Порекло становништва села Доња Ловница, општина Рожаје – Црна Гора. Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Назив и положај села.
Ловница, кажу, носи назив по лову који је у њој некада био главно занимање. Насеље је у долини истоимене реке између Каменуше, Великог Брда и Бајакуше. Покрај реке је мала алувијална раван која је делимично подбарна. Са десне стране земљиште се постепено спушта у раван, док са леве оно стрмо пада. За насеља су најповољније раван и падине на десној страни. На левој страни су куће на додиру равни, која је махом под ливадама. Међутим, на десној страни насеља су прилагођена рељефу.
Воде.
Куће су свуда на заравнима између потока. Цео крај обилује у води и паши. Главни извори су: Кладенац, Чесма у Потоку, Врело, Бегин Бунар, Добра Вода (у Бубовићу). На реци имају редовничке воденице.
Земље и шуме.
Називи крајева који су под њивама и ливадама јесу: Бајакуше, Бубовићс, Ливадице, Зефе, Цијепци, Фујаљке, Раскосницс, Кладенац, Махала (Дудуци), Фујаљка. Сеоска планина је Влах.
Историјат и старине у селу.
У Доњој Ловници је било насеља и пре данашњег становништва. На то упућују „грчко гробље“ између Бубовића и Ловнице и још два остатка „грчких гробља” која су без сваке сумње припадала старијим српским насељима.
Порекло становништва.
У Ловници живе два братства: Мурићи и Рамовићи.
-Мурићи (Дудуци и Икићи) (20 к.), кажу да су пореклом из Муриња у околини Скадра. Овде се доселио Лепе од кога броја појасеве: Цеца, Ислам, Ибрахим, Мусо, Куртан, Фери и Пашо. Била су три брата. Фетах и Влез су отишли у Кланац јер су се посвађали са братучедима Икићима око пса. Трећи брат Ислам Хоџа остао је у Ловници. Најпре су се населили на левој страни реке па се одавде крчивши шуму ширили уза стране.
-Рамовића (18 к.) род су са Зејнелагићима у Рожају. Зејнел и Рамо су били браћа. Кад су добили берат па агалук имали су 300 оваца (гаља). Зејнел је оставио брату да бира агалук или 300 гаља–оваца. Рамо је изабрао 300 оваца и населио се у Ловници. Рамовићи броје шест појасева од доласка њихова претка у ово село. Као и њихови рођаци Зејнелагићи, и Рамовићи кажу да су Клименте (Никчи) и да су од досељавања говорили само српски.
У Доњу Ловницу улазе још два засеока: Хонциће и Тузева Лука, оба у долини малог потока који утиче у Ловничку Ријеку.
Тузева Лука је мало проширење у долини истоименог потока коју граничи Бубовско и Велико Брдо. Куће су на присојвој страни. Становници:
-Зуковићи – Тузе (7 к.) кажу да им је предак дошао из Тузи код Титограда (Подгорице) пре шест појасева. Племеном су Груде. По свој прилици ово је насеље добило своје име по досељеницима, док се стари назив изгубио као што је случај са Калачима и другим насељима ове области.
Хонциће, други заселак Доње Ловнице, налази се у подножју планине Влаха. Куће су са обе стране потока; око њих су ливаде и њивице засејане јечмом, овсом и кромпиром. Стоку држе код кућа јер им је испаша и планина у непосредној близини. Становници су:
-Рамовићи (10 к.), досељени из Доње Ловнице. Кажу да им је Хонциће била селина где су за време лета изгонили стоку, па су се касније овде стално населили. Међутим, у Хонцићу је пре досељавања Рамовића из Доње Ловнице било српско насеље. То сведочи „српско гробље“ у селу и „црквиште“ више села и крај Јанковића куће, који носи назив исељеног рода Јанковића. У почетку XVIII века помиње ово насеље као српско.
ИЗВОР: Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)