Село Лежимир лежи северозападно од Манђелоса у самој Фрушкој гори, опкољено са свих страна брдима. O постанку села и о имену Лежимир има ово народно предање: Три брата Возари, од којих су потомци данашињи Возаровићи, доселили су овамо све, а овде, где је данашње село, била је шума, у коју су бегали и скланали се од Турака, јер ту “лежи мир”.
Црква је подигнута 1764. год., а исте су године и школу основали, која је била малена и тесна; постојала је до год. 1872.
Брегови: Пашњак, Мала Градина, Велика Градина (ту је шанац, за кога причају да је остао још од Турака), Раказовача, Гај, Куштил, Рајинац, Царина, Бик, Лишвар.
Шуме: Коњивара, Лишвар, Чормаз, Ераковац, Дебели Чот, Калуђерица, Карлице, Црна Бара, Равнине, Градина Тонта, Косарлије, Ладна Вода, Ремијин Брод (валада Еремијин, али тако зову).
Њиве: Деонице, Салаш, Паланка (ливаде), Церије, Башчине, Гробље, Илијаш (ливаде), Ливадне њиве, Теткино Брдо, Реметско Брдо, Селиште, Рит (ливаде).
Извори: Близумила, Ерла, Стара Кречана, Шећеровац, Стублина, Гебинац, Кленовац, Ивковац, Перина чесма.
Код Близумиле су рушевине; ту су копали и тражили новаца; ту је, кажу, била турска џамија.
Поток: Стара Кречана.
Старо гробље има на Великој Градини.
Лежимир је гласовит због својих мајдана кречног и модрог камена.
Кућа има данас у селу око 160, породица 122, а душа око 1500; све сами чисти Срби.
Андрић – Митровдан
Андријевић – Никољдан
Анђелић I – Ђурђиц
Анђелић II – Свети Харалампије
Арсенин – Свети Тома
Аврамовић – Свети Аврамије
Бабић – Митровдан
Бајић – Ђурђевдан
Банић – Стевањдан
Бибић – Аранђеловдан
Богдановић – Јовањдан
Борђошки – Никољдан
Борунац – Мратиндан
Босутски – Никољдан
Бошковић – Никољдан
Бугарски – Стевањдан
Ћирић – Јовањдан
Цураковић – Никољдан
Дамјанов – Никољдан
Димовић – Митровдан
Догић – Никољдан
Дорош – Никољдан
Драгојевић – Стевањдан
Дујановић – Никољдан
Ђукић – Стевањдан
Ђурић – Митровдан
Ђурковић- Никољдан
Ердељац – Никољдан
Ивковић – Никољдан
Јаковљевић – Васиљевдан
Јанковић – Јовањдан
Јеленић – Јовањдан
Јеленковски – Јовањдан
Јуришић – Никољдан
Кличарић – Никољдан
Клисура – Ђурђиц
Којић – Никољдан
Коларовић – Јовањдан
Козић – Никољдан
Крстић – Никољдан
Кузманчевић – Никољдан
Лекић – Митровдан
Лукић – Јовањдан
Мајсторовић – Никољдан
Малега – Никољдан
Мандић – Ђурђевдан
Марић – Срђевдан
Маринковић – Ђурђевдан
Мартиначки – Никољдан
Машић – Јовањдан
Михајловић – Аранђеловдан
Мијалчић – Аранђеловдан
Мијатовић – Ђурђевдан
Милетић – Никољдан
Мирић – Јовањдан
Мирковић – Јовањдан
Митрићевић – Ђурђевдан
Митровић – Ђурђиц
Настић – Часне Вериге
Ненић – Никољдан
Незнановић – Аранђеловдан
Новаковић – Никољдан
Обрадовић – Јовањдан
Остојић – Ђурђевдан
Панић I – Јовањдан
Панић II – Свети Аврамије
Пантелић – Ђурђевдан
Пеичић – Никољдан
Пејчиновић – Аранђеловдан
Перваз – Никољдан
Петковић – Јовањдан
Петровић I – Никољдан
Петровић II – Свети Алимпије
Пилић – Ђурђевдан
Поповић – Никољдан
Продановић – Ђурђевдан
Радак – Никољдан
Радојчић – Марковдан
Радонић – Никољдан
Радосављевић – Стевањдан
Радукић – Аранђеловдан
Ранисављевић – Аранђеловдан
Расимић – Андријевдан
Савић – Ђурђевдан
Силвестровић – Ђурђевдан
Симичић – Никољдан
Смиљанић – Јовањдан
Соларовић – Никољдан
Спасојевић – Свети пророк Мојсије
Сремчић – Часне Вериге
Сретић – Срђевдан
Станишић – Ђурђевдан
Станковић I – Аранђеловдан
Станковић II – Никољдан
Станојевић – Ђурђиц
Степанчевић I – Ђурђевдан
Степанчевић II – Андријевдан
Стевков – Андријевдан
Стојић – Аранђеловдан
Шевић I – Света Петка
Шевић II – Никољдан
Шишков – Ђурђиц
Теодосић – Никољдан
Тимотин – Ђурђевдан
Топаловић – Никољдан
Тошић – Стевањдан
Тршић – Ђурђиц
Туцић – Ђурђиц
Урошевић – Јовањдан
Василић – Никољдан
Влашкалић – Јовањдан
Возаровић – Ђурђиц
Врањеш – Ђурђевдан
Вујичић – Јовањдан
Вујновић – Никољдан
Вуковић – Јовањдан
Зеленковић – Никољдан
Живановић – Свети Алимпије
У исте фамилије броје се: Возаровићи, Марићи, Сретићи и Бабићи.
У Лежимиру живела је али је изумрла породица Ковачевић. У cркви на десном зиду испод једне иконе стоји запис: Сему изображеник са деват образ биста ктитора Спасое Ковачевич житељ, Лежимирски за спомент свои и своих радитељеи на 1807. Осим те биле су још породице Алобићи (одселили у Славонију), Борићи (стара свештеничка породица, која је пореклом из Босне; преселила се у Кузмин) и Ускоковићи (изумрла).
ИЗВОР: Милош Ђ. Шкарић “Дванаест села у Фрушкој гори” (Објављено у Зборнику за народни живот и обичаје јужних Славена, број 24, ЈАЗУ, Загреб, 1919, стр. 252-254. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић.
Коментари (0)