Порекло становништва села Гргуревци, општина Сремска Митровица. Према студији Милоша Ђ. Шкарића “Дванаест села у Фрушкој гори”. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић.
Постанак села.
Не може се тачно одредити. Још за време римскога цара Проба били су овде насељени римски имућни грађани, што су имали своје винограде који су први засађени у Срему на Шулманској главици, 4 сата пешке удаљеној од села. Но само село није могло бити на данашњем месту, него на Клисинама (један део атара, који лежи на Матором друму, што води од Кадинаца у чалму). И данас се познају тамо трагови.
Српски народ је овде насељен давно још пре 1690. год. само што је потоњом сеобом бројно ојачао. По причању старога свештеника, покојног Ђорђа Марковића који је то предање примио од пређашних свештеника, ондашњи су Срби насељени за време српског деспота Гргура, и по њему је и село име добило,
Земље.
Село лежи на подножју Фрушке горе на равници, а само неколико кућа у долу. Састоји се од два велика паралелна сокака и неколико мањих: Један велики зове се Црквени, а други Пијаца, а и Грчки. Од мањих један зове се Кантар (идући Шулму), а други паралелно с овим Перлез. Оно неколико мањих немају имена.
Део земљишта измеђ Фрушке горе и села пун је омањих брегова и долина. С леве стране села иза дола је брег Окоп, који се пружа до Фрушке горе; за њим долази до Велика Санча, а за њим брег Брњаковац, на, коме има највише амер. винограда. Испод села према Митровици простире се Амамски до, од ког је и један део поља добио назив Амам. Кад пођемо испод шуме од места Шуљма према западу, ту се „уздигао врх обрастао шумом, зове се Главица (својина Шуљма); испод ње је чесма Водица.
Идући к селу пењемо се опет на брег, који је доста широк где су некад били велики виногради; тај брег граничи (према шуми горе) са придолицом Грложан (Пробусовац, где је цар Проб засадио прву лозу у Срему).
Више села долази гребен-камен, затим долази дугачка долина која силази чак у житна поља Грабовац. Из Грабовца пењемо се све према западу на брег Ђурђевац; из Ђурђевца спуштамо се у долове Велику и Малу Санчу, коју сам већ споменуо.
Венац, т. ј. права Фрушка гора, посут је самом шумом, понајвише буковом и храстовом. Шума је нешто општинска, а већи део властелинска. Средином венца води Еугенов пут, којим је ишао против Турака.
Шуме.
Черевићки Пут, Инћин Чот, Курјачка рука итд. а из неких се имена види, да су те шуме биле својина сељака у давна времена, на пр. Бошково Водениште, Стекиње Шљиве, Лођиновића Шљиве, Лођиновића Липе, Баба-Ђурђијин Град итд. У општинској шуми најлепше је место Теразије, где се сваке године одржавају мајалеси.
Воде.
Чесми и извора има у шуми, али у селу и око њега нема. Најзнатнији је Еленовац на граници атара манђелошког под шумом;. ту се 29. августа на дан Усјековања силна младеж из целе околине скупла на такозвани „девојачки вашар”.
Поља.
Доње поље, које се пружа испод села према Митровици, испочетка је валовито, а после је раван. С десне стране главнога друма к Митровици, који иначе дели атар на две поле, ово су имена појединих делова атара: Сегет велики, Доњи Брњаковац, Клисине, Стрмо и Главнице. С леве стране је Рунћевац, Селиште, Проштара, Пашнак, Забрана и Зобара.
Старине у селу.
У Гргуревцима је нађен подрум од зиданог четвероугластог камена, за који се држи, да је из доба римског; на њему нема никакових знакова. У тај подрум може стати до 200 хектр. вина. Данас је својина Стефана Стефановића.
По предању је усред овог места била турска џамија, те је од ње цигла и камен употребљен за ограду црквене порте год. 1786. То се може прочитати са једне камените плоче у зиду, и да је тада био цркв. тутор Софроније Чолић.
Школа.
За школу у Гргуревцима не може се пре 1809. разабрати, да ли је постојала, но те године чита се из записа ућитела Стевана Бешчанског, да је школа била, и да је под истим учитељем прво звоно год. 1828., тешко 112 фунти, на школу подигнуто.
Гробље.
Одмах над долом иза села, а поред пута, који води у Манђелос, на обронку је било старо гробље, од кога нема данас трага.
По причању престало се у њ сахрањивати пре 150 година, па се и данас при превртању земље за виноград налази костију, што је најбољи доказ, да је постојало. Одмах иза села идући Радинцима налази се старо, а до њега ново гробље. Ово старо има преко 100 година и бит ће да је отворено после горе наведеног гробља; ново је отворено 1902. год.
Српских прав. домова има 304, 340 породица, душа 1706.
Породице:
Антић – Свети Тома
Антоновић – Јовањдан
Арбановски – Митровдан
Ашчевић – Ђурђиц
Атанацковић (први) – Митровдан
Атанацковић (други) – Никољдан
Белић – Ђурђевдан
Бешчански – Јовањдан
Бикић – Ђурђевдан
Блажин – Лазаревдан
Богић – Стевањдан
Бошковић – Јовањдан
Царић – Никољдан
Циврић – Ђурђевдан
Цвејић – Ђурђиц
Чалманац – Никољдан
Чарубџић – Никољдан
Чепинчић – Часне вериге
Чокић – Никољдан
Чолић – Никољдан
Ћирић – Никољдан
Ћурчић – Духови (из Старе Србије)
Дакић – Никољдан
Девић – Свети Тома
Димовић – Митровдан (из Македоније)
Драшчевић – Аранђеловдан
Ђорђевић – Никољдан
Галетар – Ђурђевдан (из Угарске)
Голић – Ђурђиц
Грабовачки – Никољдан
Џелатовић – Ђурђиц
Ивковић – Никољдан
Јакотреновић – Никољдан
Јакшић – Ђурђевдан
Јевремовић (први) – Лучиндан
Јевремовић (други) – Аранђеловдан
Јосимовић – Никољдан
Јовановић (први) – Никољдан (из Босне)
Јовановић (други) – Ђурђевдан
Јовешковић – Аранђеловдан
Калаузовић – Ђурђиц
Кесић – Никољдан
Косанић – Никољдан
Кромпић – Јовањдан
Крстић – Никољдан
Лаловић – Лучиндан
Лаушевић – Никољдан
Лазаревић – Никољдан
Лођиновић – Ђурђиц
Лозић – Ђурђиц
Максић – Мратиндан
Маринковић – Лучиндан
Мариновић – Мратиндан
Марјановић – Никољдан
Марковић – Ђурђевдан
Механџић – Никољдан
Мелентић – Ђурђевдан (из Србије)
Михајловић – Никољдан
Мијалџић – Аранђеловдан
Мијатовић – Јовањдан (из Угарске)
Миладиновић (први) – Јовањдан
Миладиновић (други) – Ђурђиц
Милинковић – Ђурђевдан
Миливојевић – Никољдан (из Црне Горе)
Милковић – Аранђеловдан
Мирковић – Ђурђевдан
Мишковић – Лучиндан
Мурлашки – Ђурђиц
Николајевић – Никољдан
Нинковић – Јовањдан
Обрадовић – Јовањдан
Орловић – Аранђеловдан
Остојић – Јовањдан
Палачански – Ђурђевдан
Панџић – Стевањдан
Паунић – Ђурђевдан
Пауновић – Никољдан
Пеичић – Митровдан (из Мачве)
Пејић – Ђурђиц
Перичин – Ђурђевдан
Перић – Аранђеловдан
Петаковић – Аранђеловдан
Петковић – Стевањдан
Петровић (први) – Јовањдан (из Босне)
Петровић (други) – Света Петка
Плавшић – Јовањдан
Попадић – Јовањдан
Поповић – Стевањдан
Радић – Ђурђевдан
Радивојевић – Митровдан
Радосављевић (први) – Аранђеловдан (из Мачве)
Радосављевић (други) – Стевањдан
Радовановић – Никољдан
Радушић – Никољдан
Ранитовић – Ђурђиц
Ранковић – Никољдан
Ристић (први) – Јовањдан
Ристић (други) – Аранђеловдан (из Босне)
Самадровић (први) – Никољдан
Самадровић (други) – Ђурђевдан
Симендић – Лучиндан
Симић – Никољдан (из Македоније)
Симин (први) – Стевањдан
Симин (други) – Никољдан
Стајић – Никољдан
Станишић – Свети Тривун
Станојевић – Никољдан
Стефановић – Стевањдан (из Македоније)
Стојаковић – Васиљевдан
Стојковић (први) – Јовањдан
Стојковић (други) – Марковдан
Сујић – Свети Аврамије
Шатрић – Јовањдан
Шевић – Јовањдан
Шуљамчевић – Свети Вартоломеј и Варнава
Тешанкић – Ђурђевдан
Тимотијевић – Јовањдан
Тувегџић – Никољдан
Удиловић – Јовањдан
Увалић – Свети Пантелија
Василић – Никољдан (из Црне Горе)
Вејин – Васиљевдан
Весић – Јовањдан
Весковић – Јовањдан (из Старе Србије)
Вилић – Ђурђиц
Винокић – Ваведење
Влаовић – Света Петка
Возаровић – Ђурђиц
Вучинић – Никољдан
Вуковић – Васиљевдан (из Македоније)
Зарић – Стевањдан
Вукајловић – Јовањдан (из Херцеговине)
Зарин – Аранђеловдан
Желарац – Лазаревдан
ИЗВОР: Милош Ђ. Шкарић “Дванаест села у Фрушкој гори” (Објављено у Зборнику за народни живот и обичаје јужних Славена, број 24, ЈАЗУ, Загреб, 1919, стр. 239-272. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић.
Коментари (0)