Порекло становништва села Дациће (Ивовик), општина Рожаје – Црна Гора. Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Опште напомене и положај села.
Село је на једној тераси изнад реке Црње (Црна Ријека) испод брда Ивовика. Стари назив села је Ивовик. Тако су га званично по књигама водиле турске власти. Тај стари назив потисло је ново име које је дошло по Дацићима који су га населили.
Земље и шуме.
Топографски називи у хатару села јесу: Ивовик (ливаде), Голине, Потоци (шума), Орнице, Гропа, Равне, Крље, Чајир (њива).
Порекло становништва.
Данашњи становници су:
-Дацића–Клименте (20 к.). Побегао је Даца „од крви“ са три сина из Селца. Синови су му били: Курто, Нишко и Лека. Курто и Нишко су одмах примили ислам, а Лека је умро као католик говорећи: „Турака има доста, али нема Лек–Даце“. Народна песма каже да је овај Лека имао доста стоке. Овако броје појасеве од досељења из Селца: Даца, Лека, Шабо, Тахир, Сулејман, Мустафа и Суљо. Једно време су се селили у Радавац (Метохија) и отуда се поново вратили у Ивовик. Из Ивовика (Дацића) селили су се у суседна села: Плунца, Ибарац, Бесник. Дацићи у Дацићу (Ивовику) говоре у кући арбанашки, али сви знају и српски језик. Арбанашки језик се одржава због женидбених веза са Руговом са којом су у додиру преко превоја на Хајни и Жљебу.
ИЗВОР: Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)