Srpsko srednjovekovno pečatno prstenje

PIŠE: Urednik portala Poreklo Branko Todorović

Bogatoj tradiciji izrade nakita na ovim prostorima možemo pridružiti i pečatno prstenje, izuzetne izrade i dekorativnosti. Pečatno prstenje je inače igralo važnu ulogu tokom istorije, a ta uloga nije bila samo dekorativna. Ono je ukazivalo i na status u društvenim krugovima. Način na koji se razvijalo ukazuje da je ono oduvek bilo rezultat želje za prepoznavanjem i identifikacijom. Važni ljudi, poput vladara, plemstva, poglavara crkvenih institucija, itd. umesto potpisa, radije su dokumenta i pošiljke važne sadržine verifikovali pečatnim prstenjem. Prsten bi se utisnuo u vruć vosak ili mekanu glinu i time bi se formirao prepoznatljiv otisak koji je imao važnost zvaničnog pečata. Njime se moglo pečatiti sve, od dokumenata, ćupova i pošiljki sa različitim sadržajima, preko ulaznih vrata do grobnica. Ako bi neko tražio dokaz da je važna pošiljka autentična, tu je bio otisak pečatnog prstena koji je ukazivao na to ko je pošiljilac. Sadržina nije mogla da se otvara, a da se otisak pri tom ne ošteti. Na taj način je pošiljka bila i bolje zaštićena. Prstenje je zato uvek imalo prepoznatljive oznake, a to su  najčešće bili familijarni grbovi. Ovakvo prstenje može da buni jer se, recimo,  slova često čitaju naopačke. Mećutim, bila je praksa da se znak/grb gravira kao odraz na ogledalu, kako bi se na pečatnom vosku ukazala ispravna slika.  Simbolika pečatnog prstenja je izuzetno bogata i njenom tumačenju bi se mogao posvetitio jedan poseban članak. Ovom prilikom biće predstavljeno pečatno prstenje srpskih zemalja kroz prizmu heraldike.

Heraldika kao disciplina u srpskim zemljama svoje korene vezuje za početak XIV veka, kada pod uticajem susednih zemalja Kraljevine Ugarske i Mletačke Republike, na naše prostore prodire jedna vrsta mode toga vremena.

Ugarska heraldika, koja svoje korene vuče iz starije nemačke heraldike, ostvariće uticaj na one naše krajeve koji su svojim geografskim položajem više orijentisani severu, poput Srbije i Bosne, dok će heraldičke tradicije Mletačke uticati na pojavu heraldike u Primorju, odnosno u Vojvodstvu od Svetoga Save, Dubrovniku i Zeti.

Predheraldičko doba u srpskim zemaljama ostavilo je bogato simboličko nasleđe, koje će dolaskom heraldike na ove prostore dobiti i svoju heraldičku formu i postati vrednim delom srpske srednjovekovne baštine. Tu pre svega govorimo o simbolima koji se možda u najlepšoj formi javljaju upravo na nakitu, a pre svega na pečatnom prstenju kao možda njegovom najreprezentativnijem delu.

Tako još od XII veka srećemo prstenje sa motivima krsta, zvezde, cveta, orla, krila, vuka, lava, zmaja, grifona, anđela, itd., a od početka XIV veka oni postaju i sastavnim delom grbova, koje na prstenju nalazimo u formi fragmentiranih i formi potpunih grbova. Pod pojmom fragmetniranih grbova podrazumevamo posebno prikazane čelenke (sa ili bez kacige) i posebno prikazane štitove sa heraldičkim motivima. Dok pod pojmom punih heraldičkih znamenja podrazumevamo grbove na kojima su spojena oba njegova sastavna dela, i štit i čelenka (sa ili bez kacige).

Fragmentarne predstave grbova na prstenju u Srbiji srećemo od vremena vladavine cara Dušana, dok takve predstave u Bosni srećemo od vremena banovanja Stefana II Kotromanića.

Primere fragmentarnih predstava grbova možemo videti na srebrnom prstenu s kraja XIV veka, na kom je prikazana kaciga (helmet) sa čelenkom (crest) u vidu bivoljih rogova (Istorijski muzej Srbije, inv. br. 307);

na zlatnom prstenu iz prve polovine XV veka, na kom je prikazana kaciga sa vučjom glavom u čelenci (Narodni muzej u Beogradu, inv. br. 2170);

ili kad su u pitanju fragmentirane predstave sa štitovima, onda prsten iz XV veka, na kom je prikazan rascepljeni (party per pale) heraldički štit sa bordurom (bordure), ali bez jasno vidljivog motiva u prvom polju, dok je drugo razdeljeno pet puta (party per fess) (zbirka N. Mitrića);

zlatni prsten čelnika Gradislava iz sredine XIV veka, na kom je na koso podeljenom štitu (party per bend sinister), u gornjem polju lav u prolazu (lion passant), a u donjem dve trake (bend sinister) (NMB, inv. br. 5561);

pozlaćeni srebrni prsten iz prve polovine XV veka iz Novog Brda, rombiran (fusilly) između dve pruge (fess) (NMB, inv. br. 3646);

prsten sa grbom posutim tačkama (MPU, inv. br. 3279);

prsten sa grbom na kom je krin između dva mesecolika motiva (MPU, inv. br. 4403)

– sličan ovom je i prsten iz zbirke Muzeja Slavonije u Osijeku, na kome je prikazan krin između meseca i zvezde (MSO, inv. br. 155417).

Dok prstenje sa potpunim grbovima srećemo od kraja XIV veka, kroz ceo XV vek, i sve do pada svih srpskih zemalja pod osmansku vlast.

U ovu grupu heraldičkog prstenja tako spada prsten s propetim grifonom (griffin rampant) na štitu i čelenci, koja izvire iz trolisne krune postavljene na turnirski šlem (NMB, inv. br. 1907);

srebrni prsten pronađen u Janjevu, datiran u početak XV veka, na kome vidimo stub (pale) na štitu, a glavu zmaja u čelenci, koja se izdiže iz šlema (NMB, inv. br. 2525);

prsten sa ne baš najjasnijom predstavom potpunog grba iz zbirke Muzeja primerenje umetnosti u Beogradu, na kom u štitu vidimo motiv nalik na konjsku nogu (?), dok je u čelenci izrastajući propeti grifon ili zmaj (demi griffin or dragon rampant) (MPU, inv. br. 4949);

pozlaćeni srebrni prsten s početka XV veka, poznat kao Moimirov prsten, na kom vidimo motiv sličan motivu na grbu Sankovića, dok je u čelenci izrastajući propeti vuk (demi wolf rampant) (NMB, inv. br. 1422),

ili potpuni grb na prstenu iz zbirke Zemaljskog muzeja u Sarajevu, na kom vidimo ružu (rose) u štitu, a izrastajućeg propetog grifona ili zmaja (demi griffin or dragon rampant) u čelenci (ZMS, inv. br. 620);

prsten iz iste zbirke, ali nedovoljno jasan da pročitamo detalje (ZMS, inv. br. 2479),

prsten sa bivoljim rogovima u čelenci, ali nejasnog motiva na štitu (NMB, inv. br. 5045)

– ovde nije od viška obratiti pažnju i na krucifioni motiv u čelenci,  koji podseća na perjanicu a koja je u srednjovekovnoj srpskoj heraldici čest motiv;

srebrni prsten sa rasečenim štitom (party per bend) u kom je prvo polje motiv zvezde, a drugo meseca (crescent), dok je u čelenci orao (NMB, inv. br. 2479);

srebrni prsten s kraja XIV veka, na kom nije vidljiv sadržaj štita, ali je u čelenci prepoznatljiv izrastajući propeti vuk (demi rampant wolf) (MPU, inv. br. 4398);

srebrni prsten s kraja XIV veka, na kom je takođe prikazano puno heraldičko znamenje, ali sa isuviše uprošćenim heraldičkim detaljima, pa je prilično nezahvalno govoriti o motivima na njemu (MPU, inv. br. 4401);

vrlo lep primer punog grba je i zlatni prsten iz XV veka (Zbirka Alise i Luja Koha), na kome imamo na štitu trostruki konac (tripple ribband), u gornjem polju cvet, a u donjem tri osmokrake zvezde, u čelenci lav u prolazu (lion passant) bez kacige;

zlatni prsten protovestijara Tripe Buće iz Arheološkog muzeja u Zagrebu, na kom imamo traku (bend) na štitu, a vuka izrastajućeg propetog u čelenci (demi rampant wolf) (AMZ, inv. br. S-3380);

na koncu, možda i najlepši potpuni grb je onaj iz Dubrovnika, datiran u sredinu XV veka, a na kom je prikazano čudovište vivern, i na štitu i u čelenci (NMB, inv. br. 2530).

Ono što na kraju možemo reći o heraldičkim predstavama na prstenju srpskog srednjeg veka, jeste da one odgovaraju savremenim heraldičkim tendencijama u zemljama susedima, ali da neki motivi poput često prisutnih vukova i zmajeva, kako na prstenju tako i u drugim heraldičkim izvorima, govore i o uticaju našeg predhrišćanskog nasleđa. Upravo ta učestalost istih motiva, i neretko istih grbova kod različitih grbonosaca, ukazuju na činjenicu da te predstave kao i sama heraldika u srpskim zemljama tog vremena nisu dosegle nivo sistema, i da su u to vreme pretežno predstavljale stvar modnog statusa.

Dalji razvoj heraldike na našim prostorima biće zaustavljen istorijskim promenama koje će doneti Osmanlije. Mali deo vlastele koji će se spasiti bekstvom u susedne hrišćanske zemlje, poneće sa sobom i jedan deo ove tradicije. Ona će tamo nastaviti da živi, a krajem XVI veka poslužiće i kao osnova nastanku ilirske heraldike, koja će početkom XIX veka izvršiti presudan uticaj i na modernu srpsku dvorsku i državnu heraldiku.