Вапај српских печелбара у Уругвају 1928. године

8. јануар 2021.

коментара: 0

Иако је Монтевидео у Уругвају познат по успеху наших фудбалера на Светском првенству 1930. године, само две године раније, једна група радника из Србије је у том граду морала да се бори за опстанак.

У Уругвај су 1920-их долазили људи из различитих делова Југославије, углавном бродовима који су кретали из Сплита. Међу њима су били и мушкарци из југоисточних крајева Србије, а за њихово лоше искуство сазнајемо на основу писма Јована Крстића из села Хум код Ниша, написаног у име 27 особа, а упућеног Исељеничкој организацији у Сплиту 24.4.1928. Радници су раније те године стигли у Монтевидео паробродом “Белведере” из Сплита.

У писму које је објављено у новинама “Ново доба” написано је следеће:

“Са агенцијом нисмо задовољни, јер су нас преварили и упутили у ову државу где стално људи умиру и трпе глад. Спавају поред морских обала, а тако исто и наши људи. По уругвајском закону ниједан Југословен не може добити рада ако не поднесе карту да је њихов држављанин, а то се постигне након три године. Ми нећемо да будемо њихови поданици, јер смо дошли ради печалбе. Зато нам никакав позив не дају. За сада смо у “Емигранту”. То је једна шпиља и коњушница у којој спава 2.000 људи и сваког дана умиру од глади, прљавштине и зиме. Обраћамо Вам се ради помоћи да нас избавите из ове несреће и да спречите долазак наших људи у ову земљу, да агенти не би трговали нашим народом и да људи не би пропадали као што смо ми пропали и упропастили нашу породицу и кућу. Све је ово истинито, што потврђујемо својим потписом. Господине председниче Исељениче организације, молимо Вас за помоћ, ми Југословени који смо дошли разним паробродарским линијама, а упућени од стране агената који су нас преварили. Овде многи седе већ пет месеци и гдегод се обратимо за рад, бивамо немилосрдно одбијени. Кажу: “Идите у вашу Југославију”. И њихова деца нас мрзе. Сви нас мрзе и презиру што смо дошли у њихову земљу. Молимо за помоћ и спас да не пропаднемо. Ако нам не помогнете, никада више нећемо видети своју Србију, ни милу нашу Југославију”.

Потписани:

Јован М. Крстић, Милко Величковић, Стаменко Богдановић, Вељко Симијановић, Вељко Илић, Младен Станимировић, Вуксан Васић, Илија Петровић, Миро Стојковић, Стоја Станисављевић, Никола Симић, Милан Цинић, Крста Мирковић, Илија Митровић, Милко Костадиновић, Милорад Милосављев, Стојко Јовановић, Боривој Д. Антуновић, Милосав Стојановић, Макарије Дојчиновић, Ранђел Тошић, Васо Младеновић, Тодор Мановски, Гвоздан М. Јевтић, Петар И. Станковић, Драгољуб Вукадиновић и Милан Ђурђевић.

ПРИРЕДИО: Слободан Зрнић – на основу чланка из дневних новина “Ново доба” из Сплита бр. 129 (3.6.1928)

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.