Порекло презимена, село Гошинце (Липково)

15. март 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Гошинце, општина Липково, Северна Македонија. Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Село се налази на планини Црној Гори, на висини од око 960 м, између села Бреста, Глажње и Белановца. Вода за пиће добија се из потока, чесама (Баталак, Крој, Втофт) и извора.

Земље и шуме.

Топографски називи су: Тупан, Река, Огапец, Душка, Ледина.

Тип села.

Гошинце је разбијено насеље и куће су груписане у четири махале. Највећа је махала Маљок (17 домова), затим Дурска (15), Реканска (11) и Скенер (7). Удаљење између махала је неједнако. Најудаљенија је Реканска Махала, око 15 минута хода.

Прошлост u старине.

Село се под именом Гошинце помиње 1381 г., када је било приложено Хиландару. Доцније се из писаних извора о животу села не зна. Не зна се ни да ли су преци данашњих родова приликом досељавања, затекли село или не. Становници из Белановца причали су ми о ранијој православној цркви која је овде постојала; нисам могао сазнати где се црква налазила и када је порушена. Садашње муслиманско становништво је старо око 180 година.

Порекло становништва.

У селу живе родови:

-Маљок (17 к), од фиса Бериш. Сматрају се као најстарији сеоски досељеници; дошли су у другој половини 18 века.

-Дурци ( 15 к), од фиса Краснић. Доселили се из Северне Арбаније и то иза рода Маљок.

-Рекан (11 к), од фиса Краснић. Време и место досељења као и код рода Дурци.

-Скенер (7 к), од фиса Бериш. Пореклом су из Северне Арбаније.

ИЗВОР: Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.