Порекло презимена, село Буковик (Бар)

10. априла 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Буковик, општина Бар – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село се налази близу Бријега, на супротној страни магистрале, тј. у сусједству Мачуга, Сотонића и Брчеда. Са сјевера и сјевероистока граничи га Бјеласица, са истока линија од Кућишта према рјечици Бистрици и шумском забрану званом Балине, који га одваја од Сотонића; са југоистока га од Мачуга одваја брдашце Стране; на југу и југозападу је планина Растовац, а са запада се магистралом Титоград–Петровац разграничава са Горњим Брчелима. Груписано углавном у два дијела и нагнуто према истоку, село је на веома осунчаној експозицији.

До његове средине је 1937/38. године доведен крак пута (1,9 km) од тадашње цесте Вирпазар – Петровац. Кад су 1952/3. године овдје прављене бушотине за нафту (биле су двије, а у Горњим Брчелима једна), од исте цесте проведен је крак до кућа Бокана у истом селу. Удаљено око 7 km од Вирпазара, за насеље семоже рећи да има повољан положај и саобраћајне везе.

Његов атар са дужином од 3,8 km на правцу СЗ–ЈИ и ширином од 1,8 km правцем С–Ј има површину од 6,71 km2. Средина села је на висини (доња црква 210, а горња 320 m) од 265 m. Атар села претежно захвата релативно пространо улегнуће, смјештено између крајева планине Бјеласице са Балинама и Растовца.

Историјат.

Мада не располажемо подацима о старости насеља, ипак се основано може претпоставити да је, попут већине црмничких села, старо. Као Бријеге и оно се налази y близини старог средишта – Брчела, те пошто имају сличне природне услове, нарочито оне који се тичу живе воде и могућности за виноградарство, то се и y Буковику вјероватно од давнина заметнуло насеље. У дефтеру из 1521. године насеље је заведено као махала, са 16 кућа, а 1523. године, такође као махала, али са 30 кућа. Треба напоменути да се у овим дефтерима број кућа у Глухом Долу не помиње, па се може поставити питање нијесу ли овим бројем (посебно у другом дефтеру). обухваћене и његове куће. Додуше, Болица га помиње (са 30 домова и 90 војника), а исто тако и Глухи До са 36 кућа и 86 војника. Почетком прошлог вијека Дипре и Сомијер саопштавају да је Буковик имао 33 куће и 70 војника.

Структура становништва.

Од укупног броја становника у 1971. години 103 их је било који од рођења станују у селу. Из исте општине доселило се 24, из других општина Црне Горе 12 и из других република 2. Прије 1945. доселило се 15, а послије те године 23. Досељеници из градова махом су и овдје, као и у другим селима, пензионери, који су се, највећма реновирајући своје старе куће, вратили да овдје живе и користе имања.

У 1961. години у селу је било 48 неписмених (42 жене), углавном старијих од 45 година. Десет година касније истих је било 27. Остала образовна обиљежја за оба пописа била cy: са четворогодишњом школом 107 : 66, са осмогодишњом 8 : 5, са средњом 1 : 1 и квалификованих радника 2 : 1.

У истим годинама састав домаћинстава према величини посједа био је такав да је без земље било 39 : 2,3 Од 0-2 ha (17 : 18), са 2 – 5 ha (13 : 9) и са преко 5 ha (11 : 3). Према изворима прихода, пак, њихов састав био је сљедећи: пољопривредних 12 :2, мјешовитих 29 :4 и непољопривредних 1 : 28. Промјена у задњој категорији домаћинстава је карактеристична и она указује на висок степен деаграризације.

Од 110 активних становника y 1953. години, који су издржавали 84 лица, 68 је било ангажовано у пољопривреди, 15 y грађевинарству, 13 у занатству, а остало у другим дјелатностима.

Тип села.

Састављен из двају дијелова, Буковик припада збијеном типу насеља. Први дио, звани Горњи крај, простире се од цркве до мјеста Вигња, које се узима као средина села, а други, звани Доњи крај, од Вигња до извора Ракуш. Село има (први дио 18, а други 19) 37 кућа. Од њих је 7 приземних, 27 на изби; и 1 двоспратна. Међу њима има и таквих које имају и по троје улазних врата, односно дугих и по 20–25 m.

Пописом су све куће категорисане као 44 стана, са 1.500 m2. Од њих су из првог периода 33, из другог а из трећег и четвртог по 1. Сви су грађени од чврстог материјала; 16 је са електричним освјетљењем и водоводом, 19 само са електричним освјетљењем, а 9 без инсталација.

Од њих се само 8 третирају као двособни, 21 као једнособни или гарсоњере и 15 као посебне собе. У 1971. год. 34 стана су била стално настањена, а 10 их је коришћено повремено.

Становништво.

У селу живе:

-Бокани (8 д.),

-Лекићи (7),

-Рајковићи (5),

-Рајичевићи (4) и:

-Вукмановићи,

-Ђурићи,

-Масоничићи и:

-Лукићи по 1 д.

Воде.

Буковик је познат по изворима, тако да нема потребе градити бистијерне. Извори су: Врело, Точак, Граб, Глизураде, Змијаци и Студенац. Сем Змијаца, који је повише села, остали су у селу, ближе кућама. Не пресушују. Отуда 16 д. користи водовод у становима, а 18 у двориштима; сва она, међутим, хигијенске просторије имају у дворишту.

Занимање становништва.

Окућнице су релативно мале, просјечно до 1 рала земље. Користе се за бостан, нарочито поврће, чија се потражња на тржишту увећава. Имања су углавном „на међе”, тј. на подзидама, дуж којих је обично засађена винова лоза. Она нијесу много удаљена Од кућа и више су употесима него разбацана.

Изнад сећа, према југоистоку до извора Крњак, пружа се буковичка планина. Њен комплекс је готово већи од атара сена. Испарцелисана је на приватне посједе y којима има шуме, пашњака и земље за обраду. До недавно су шуму сјекли више него раније. Ово стога што им је магистрала омогућила већу продају дрва, за огрев. Планина се граничи са паштровском, глуходољском и горњебрчеоском планином.

Каткада су се са својим сусједима, нарочито са Паштровићима, спорили и свађали око граница, похаре и посебно због коришћења извора Крњак. Данас је већи дио планине прешао y државне руке.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.