Порекло презимена, село Доња Будрига (Гњилане)

6. августа 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Доња Будрига, општина Гњилане – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Село је равници на Церничкој Реци. Вода за пиће добија се из бунара којих има по двориштима и на улицама.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Селиште, Ливадице, Смонице, Пешчине, Расуље или Бела Земља, Ступ и Појатиште; шума је у хатару села Цернице на местима: Шљакна, Коштанска Река, Г уинишка Река и Црн Камен.

Тип села и старине.

Село је збијеног типа не узимајући у обзир мухаџирску групу кућа која је на 200 метара источно од села. Без мухаџирских кућа село се дели на Горњу и Доњу Махалу које раздваја улица. Село је старо и у селу има много старинаца. У општем делу код постанка насеља је изнето, да се Будрези помињу као множина у доба кнеза Лазара. Село је врло давно било на месту „Селиште“. Одатле је пресељено, како кажу, што су им се деца давила у Морави, а по једној причи и зато, што се вода расплињавала кад су ову реку некада затварали у Угљарској Клисури. Док је село било у Селишту, на месту где је сада село, био је луг који је прокрчио неки говедар Митар и ту отворио бунар. По његову аманету сеоска преслава је Митровдан.

Порекло становништва.

У селу живе Срби, православни Цигани и Арбанаси мухаџири.

Српски родови:

-Влајковићи (2 к., св. Јован), старинци.

-Новковићи (2 к., св. Јован), старинци

-Дејанови (7 к., св. Јован), старинци.

-Поповићи (5 к., св. Јован), старинци.

-Урдарци (4 K., св. Јован), старинци.

-Бојковићи (7 к.. св. Јован), старинци.

-Јањићи (5 к., св. Петка), старинци.

-Паливетрићи (2 к., св. Никола), старинци.

-Магдини (2 к., св. Ђорђе Алимпије), пресељени из Витине пре 120 година.

-Кулајџија (1 к., св. Ђорђе Алимпије), пресељен из Деваја пре 100 година. Презиме је добио што је као чифчија становао у беговској кули.

-Шиловани или Самарџијини или Попијарци (3 к., св. Арханђео), старинци. Били су пресељени у Шилово, по чему им је дошло и презиме; вратили се пре 100 година. Попијарцима су прозвани што им је неки предак много пио.

-Аџи-Перци (2 к., св. Ђорђе), пресељени из Пасјана пре 70 година; даља старина као код рода Аџи-Перци у Пасјану.

-Шијаци (3 к., св. Јован), пресељени из Витине пре 70 година.

-Бајковићи (1 к., св. Никола), пресељени из Доморовца пре 70 година на мираз код Поповића.

-Ивковићи (1 к., св. Јован), пресељени пре 60 година из Витине као чифчије.

-Жеграни или Јанцићи (3 K., св. Никола), пресељени из Жегре пре 40 година од зулума. Даља старина као код Јанциних у Пасјану.

-Ливочки (1 к., св. Никола), пресељен из Доњег Ливоча пре 40 година.

-Камишевић (1 к., св. Ђорђе Алимпије) пресељен као чифчија из Пасјана пре 30 година. Даља старнна као код Камишевића у Пасјану.

-Даравци (2 к., св. Никола). пресељени из Жегре као чифчије пре 30 година; даљом старином из Владова.

-Костић (1 к., Митровдан), пресељен из Пасјана као чифчија пре 25 година. Даља старина као код Костића у Пасјану.

-Дишљенковић (1 к., св. Никола), досељен из Призрена 1918 год. као бакалин.

Родови православних Цигана:

-Чопањакови (1 к., раније св. Василије, сада св. Никола), пресељени из Жегре пре 20 година.

-Пржићи (1 к., раније св. Василије, сада св. Никола), пресељени из Могиле 1917 год. као чифчије; даља старина као код Пржића у Могили.

Арбанашки мухаџирски род је:

-Бублица (1 к.), од фиса Бериш, досељен из Бублице (Прокупље) 1878 год.

У Турску су 1913 године исељене 4 арбанашке мухаџирске куће.

ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.