Порекло презимена, село Камена Глава (Урошевац)

28. јун 2020.

коментара: 1

Порекло становништва села Камена Глава (по књизи Каменоглава), општина Урошевац– Косовски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на брдима и косама.

Воде.

Вода за пиће добија се из једне чесме и из извора „Главица“ као и из бунара по двориштима у селу.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Ливатка, Жабар, Старо Село, Бел Дуб и Лазин; за шуму: Главица, Забели Тмал (Велики Забел), Шпати Вогљ (Мала Коса), Блата, Стоговица и Јазбина.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у четири махале: y махалу Лугве, названу по лугу, Џамиску Махалу, махалу Пискавицес (Пијавичка Махала), по пијавицама којих је било по мочварима око ње, и махалу Тафалију, по презимену арбанашког рода који живи у њој. Куће у махалама нису груписане. Удаљења између махала су 1—2 км.

Постанак села.

Село је старије од досељавања Арбанаса, јер су они у њему затекли Србе, од којих су се неки иселили а неки прешли у ислам. Село је тада било на месту званом Старо Село.

Арбанаси су подигли куће нешто јужније од њега, где је сада село. После исељавања неких Срба, остали Срби преместе своје куће у близину арбанашких. Село је доцније расло прираштајем и досељавањем.

Порекло становништва.

У селу сада живе поарбанашени Срби муслимани и Арбанаси муслимани*. Родови поарбанашених Срба муслимана живе у Џамиској Махали. То су:

-Крстићи (39 к.). У ислам су прешли пре 120 година. Четврти појас им је српски: Џеља, Незир, Дема, Станиша. Поред старог наметнуто им је и новије презиме Бошњак, због „потурчења“. Да пређу у ислам утицао је и наговарао их арбанашки род Луговит, y чијој је одаји извршен верски обред око прелаза у муслиманску веру, па их је он увео и у свој фис.

Арбанашки родови:

У махали Луговит:

-Курдија (8 к.), од фиса Гаш. Досељени пре 180 година из Бунари Курдије у Љуми. Прво су били настањени у Мрамору (Косово), потом у Врбану, одакле су прешли у Каменоглаву;

-Ајдаровит (8 к.), од фиса Гаш, досељени за првима из истог краја;

-Луговит (15 к.) од фиса Гаш. Досељени после Ајдаровита из истог краја.

У махали Пискавицес су:

-Тосковит (8 к.), од фиса Гаш. Постали деобом од рода Курдија. Презиме им је дошло по неком претку који је имао гуњу као Тоска;

-Каћа (12 к.),

-Мурај (10 к.) и:

-Лимоновит (12 к.), од фиса Гаш Досељени из Љуме пре 150 година;

-Сиринић (4 к.), од фиса Бериш, досељени су из Фираја у Сиринићу око 1890 године.

У макали Тафалија су:

-Тафалија (32 к.), од фиса Гаш. Досељени из Љуме пре 180 година.

У Турску је 1913 исељена једна арбанашка кућа.

* Године 1924 y реону овога села насељено је 5 српских кућа из Сиринића и једна кућа из Црне Горе. Њихове куће су на западном подножју брда Главице, поред косовске железничке пруге, те нису узете у обзир, пошто је ово место изван гранишш Горње Мораве.

ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Sarplaninac

    Iz Kameneglave potice rod Kostanceveci koji danas cine najveci rod u selu Vratnica kod Tetova.
    Костанећевци (26 к., Петковдан). Досељени крајем 18. века из Камене Главе код Урошевца. Двојица браћа Коста и Урош су побегли од освете и дошли са сестром у Вратницу око 1770 год. Костанећевци добили су име по селу Коштањево у Сиринићкој жупи, данас село са потпуном албанском становништвом. У Коштањеву били су старинци. Костанећевци припадаји хаплогрупи Е-V13.