Порекло презимена, село Љуботен (Бутел-Скопље)

4. марта 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Љуботен, општина Бутел, град Скопље, Северна Македонија. Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Скопска Црна Гора“, издање Скопље 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Љуботен је на економски повољном положају јер користи разнолике природне услове. Северни део атара претставља шумско–пашњачку зону подесну за искоришћавање шуме и за сточарство. Ниже неогено земљиште јужно од села подесно је за земљорадњу.

Становници се служе водом са две чесме (у источном делу насеља) и из шест бунара (у западном делу насеља). На планини Црној гори изнад села избија врело Башинац. Становници кажу: „Поубава вода неће се најдет нигде“. Љуботену су најближа села Љубанци са запада и Раштак са истока.

Земље и шуме.

Крајеви атара на падини Црне горе носе ове називе: Маристено, Тумба, Преслап, Црвена карпа, Ливадишта, Китка, Башинац, Ечменишта горњи и долњи, Поп-чешма, Вељановац, Свињски камен, Куљме, Лаз, Длага њива, Коштање. Крајеви атара са обрађеном земљом јужно од Љуботена cy: Бел камен, Србинце, Налбанско, Барница, Бузалак, Бунариште, Буринарец, Заимов рид, Карајков брес, Стража, Дуб, Јазирце и Сулејманов рид.

Тип села.

Средином села протиче Љуботенска речица. Стога насеље има две половине: већа – источна и мања –– западна. Разликују се и поједине махале које носе имена по родовима, на пример, Ђоревска, Дибранска, Елезоска, Дурмишоска, Незовска итд.

Укупно има 148 домаћинстава.

Прошлост и старине.

И Љуботен спада у стара села Скопске Црне горе. Постојао је још у 14. веку: у њему је 1337. г., тј. у дане краља Стефана Душана, властелинка „госпођа Даница“ – мајка заповедника града Звечана и Ситнице – саградила цркву Св. Николе. Изгледа да је поменута Даница за време Душана била господар жупе Скопске Црне горе.

Црква Св. Николе постоји и данас. Налази се на темену терасе, високе 620 метара. То је крај сеоских кућа са југозападне стране. Црква претставља један од најлепших примера грађевинске уметности средњега века. Ж. Татић је записао да је она „мали монумент“, који одаје „цветно доба“ наше старе уметности. Црква јасно указује и на значај овог насеља у 14. веку.

За време Турака једном је црква била напуштена. Трагови насиља осећају се врло јако на њеној архитектури и на живопису. Налазила се у прилично руинираном стању: откривена, са фрескама које су непрекидно пропадале. По речима B. Петковића те фреске припадају „златном веку“ наше старе уметности. Тек новим радовима 1928. г. храм је донекле добио свој стари изглед.

Данашњи становници Љуботена имају веома живо предање које наводи да је њихово село на самом почетку 19. века било расељено. Стари словенско–хришћански родови били су од муслимана приморани на исељавање. Сви исељеници на један мах напустили су Љуботен и отишли негде у околину Ниша. Тада је настрадала и љуботенска средњевековна црква.

Народна традиција даље наводи да су у празне куће исељених хришћана брзо насељни муслимански Арбанаси. Најпре је било насељено 8 арбанашких домаћинстава, а потом пристизали су њихови нови сународници – укупно око 20 кућа. Од исељених хришћана повратило се у Љубоген само једно домаћинство.

Арбанаси Љуботена брзо су се намножили и обогатшш земљом, планинским пашњацима и стоком. Та земља и паша раније су припадали љуботенскши хришћанима и хршцћанима суседних села – Раштака, Љубанца и других.

У Љуботену је постојала и друга мања црква у данашњем искључиво муслиманском делу села –– лево од сеоске речице (кажу и „манастирче“). Њени су остаци потпуно уклоњени. На месту те црквице саградили су кућу муслимански Арбанаси Џаферовци, који су касније, како се верује, због тога изумрли.

Чим се поведе разговор о прошлости до 1912. г. наши становници тога и околних насеља – Љубанца, Раштака, одмах помињу страдања „од Турци“. Тим именом они називају Арбанасе. Поједини силници били су од великог утицаја на становништво оних села. Захватили су најбоље паше на планини и најплоднију земљу за њиве.

Македонски становници Љубогена имају исти сабор као и становници суседног Љубанца — на дан В. Госпође. Иста им је и преслава — на дан Св. Николе („пролетни“). — Хришћанско гробље је на заравни крај цркве Св. Николе.

Љуботенски муслимани имају Џамију y средини села. Крај села са југоисточне стране је њихово гробље.

Сточарство и земљорадња cy главне гране становника, поглавито Арбанаса. Око 60 домаћинстава имају по стотину оваца. Једно домаћинство има 300 оваца. Ти сточари лети бораве у бачилима на планини Црној гори –– на местима Башинац, Пупљак, Вуксан. Зими стока се храни у селу производима добијеним од земљорадње. Међутим, Македонци су веома слаби сточари. Они имају и неподесну земљу за обрађивање.

Порекло родова.

Како је и напред поменуто, у Љуботену данас живи двојако становништва: македонско са 21 и арбанашко са 127 кућа.

Македонски родови су:

-Ђоревци (18 к, Св. Арханђео), старинци. Потичу од оснивача рода Ђоре. Он је у Љуботену имао два брата. Међутим, на самом почетку 19. века, када су се сви хришћани Љуботена морали иселити у Србију, тамо се иселио и Ђоре са браћом. Три године касније њега је у Нишу срео „турски буљукбаша“ и наговорио да се врати y старо село. Од повраћеног исељеника потиче данашњи род. У роду Ђоревци зна се следећа генеалогија: Блаже (жив, 108 година) —– Коста – Тошо – Ђоре, оснивач рода. Пред крај турске владавине Ђоревци су имали 8 домаћинстава. Куће су им у делу села десно од Љуботенске речице.

Остали родови су:

-Ђуксанови (2 к, Ђурђиц) и:

-Крушкарови (1 к), доселили су се из скопско–црногорских села после 1912. г. – први из Чучера, други из Бродеца. Ђуксановићи у Чучеру припадали су истоименом роду (данас 13 к). Даље порекло им је из насеља Јуручка река на планини Црној гори, које сада не постоји. Крушкарови у Бродецу припадали су роду Лабурини (сада 5 к). Даље порекло им је из области Биначке Мораве.

Арбанашки родови су:

-Елезовци (16 к),

-Дибранци (10 к),

-Чајанци (9 к),

-Карајкови (9 к) и:

-Дураковци (3 к); чине групу првих досељеника; њихови преци населили су се на самом почетку 19. века када су из Љуботена били истерани стари словенско–хришћански родови. Имена појединих арбанашких родова показују одакле су им преци долазили — Дибранци из околине Дебра, Чајанци из села Чајана у Љуми (племе Круези) итд.

Остали арбанашки родови су:

-Лаковци (13 к), дошли су из неког насеља на планини Црној гори.

-Салаковци (7 к), дошли су из места Салакова на Мокрој планини.

-Дурмишови (10 к),

-Незовци (9 к),

-Маљовци (8 к),

-Оџовци (7 к),

-Иброви (7 к),

-Максутови (6 к),

-Сефови (4 к),

-Ценови (4 к) и:

-Тафови (3 к), досељени су y 19. веку из места у ближој и даљој околини Скопске Црне горе.

После другог светског рата доселили су се:

-Амитови (1 к) и:

-Невзатови (1 к). Дошли су из села Бреста на планини Црној гори.

Исељеници.

Поменути су ранији словенско–хришћански исељеници из Љуботена: на почетку 19. века сви сеоски становници морали су да пређу у Србију, негде у околину Ниша. Много је македонских домаћинстава исељено и иза другог светског рата. Ти исељеници налазе се y Скопљу (13 к), Бутељу крај Скопља (17 к) и y селима Скопског поља — Белимбегову (6 к) и Мралину (4 к). Поменути бројни исељеници – око 40 домаћинстава, су млађи становници данашњих сеоских родова.

У новије време из Љуботена исељавали су се и намножени Арбанаси: око 15 домаћинстава отишло је у Турску, око 10 домаћинстава исељено је у Скопље, 4 домаћинства су у Идризову у Скопском пољу и 3 домаћинства y Синђелићу крај Скопља.

ИЗВОР:  Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Скопска Црна Гора“, издање Скопље 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.