 5 итд. Исти одраз се запажа и на старосном саставу мјештана, тако да је у првој групи, у групи подмлатка, тај однос био 23 : 15, у другој, радно способној 39 : 11 и y трећој 22 :17. У 1971. години у селу су живјела 32 старосједиоца, а остали су досељени, и то 8 прије, а 16 послије 1945. године. Међу овим другим је 7 досељеника из града.

Структура становништва по образовању.

Образовна обиљежја мјештана у задња два пописа била су: без школске спреме 30 : 18, Односно жена 28 : 16, са четворогодишњом школом 26 :25 (жена 14:4), са осмогодишњом 8:3, са средњом  4:3, а неписмених 20 : 14 (жена 20 : 13)!

Према посједовној структури домаћинства су тада била: без земље (4 :2), до 2 ха (4 :9), са 2—5 ха (14 ·: 10) и са преко 5 (11 :2), а према изворима прихода: пољопривредних 22 :5, мјешовитих 7 :2 и непољопривредних 4 : 16. Од активних лица (42 :17) у пољопривреди је било ангажовано 26 :9, а остали у другим дјелатностима. Први су издржавали 31 :4, а 1953. однос између активних и издржаваних био је 43 : 35.

Тип села и становништво.

По локацији, распореду кућа и њиховој претежној и мјестимично већој груписаности село се може уврстити у тип збијених насеља. У ствари сачињавају га 4 групе кућа y просјеку међусобно удаљених 100–150 m. Називају се:

-Гојнићи са 16,

-Јовановићи са 19,

-Копитовићи са 7 и:

-Љеверде са 4 куће.

Гојнићи се налазе на подинастом простору између Бријега и Горњих Брчела и Јовановића; ту сада Живи 6 д. Гојнића повремено долази 6 (по два из Београда, Титограда и Бара). Уочи задњег рата било је 19 д. Сада су 3 куће запуштене.

Јовановићи су лоцирани између Доњег манастира, Шћепанове скалице (ту је у доба Шћепана Малог био затвор), Међица, Мулине и Копитовића. Овдје живи 9 д. Јовановића (1941. била 23 д.), а повремено долази 7 д. (из Београда 2, Загреба 1 и Титограда 3).

Копитовићи су смјештени при Бијелој главици; имају 5 д. Копитовића (уочи рата 8 д.), а повремено долази 5 д. (из Бања–Луке 1, из Титограда 3 и из Цетиња 1).

Љеверде се налазе на Љевердином бријегу, имају 2 д., а 1 повремено долази из Београда. У селу има 18 ископаних (?) домаћинстава. У задњем рату погинуло је 39 лица. Овдје су били четничка команда за Црмницу и затвор. Податке смо изложили ради истицања чинилаца ратног периода и њихових реперкусија на промјене и поратни живот села y цјелини.

Куће.

Пописом 1971. године у селу су евидентирана 23 стана са 1.350 m2, од којих је 10 двособних, 6 трособних, 6 једнособних и 1 ,четворособан. Према старости су 4 из првог, 5 из другог, 6 из трећег и 8 из четвртог периода. Сви су изграђени од тврдог материјала; са електричним инсталацијама је 20, а са отвореним огњиштем 6.

Воде.

Село се снабдијева водом са извора: Крагуј, До, Чупањица, Јошевик, Јофа, Сјенокос и Почивала, који су размјештени у самом селу. У источном дијелу атара код Млађенова гумна је још Урлана вода. Толико извора пружа довољно могућности за водоводно коришћење y становима као и за наводњавање.

Занимање становништва и остали подаци о селу.

С обзиром на то да Доњи Брчели нијесу имали планину, потреба за подизањем већих штала за ситну стоку није постојала, поглавито се држала крупнија стока. Свако домаћинство је имало по пар волова или рјеђе једнога, кога су спаривали са волом другог власника, ради заједничког рада. Домаћинства раније нијесу могла опстојати без коња, мазге или магарета.

Много тога се морало пренијети од куће до имања и обрнуто и од куће до других мјеста, посебно градских средишта – Вирпазара, Ријеке Црнојевића, Цетиња, Бара и Петровца. Црмничко вино је на глacy; раније се много продавало. Виноградарство је било најуносније занимање. И овдје је, као више-мање у читавој Црмници, заступљено на терасастим експозицијама.

Оставе за вино (чаброви, бачве, димиџане) безмало су сматране саставним дијеловима покућства. Мајсторство сеоских бачвара се веома цијенило. Сада их не само овдје него уопште у Старој Црној Гори има веома мало.

Товарних и вучних животиња је сада такође врло мало. Ово село је у љето 1972. год. имало само пар волова, једну мазгу и 8 магаради. Ранији начин. транспорта рапидно се замјењује новим.

Саобраћајне везе увелико су побољшане. Од Титограда до Брчела (36 km) уведена је свакоцневна аутобуска веза. Осим тога у селу од 1962. год. ради мјешовита продавница која опслужује околна насеља.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Đorđe

    Potrebni izvori Jovan Vukmanović Crmnica , Erdeljanović Stara Crna Gora izdanja društva Crmničana Rodoslovi i druge knjige ovog udruženja