Порекло презимена, село Белановце (Липково)

24. март 2021.

коментара: 0

Порекло становништва Белановце, општина Липково, Северна Македонија. Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Село се налази дуж пута Куманово–Гњилане. Куће леже на висини од око 1050 м по мањим косама, северно од планинских врхова Велики Камен и Џенем (1137 м). Испод села, на северној страни, дубоком и шумом обраслом долином тече Балановачки Поток, главна притока Слупчаноке Реке.

Вода за пиће добија се из чесама и неколико извора. Лети становннштво пије текућу воду.

Земље и шуме.

На атару села има шума и понаша; њива је мало. Шуме је до прве бугарске окупације (1915—1918) било много више, само су оне тада услед сече сатрвене. Топографски називи за потесе су: Подина, Дафино Рид, Секулар, Решме, Копиљача, Рамно, Гури Мал (Велики Камен), Гури Вогл (Мали Камен), Стан, Пуљшика, Шулан.

Тип села.

Куће су подељене у шест махала. Свака махала носи родовско име и удаљење између најближих износи 10 и више минута хода.

Прошлост и стране.

Белановце је по данашњем становнипггву старо око 180 година. Народна традиција доводи постанак и име села од оснивача Беле, који се овде доселио са синовима. Бела је, по казивању, био католик. По исељењу из Северне Арбаније он се најпре населио у Липкову. Ту се уплашио „од река”, на прешао у Гошинце. Због оскудице у води, касније је Бела напустио и ово село наставивши се на данашње место где је нашао у изобиљу „воду, траву и шуму”.

Иначе се верује да је земљиште на коме се налази село Белановце пре доласка становника Беле било ненастањено и припадало је горњеморавском селу Шашару. Доцније оу Белини синови од Шашара откупили земљиште за 300 јараца, једну гуњу, један „патл’к” (пиштољ) и неку дугачку пушку.

Да је у почетку данашње становништво Белановца било католичко има потврде и у традицији околних села. Тако сам од муслимана у Оризару и Слупчану слушао да је католика („латина“) у Белановцу било до краја 19. века. Неки су од белановачких становника исповедали прикривено католичанство и доцније по преласку на ислам. Због тога су суседни сељаци њих називали „љарман” (шарени).

Од насељавања првобитних становника село Белановце је расло прираштајем. Данашње становништво по вери је муслиманско. Село има 6 родова са 54 дома.

Порекло становништва.

У селу су родови:

-Асови (12. к). од фиса Гаш. Име добили по најстаријем Белином сину Асану. Пореклом су из Северне Арбаннје, одакле су овде дошли пре 180 година (шест појасева: Асан—Мамут–Куртиш–Даут–Ајдип–Бељуљ и Ферат, жив). Знају још да су дошли као католици, па, потом прешли на ислам.

-Јашарови (7 к),

-Салаови (15 к),

-Џаферови (7 к),

-Османови (6 к) и:

-Дервишови (7 к), сви од фиса Гаш. И за ове кад жу да воде порекло од оснивача Беле, тј. од његових синова; Јашара, Салаа, Џафера, Османа и Дервиша. На ислам су прелазили постепено у току 19 века.

Због неповољних привредних прилика, из Балановца се постепено ислелило 28 породица и то: 9 у Оризаре (Белановчанлар и Алиалар), 6 у Орланце код Скопља, 3 y Куманово, 3 y Турску, 2 у Скопље, 1 (Незировн) у Черкеско Село код Куманово и 1 у Руђинце (Зенелови).

ИЗВОР: Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.