Порекло презимена, село Глажња (Липково)

16. март 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Глажња, општина Липково, Северна Македонија. Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Један део села. налази се у долини Липковске Реке, на месту где се Кумановска Река састаје са Воденичком. Мањи део насеља лежи на планини Црној Гори у висини око 1200 м; лежи у долиници једног безименог потока.

Вода за пиће добија се из речица, чесама и неколико бунара.

Земље и шуме.

Топографски називи су: Лавиште, Ледина, Самоков, Река, Рајна, Равша.

Тип села.

Село је разбијеног типа и куће су подељене у четири махале. Највећа је Чапска Махала (25 домова), затим Пресница (16), Мезин (15) и Бочан (9).

Прошлост и старине.

Глажња се као селиште помиње 1355 г. Тада је оно било потврђено као прилог св. Богородици у Архиљевици. Двадесет и шест година иза првог помена (1381 г.) насеље је без навода да је селиште, било приложено Хиландару.

Има знакова да је овде постојало насеље и у првој половини турске владавине. Тако, на пример, у селу су очувани стариначки родови. Њихов број раније је био много већи, само се са доласком муслимана пореклом из Арбаније православно јужнословенско становништо потпуно из Глажње иселило. Данас се зна за исељене Глажњеве и Баба-Давкине, који живе у Куманову. Оба поменута рода иселили се крајем 18 века. Исељених православних родова из Глажње, по уверавању околних становника, има и у другим областима.

У Белановцу слушао сам казивање и за стару православну цркву која је раније постојала у Глажњи. Она се налазила у махали сада поисламљеног рода Пресница. Трагови од храма данас се не познају.

Повећавање села било је двојако: прираштајем и досељавањем. Двојако је и порекло становништва јер су једни старинци, а други се доселили. По вери су сви муслимани.

Порекло становништва.

Родови стариначког становништва су:

-Пресница (16 к), поисламљени. На ислам прешли при првом надирању досељених муслимана из Арбаније, крајем 18 века. Живе у посебној махали, али ради бољег изједначења са осталим муслиманима они се пред странцима издају да су од фиса. Краснић. Говоре арбанапгки.

-Мезин (15 к), такође поисламљени. На ислам прешли када и становници рода Пресница. И они се издају да су од фиса Краснић. У селу имају посебну махалу. Говоре арбанашки.

Родови досељеног становништва су:

-Чап (19 к), од братства Буз Мајла (Велике Усне). Овде се доселили доста давно из области Љуме у Северној Арбанији.

-Дан (6 к), од братства Буз Мајла. Дошли иза рода Чап са којима су имали заједничку старину. Прича се да су они овде дошли по позиву првих.

-Бочан (9 к), од фиса Бериш. Доселили се из Северне Арбанје.

ИЗВОР: Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.