Порекло становништва села Доња Будрига, општина Гњилане – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и воде.
Село је равници на Церничкој Реци. Вода за пиће добија се из бунара којих има по двориштима и на улицама.
Земље и шуме.
Топографски су називи за њиве: Селиште, Ливадице, Смонице, Пешчине, Расуље или Бела Земља, Ступ и Појатиште; шума је у хатару села Цернице на местима: Шљакна, Коштанска Река, Г уинишка Река и Црн Камен.
Тип села и старине.
Село је збијеног типа не узимајући у обзир мухаџирску групу кућа која је на 200 метара источно од села. Без мухаџирских кућа село се дели на Горњу и Доњу Махалу које раздваја улица. Село је старо и у селу има много старинаца. У општем делу код постанка насеља је изнето, да се Будрези помињу као множина у доба кнеза Лазара. Село је врло давно било на месту „Селиште“. Одатле је пресељено, како кажу, што су им се деца давила у Морави, а по једној причи и зато, што се вода расплињавала кад су ову реку некада затварали у Угљарској Клисури. Док је село било у Селишту, на месту где је сада село, био је луг који је прокрчио неки говедар Митар и ту отворио бунар. По његову аманету сеоска преслава је Митровдан.
Порекло становништва.
У селу живе Срби, православни Цигани и Арбанаси мухаџири.
Српски родови:
-Влајковићи (2 к., св. Јован), старинци.
-Новковићи (2 к., св. Јован), старинци
-Дејанови (7 к., св. Јован), старинци.
-Поповићи (5 к., св. Јован), старинци.
-Урдарци (4 K., св. Јован), старинци.
-Бојковићи (7 к.. св. Јован), старинци.
-Јањићи (5 к., св. Петка), старинци.
-Паливетрићи (2 к., св. Никола), старинци.
-Магдини (2 к., св. Ђорђе Алимпије), пресељени из Витине пре 120 година.
-Кулајџија (1 к., св. Ђорђе Алимпије), пресељен из Деваја пре 100 година. Презиме је добио што је као чифчија становао у беговској кули.
-Шиловани или Самарџијини или Попијарци (3 к., св. Арханђео), старинци. Били су пресељени у Шилово, по чему им је дошло и презиме; вратили се пре 100 година. Попијарцима су прозвани што им је неки предак много пио.
-Аџи-Перци (2 к., св. Ђорђе), пресељени из Пасјана пре 70 година; даља старина као код рода Аџи-Перци у Пасјану.
-Шијаци (3 к., св. Јован), пресељени из Витине пре 70 година.
-Бајковићи (1 к., св. Никола), пресељени из Доморовца пре 70 година на мираз код Поповића.
-Ивковићи (1 к., св. Јован), пресељени пре 60 година из Витине као чифчије.
-Жеграни или Јанцићи (3 K., св. Никола), пресељени из Жегре пре 40 година од зулума. Даља старина као код Јанциних у Пасјану.
-Ливочки (1 к., св. Никола), пресељен из Доњег Ливоча пре 40 година.
-Камишевић (1 к., св. Ђорђе Алимпије) пресељен као чифчија из Пасјана пре 30 година. Даља старнна као код Камишевића у Пасјану.
-Даравци (2 к., св. Никола). пресељени из Жегре као чифчије пре 30 година; даљом старином из Владова.
-Костић (1 к., Митровдан), пресељен из Пасјана као чифчија пре 25 година. Даља старина као код Костића у Пасјану.
-Дишљенковић (1 к., св. Никола), досељен из Призрена 1918 год. као бакалин.
Родови православних Цигана:
-Чопањакови (1 к., раније св. Василије, сада св. Никола), пресељени из Жегре пре 20 година.
-Пржићи (1 к., раније св. Василије, сада св. Никола), пресељени из Могиле 1917 год. као чифчије; даља старина као код Пржића у Могили.
Арбанашки мухаџирски род је:
-Бублица (1 к.), од фиса Бериш, досељен из Бублице (Прокупље) 1878 год.
У Турску су 1913 године исељене 4 арбанашке мухаџирске куће.
ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)