Порекло презимена, село Годово (Тутин)

1. јануар 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Годово, општина Тутин – Рашки округ. Према књизи Милисава Л. Лутовца „Рожаје и Штавица – анропогеографска испитивања“ издање САНУ 1957. године, Одељење друштвених наука. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај  села.

Годово је у проширењу и на благим странама Годуље и Радешице. У састав овога села улази и заселак Краљевац.

Земље и шуме.

Годово се одликује пространим ливадама које су у равни поред потока. Њиве су поглавито на странама око кућа, а шуме изнад села.

Воде.

Изворске воде има свуда, док за појила користе Годуљу, Радешицу и Пећински Поток. У селу је трло интересантна пећина кроз коју тече поток. Проходна је од улаза до излаза и користи се за пландиште стоке.

Тип села.

Називи важнијих крајева у сеоском хатару су: Рајиновац, Годовеко Поље, Краљевица,  Округљача, Лопара, Подстијење, Лежаке, љута Бара (њиве и дизаде), Дубље, Гајеви, Качина Глава, Молитва, Дренова и Бабине Куће (шуме и утрине).

Старине у селу.

Остаци старијег српског становништва јесу „црквиште“ и старо гробље, Молитва и Кућишта. У старом гробљу испод пута код Диздаревића кућа последња је сахрањена снаха неког Николе Зекића који је био настањем у Љугој Бари.

Порекло становништва.

Пре данашњег становништва у Годову су живели православни Срби и муслимани Франци. Ови последњи су добили Годово у посед, а доцније га заменили са Даздаревићима за земљу у Расову кад Бијелог Поља (Бихор).

-Даздаревићи, (20 к.) дошли су, по казивању старог Данаге Даздаревића, из варошице Рожаја пре 200 година. У Рожајама су били диздари града па су их отуда протерали Клименти Нокићи. Иначе су Даздаревићи као што је речено, пореклом из Расова и рођаци тамошњих Беговића, старе властеле из Полимља (Бихор).

-Вељовићи (4 к.) (славе. Лучиндан) досељени су још пре 100 година на Јохове Воде (Горњи Вихор), а тамо су дошли из Роваца у Црној Гори.

-Џогдановићи (2 к.) досељени су из Бишева код Рожаја. Последњи су примили ислам.

-Паламари, (4 к.) дошли су из Брда.

ИЗВОР: Према књизи Милисава Л. Лутовца „Рожаје и Штавица – анропогеографска испитивања“ издање САНУ 1957. године, Одељење друштвених наука. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.