Порекло презимена, село Ћосанлије (Ливно)

3. март 2021.

коментара: 0

Порекло становништва у селу Ћосанлије, град Ливно. Према књизи Мариjа Петрића „Становништо Ливањског поља“. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић.

Село се прије звало Ћусановци. Налази се у близини Трибића.

Родови:

-Фрањичевићи, поријеклом из Угљана (Далмација).

-Кнежевићи, дошли из Срђевића. 1741 их је било у Липи и Чуклићу. Ердељановић наводи: „од Мургића још сазнајемо, да је знатни и велики буњевачки род Кнежевића пореклом из Ливна и да су се њихови стари били најпре настанили у Грачацу, где и сад стоје темељи њихове некадашње куле, напуштене у доба Марије Терезије“.

-Курбаше, дошли из Ћаића; прије живјели око Врлике у Далмацији. У Халапићу (Гламочко поље) су правослани Куробасе, који су се доселили од Врлике (са врела Цетине). Славе Јовањдан.

-Лауши, старосједиоци. Спомињу се 1741 и 1815 године.

-Милановићи, доселили из Отока (Далмација); 1741 било их је у Коморанима, а 1815 у Ћосанлијама, Чуклићу и Трибићу.

-Влаховићи, не знају одакле су поријеклом. 1815 године се спомињу се у Ћосанлијама и Ливну. Ердељановић их наводи код све три буњевачке групе.

На попису 1991. године, Ћосанлије су имале 311 становника, од чега 305 Хрвата и осталих и непознатих 6.

Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради):

ВЛАХОВИЋ (33)

КНЕЖЕВИЋ (29)

КУРБАША (29)

ЛАУШ (53)

МИЛАНОВИЋ (82)

НОВОКМЕТ (3)

ФРАЊИЧЕВИЋ (76)

ЧАРАН (6)

ИЗВОР: Марио Петрић, Поријекло становништва Ливањског поља, Гласник Земаљског музеја у Сарајеву – Етнологија, XV-XVI, Сарајево 1961, стр. 44.

Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.