Порекло презимена, село Драга (Тутин)

Порекло становништва села Драга, општина Тутин – Рашки округ. Према књизи Милисава Л. Лутовца „Рожаје и Штавица – анропогеографска испитивања“ издање САНУ, Одељење друштвених наука, 1957. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај  села.

Драга се помиње у Средњем веку. Иду је краљ Милутин приложио манастиру Бањској са зидарима који су у њој живели. Село се простире по површи изнад Ибра. Атар села је врло простран; шири се од Ибра до врхова планине Сејнове. Драга је населила и заселак Келепоље.

Тип села, земље и шуме.

У селу су крајеви: Козарица, Реџовићи, Равница (Пенићи), Точак (Тодићи), Језеро (Делићи и Чолаковићи), Баре (станови Аметовића и Тодића), Запис (станови Пенића), Главица и Избишта (станови Ђевречких и Ценића), Фрбица, Полетић и Здравац (станови Хоџића, Ђерлека и Реџовића), Крајиновац (станови Чолаковића), Веља Глава и Равништа.

Испаше су: Суве Поље, Осоје, Равништа, Јагњила, Под. Планине: Косова Раван, Вукове Рупе, Орловат, Присоје, Бабин До.

Воде.

Изворске воле су доста ретке због кречњачког земљишта. Главни извори су: Љубац и Мурковача. Сточно појило је Корито у Полетићу, удаљено пола часа од села.

Порекло становништва.

 

Као што се види, сви су топографски називи српског порекла. Они су поглавито остаци старијег становништва (Црквина, Гркове Куће, Грково Гувно, Запис и грчко гробље у Чпиљанима).

Преци данашњег становништва по предању су досељени из „Брда“ и Климената. Судећи по очуваним топографским називима било је контакта између старијег и данашњег становништва. Вероватно је да међу данашњим становништвом има остатака и старинаца. Најпре је досељен Ђека, од кога су:

-Ђерлеци (12 к.).

После овога се доселио Мартин, од кога су:

-Мартиновићи (Пепићи) (40 к.). Од ових Пепића су били Неџиб и Ферат Драга који су се обогатили на рачун шума и преко тога стекли власт и углед. У исто време је дошла удовица Тода с малолетном децом. Кажу да су је ставили у сред села да јој ко не би чинио насиља. Од ове Тоде су:

-Тодића (20 к.). Једно место носи назив Тодин Гроб.

-Чолаковићи (15 к.) пореклом су од Милице, сестре Тодине. Они су се брзо множини и исељавали у суседна села и засеоке. У Шпиљанима их има 10, у западном Мојстиру 15, у Чулијама 10 и у Келепољу 10 кућа. Чолаковићи од досељења броје седам појасева. Сасвим је сигурно да су Тода (Тодорица) и њена сестра Милица, од којих су Тодићи и Чолаковићи, српског порекла.

Други Дражани:

-Мартиновићи* (Пепићи) и Ђерлеци*, који кажу да воде порекло из Климената, увек су говорили српски, те се ни за њих не би могло рећи да су чисто климентског порекла. Уосталом, неки Дражани се помињу као православни приложеници манастира Шудикове у XVIII веку.

*Већ поменути.

ИЗВОР: Према књизи Милисава Л. Лутовца „Рожаје и Штавица – анропогеографска испитивања“ издање САНУ, Одељење друштвених наука, 1957. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.