Порекло презимена, села Доњи и Горњи Букељ (Рожаје)

20. фебруара 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Доњи и Горњи Букељ, општина Рожаје – Црна Гора. Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Опште напомене, састав и положај села.

Два мала планинска сеоца испод Хајле и Штедина у чији састав улазе засеоци Пешковићи, Калуђерски Лаз и Банџов, опкољена су са свих страна крупном четинарском гором. Хатари ових насеља обилују такође у води и испаши, због чега је у њима било и сталних насеља (иако су на висини од 1400 м). Топографски називи су углавном везани за старије српско и новије арбанашко становништво.

Старине, земље и шуме.

У Калуђерском Лазу, где се данас виде остаци цркве, по предању су живели калуђери који су ту напасали манастирска стада. У хатару Банџова, који је у самом подножју Хајле, очувани су ови српски називи: Белуха, Морача, Бисер Вода, Студенац, Дрман–До, Кодра Драшкит (Драшково Брдо).

Порекло становништва.

Преци данашњих становника ових насеља дошли су из Климената, задржавајући се за неко време у Ругови и другим крајевима.

-Дацићи (10 к.) дошли су из суседног села Дацића на земљу коју су купили;

-Љајћи (17 к.) у Калуђерском Лазу 10, у Букељу 3 и у Банџолу 4 к,   припадају истом братству, али су једни дошли из Новшића (Горње Полимље), а други из Старе Ругове. Ови Љајћи који су дошли из Новшића били су неко време у Љубову (Метохија), где имају своје рођаке;

-Вукле (5 к.) у Пешковићима такође су пореклом из Климената. Матерњи језик становништва у поменутим насељима је арбанашки, али оно говори и српски, особито у новије време откако се орађају са Рожајцима српске говорне групе.

ИЗВОР: Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.