Порекло презимена, село Богаје (Рожаје)

Порекло становништва села Богаје, општина Рожаје – Црна Гора. Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово сеоце је у долини малог потока који утиче у Жупаницу. Њиве и куће су на присојној, а ливаде и омари на осојној страни. Изнад кућа по пространом билу груписани су летњи станови. У лето, око 12 јула, изгоне стоку у Кочине, далеко од села 1/2 часа хода.

Воде, земље и шуме.

И у селу и у планини, која је богата шумама и испашом, има свуда изворске воде. Природни услови су повољни за сточарство, због чега је ту увек било насеља, што сведоче топографски називи старијег становништва: Кућишта испод доњег гробља, „латинско гробље“ испод Вукајлова Брда и „старо“ гробље испод села у ливадама поред Жупавице (код Бињошког Лијешћа).

Порекло становништва.

Старије насеље је било много веће од данашњег, јер се наилази на кућишта у омару Честа и Прекиној Орници.

Данашњи становници су:

-Магдаленићи (12 к.) (Св. Стефан). Њихов предак је дошао пре 150 година из Мораче, тамо су им рођаци Дуловићи. Најпре су се населили у Засмречу (Калаче) испод Борова Главе где су живели у великој задрузи која је имала 16 мушкараца под оружјем. Сви су помрли од куге, сем два брата, Савић и Радован, који су побегли у Богаје. Од та два брата су Магдаленићи. Магдаленићи се рођакају са Курпејовићима у Сређавима и Тмушићима у Заграђу (Иванград).

ИЗВОР: Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1 960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.