Порекло становништва села Бродец, општина Чучер-Сандово, Северна Македонија. Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Скопска Црна Гора“, издање Скопље 1971. годи не. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и воде.
По величини и важности Бродец је најспоредније насеље Скопске Црне горе. То је типско планинско село, на висини око 900 м. У њему су велике могућности за сточарство и шумарство, али су неповољни услови за земљорадњу и саобраћај. Њиве око села уопште су слабе родности. Јужно од Бродеца у планинском подножју су три велика села — Кучевиште, Побужје и Љубанци. Становници се служе водом са извора.
Северно од села, на изразито планинском делу атара, избијају јачи извори Вирови и Корито.
Земље и шуме.
Поједини крајеви атара носе ове називе: Поток, Чука, Црн камен, Гроб, Било, Рамно, Комненово бачило, Гороглед, Тромеђа (села Бродеца, Кучевишта и Побужја), Под–раман, Воденичка река, Две реки, Букиче (тамо избија и извор), Кита (то је стеновита литица), Расадиште, Водица, Гребиште.
Раније Бродец имао је пространији атар од данашњег. Поједине делове атара касније су захватили становници околних већих села – Побужја (њима је припала „цела западна страна“), Љубанца (потес Иконица и Џон камен) и Бреста (захватили су потесе са шумом).
Тип села.
У целини Бродец има збијен тип. Сеоски крајеви носе имена по родовима. То су: Влашчани, Лабурини и Саламандурови.
Укупно село има 15 домова.
Прошлост.
Бродец лежи „на броду“, тј. на месту где се преко планине Црне горе може прећи из Скопске котлине на југу у област Биначке Мораве на северу. По томе је постало име насеља.
У историјским изворима, под именом Бродац, насеље се први пут помиње 1348. г. Тада је њега, као заселак поменутог подпланинског села Кучевишта, цар Душан приложио Св. Арханђелима код Призрена. Стога се за Бродец и сада понекад чује назив „Горња маала кучевишка“.
Касније Бродец једном је запустео. Предео око селишта био је пун дивљине и свуда је израсла велика шума. Ту су се населила три домаћинства и она су село обновила. Прича се да је једно домаћинство потицало од Влаха (Цинцара) и његов род данас се зове Влашчани. Остала два домаћинства дошла су из села у суседној области Биначке Мораве, која је на северу.
До краја Првог светског рата Бродец је био релативно напредно село. Становници су се брзо намножили и економски напредовали. Највише се живело од сточарства и шумарства. На местима Вирови и Корито лети је имало око 20 бачила. Тада су обрађиване и бројне планинске њиве.
Године 1920. Бродец је имао највећи број кућа — 32. У сваком домаћинству имало је по више чланова. Године 1937. у Бродецу била је саграђена модерна основна школа за 37 ученика.
Сада је Бродец спао на 15 домаћинстава. Малобројни становници и тих домаћинстава желе да се иселе. Стога је могућно да ће насеље изумрети. Разлог овом изумирању је забрана да се гаје козе, спречена продаја дрвета у Скопљу, као и велики притисак на атар Бродеца који врше становници нижих већих села — Побужја и Љубанца.
У Бродецу је црква Св. Илије, саграђена 1897. г. То је простран храм, што сведочи о ранијем бројном становништву. На дан Св. Илије је и сеоска слава. Крај цркве је гробље и место Св. Петка. На том месту виде се шанчеви које је ископала турска војска пре почетка балканског рата.
Становници Бродеца крајем 19. и почетком 20. века повремено су долазили у сукоб са становницима поменутих села Побужја и Љубанца. Услед сукоба, који се водио око планине, они су убили 7 мушкараца из Побужја. Међутим, становници Љубанца, услед сукоба друге врсте, убили су 9 мушкараца Бродеца итд.
Остаци некадашњих насеља налажени су у самом селу и на месту званом Бачова њива у источном делу атара. Ти остаци су земљани ћупови, цигле, црепови и гробови.
Порекло родова.
Становници Бродеца припадају овим досељеничким родовима:
-Влашчани (2 к, Св. Јован „зимни“, потичу од претка Влаха или Цинцарина. Он je најпре са стоком лети боравио на планини Црној гори. Касније је одлучио да се насели у Бродецу. Овај род раније је имао већи број домаћинстава која су се делила на мање групе:
-Гижаровци,
-Зајчовци,
-Бостанжиовци.
-Лабурини (5 к) и:
-Саламандурови (4 к), славе Св. Враче. Потичу од два брата досељених из неког оела y области Биначке Мораве. Тамо су једном имали сукоб са муслиманским Арбанасима, па бежећи „Од крвнина“ дошли су у Бродец. Ty су се „прикрили во планина“. У роду Саламандурови зна се следећа генеалогија: Драган (жив, 81 година) — Ацо – Петар — Стефко — Златан, даље порекло не памте.
-Спасовци (4 к, Св. Никола „зимни“), потичу од претка Спасе, православног Циганина. Доселио се из садашњег арбанашког села Ђерекара y области Биначке Моране. Спасовци најпре су били ковачи и свирачи док су касније постали сточари и земљорадници. У овом роду зна се следећа генеалогија: Лазо (жив, 59 година) – Бојко — Цветко – Стефко – Стефан, даље претке не памте.
Малобројни становници овог јединог планинског села Скопске Црне горе тешко су могли склапати брачне везе са становницима из других нижих насеља. Због тога међусобом узимали су се и сродници до два или три „појаса“. Такве бракове раније су овде одобравали и свештеници. Међутим, то је довело до извесних промена на потомству: постоје примери физичке и психичке дегенерације.
Исељеници.
Становници Бродеца чине велике напоре да прибаве скромнија средства за живот. Па ипак, уза сав труд, они не постижу очекиване резултате. Стога су се после Првог и Другог светског рата много исељавали.
Изван Бродеца данас има око 130 домаћинстава. Најбројнији исељеници налазе се у селима Скопског поља – Белимбегову и Марину (око 80 к), затим y Маџарима (око 10 к), Миладиновцу (7—8 к) и Синђелићу (6 к). Остали исељеници су у Скопљу (око 20 к) и Глогоњу код Панчева (4 к). Сви исељеници потичу од данашња четири сеоска рода.
ИЗВОР: Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Скопска Црна Гора“, издање Скопље 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)