Порекло становништва Брест, општина Чучер-Сандево, Северна Македонија. Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и воде.
Брест је веће планинско насеље у изворишној челенци Липковске Реке и (Воденичка Река, Стара Брезе). Иако географски припада проученој области, Брест је од увек, због близине, административно ишао са Скопљем.
Воду за пиће добија становништво из потока, неколико чесама и већег броја извора.
Земље и шуме.
Услед знатне висине (најнижи делови насеља имају висину од око 1000 м) и дисецираног peљефа, село оскудева у њивама. Веће је пространство шума и испаша. Важнији топопрафски називи су: Пржаљ, Расенгуљ, Белински Камен, Копиљача, Рамна, Голема Шума, Густа Планина, Кука.
Тип села.
Брест је изразито разбијеног типа. Због испросецаности земљишта дубоким долинама, крајеви села међу собом су доста удаљени. Отуда неки делови насеља чине готово самосталне целине и имају посебна гробља. Иначе сеоске куће поређане су у пет махала и неколико мањих група кућа. Главне махале су: Малина, Муриз, Тенџер, Мулија и Маслан. Имена су по родовима који у њима живе, а растојање између најудаљенијих махала или група кућа износи око 6 км. Село има 5 родова са 196 домова.
Прошлост и стране.
Опште је предање код данашњих досељених муслиманских становника пореклом из Арбаније да је Брест старо село и да је оно пре њиховог досељавања било насељено само православним јужнословенским становницима који су се касније иселили. Такву традицију навео је и Ђ. Петров 1896 г. Он је тада забележио да је пре 100 година у Бресту постојао свештеник који је био из Љубанца (Скопска Црна Гора).
Из традиције тешко је установити где се и када исељавало старо православно становништво из Бреста јер у селу сада нема старинаца који би о томе одређеније називали. Нешто се више зна о томе на основу писаних података. Тако су установљени следећи православни исељеници из Бреста:
-Љубисав (4 к) у Трпези код Гњилана. Тамо су дошли пре 120 година. Славе св. Ђорђа Алимпију.
-Шорлић и (13 к), Ђурићи (8 к), Илићи (9 к), Милкићи (10. к), Џојкини (1 к) и Цајкићи (1 к) у Бинчу (Горња Морава), сви су пореклом na Бреста. Последња два рода у Бресту су били један, али веле да с „проклети“ и да никад не могу имати више од две куће. и славе св. Николу.
-Пржићи (12 к) у Могили (Горња Морава) доселили се из Бреста пре 100 година. Славе св. Катарину. Из Бреста су пореклом, даље,
-Рајчинићи, Шегмоновићи и Црничани у Кучевшшту код Скопља. Последњи се иселили због Арбанаса и славе св. Петку. Ја сам у Кучевишту слушао да су досељени из Бреста још:
-Белинци (7 к) и Шејкови (2 к). Они су у Бресту живели на месту званом Беликски Камен. Зна се и за исељене Вацеве, који су крајем 18 века прешли у Бедиње. па одатле у Куманово. По Ђ. Петрову 1896 г. у Думановцу живео је човек православне вере чији је отац добегао из Бреста и ту се стално населио.
У селу се казује да је раније постојала и православна црква. У литератури је за цркву означено да је била посвећена св. Богородица. На атару села постоји и топографски назив Каља. Ty ce не познају трагови од насеља, а нема о томе одређенијих помена ни у народној традицији.
По расељењу православних јужнословенских родова село је расло досељавањем муслиманских досељеника из Арбаније и њиховим прираштајем.
O имену села ништа се не казује.
Порекло становништва.
У Бресту живе родови:
-Муриз (60 к), од фиса Бериш. Доселили се из Северне Арбаније, изгледа крајем 18 века. Овде дошли као разгранат род.
-Teнџер (55 к), од фиса Бериш, кад и род Муриз.
-Мулија (42 к), од фиса Краснић Пореклом из Северне Арбаније. У Бресту живе Од пре 150 година.
-Малина (24 к) од фиса Шаља. Доселили се преко Косова, где се задржавали долазећи на путу из Северне Арбаније.
-Маслан (15 к), од фиса Вериш. У Бресту се сматрају као најмлађи сеоски досељеници. Дошли су у првој половини 19 века.
ИЗВОР: Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)