Анте Микачић – српски добровољац у Првом светском рату

19. јун 2018.

коментара: 1

Антун/Анте Микачић (око 1890 — 1914), из Сплита, учествовао је као српски добровољац у Балканским ратовима и Првом светском рату. Погинуо је 1914. године, код Лознице. Његов син Марко, један од најбољих одбрамбених фудбалера Хајдука из Сплита, такође просрпски оријентисан, убијен је 1946. године.

Микачићи су стара католичка породица из Сплита, изворно из села Корушце. У Сплит су доселили још крајем 18. века.

Анте Микачић се истицао као велики противник Аустроугарске монархије. Вршио је диверзије по граду, разбијајући аустроугарска знамења. Он је био један од многи младих Сплићана, који су гајили симпатије према Србији. Због „великосрпске пропаганде“, досије су такође имали Антунов брат Марко Микачић (трговац) и Дујам Микачић (након рата општински саветник).

Анте је у Србију дошао током јесени 1912. године, да би учествовао у Првом балканском рату. Аустроугарска га је прогласила издајником и забранила му повратак у завичај. На почетку Првог светског рата, примљен је у Руднички четнички одред, састављен махом од добровољаца. Прве окршаје је имао приликом чувања железничког моста на Сави, а истакао се на Ади Циганлији. На основу писама Антуна Врцана, његовог суграђанина и добровољца, сазнала се судбина Микачића. Обојица су упућени према Дрини и након српске победе на Церу, августа 1914, прогонили су аустроугарску војску, даље према западу. Микачићев вод је први ушао у окршај код села Грнчара, надомак Лознице и целокупан изгинуо. Тек пристигли Врцан, заједно са Пољаком Станиславом Цвиклинским, прискочио је у помоћ погођеном Микачићу, али он је убрзо издахнуо. Пољак је том приликом рањен у ногу. Анте Микачић је сахрањен на Грнчарском гробљу, где га је и задесила смрт.

На Народном тргу у Сплиту постојала је спомен плоча посвећена осморици Сплићана који су пали за Југославију, а на списку је био и Анте Микачић.

Иако врло млад, Анте је иза себе оставио породицу. Његов син Марко Микачић (1911 — 1946) био је један од најбољих фудбалера Хајдука крајем 1920-их година и одиграо је три утакмице за репрезентацију Југославије. Као одбрамбени играч, био је врло оштар у дуелима, а фудбал је напустио због повреде ноге. У Сплиту је држао ресторан „Београд“.

Марко Микачић

Током Другог светског рата, у Сплиту се налазило четничко руководство, на челу са Илијом Трифуновићем-Бирчанином, који је основао „Национални комитет“. Чланови четничког комитета били су и католици, попут Марка Микачића. Партизани су многе од њих касније стрељали. Микачић је убијен 1946. године. Претходно је покушао да емигрира, али му то није успело.

Извори:

  • Novo Doba, дневне новине из Сплита, 1919.
  • Правда, дневне новине из Београда, 1930 (бр.307)
  • Зборник о Србима у Хрватској 10, 2016.

Приредио: Сарадник портала Прекло Слободан Зрнић

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Бранко Тодоровић

    Браво Зрнићу!

    Занимљив и дирљив прилог.