Порекло презимена, село Злокућане (Липково)

25. марта 2021.

коментара: 0

Порекло становништва Злокућане, општина Липково, Северна Македонија. Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села, земље и воде.

Село је мало и лежи северозападно од  Белановца. Становништво добија воду из неколико бунара, који лети пресушују, и четири кладенца. Кладенци су: Бота. Љуђи, Врело и Ликан. Село је сиромашно њивама; више има шума и испаша.

Тип села.

Куће су подељене у две махале, које су међу собом удаљене око 1000 м. Нису потпуно на окупу ни куће у истој махали. Највећа је махала Горње Злокућане (арбанашки: Злокућан Епр), у којој живе 15 домова. На северној страни је Доње Злокућане (арбанашки: Злокућан Поштр) са 10 донова“).

Прошлост u старине.

Злокућане је старо село, јер се под истим именом помиње 1381. г. Тада је село било приложено Хиландару. Изгледа да је живот села продужен и у турско доба, јер данашњи досељени муслимани пореклом из Apбаније казују да су њихови преци пре 120 година у селу затекли друго становништво. Од старијег становништва, по причању, остало је у селу старо гробље (Ворате Моћме) чији се трагови данас не познају.

Порекло становништва.

У селу су родови:

-Суљови (9 к), од фиса Гаш. Доселио се предак Суљо пре 120 година (четири појаса: Суљо–Рамадан–Далип–Куртиш–Ислам, жив, 50 година). Суљо је у Злокућане дошао као католик из места ( Бело) у Љуми. Тамо се становници из овог рода звали Маљок. На ислам прешли у Злокућану, одмах по досељењу.

-Нухови (6 к). од фиса Гаш. Дошли су у исто време када становници првог рода. Оснивач рода Нухо је млађи Суљин брат. Знају да су били католици, па после прешлн на ислам. У селу су познати још под именом:

-Дуан, веле, по претку који је први почео да пуши у Злокућану.

Раније у селу је било више муслиманских домова, али су се они умањили услед расељавања. Зна се за исељених 10 породица у Горњем Ливочу (Маљок) и 2 у Рибнику (Дуан) код Гњилана, затим за 4 у Оризару (Зећирови) и 1 у Руђинцу (Дестанови).

ИЗВОР: Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.