Порекло становништва села Горње Село, општина Призрен – Призренски округ. Према књизи Војислава Војка Танасковића „Средачка Жупа“ у издању листа „Јединство“, Приштина 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
На 16 километру источно од Призрена, на обалама реке Буковачке, која одатле носи назив Бистрица, лежи доње махало Горњег Села. Горње махало се налази нешто височије и северније, а веза између ова два махала је православно гробље гдеје сахрањен и песник Лазар Вучковић који је иначе и родом из овог села (Доње махало).
Постанак села и историјат.
У Повељи цара Душана Горње Село се помиње под именом “Село над Средској”. По причању, село су основали пастири који су ту са стоком дошли у XIII веку. Неки топоними као Краљев двор, Ковачица, Дукатово говоре у прилогу легенде да је на том терену био летњиковац неког од краљева и да је он пре поласка у лов обављао обред у својој цркви која је код првог турског налета порушена да би се касније на темељима исте подигла црква св. Ђорђа. Ова црква живописана је половином XVI века (1564).
Тип села.
Село је чисто алпског типа где су ливаде. њиве и пашњаци испресецани шумским појасевима што чини прелепи амбијент, а посебно на потесу званом Шартица. На Бистрици и потоку кој и пролази кроз горњу махалу и на крају доње махале улази у Бистрицу, својевремено, било је 13 воденица а од тога данас раде свега 2-3 и то више за личну мељаву домаћинстава чије су воденице
Асфалтни пут Призрен–Брезовица својом првом окуком према Превалцу скоро допире до самих кућа доње махале и то је крајња станица локалне аутобуске линије Призрен-Горње Село где аутобус саобраћа 8-9 пута у току дана.
Порекло становништва.
О томе који су староседеоци, који ранији или каснији досељеници има две три варијанте но ипак код Срба се као староседеоци помињу:
-Макушини, Трбусини, Мачоровци, Мечкини, Шиндарци.
Међу најстаријим досељеницима помињу се:
-Богдановци.
Било је углавном само седам кућа старинаца, а остали су се досељавали и то из Горе, Македоније, Поморавља, Сиринића и Подгора. За Богдановце се каже како су досељени пре шесто година.
Око порекла и досељавања Муслимана постоје две верзије. По једној верзији Амша је као чобанин и слуга дошао са својим газдама Маркичићима па су га ови због верности и добре услуге послушности оженили Ђурком, Српкињом из Јажинца. По тој верзији:
-Маркичићи су са Амшом дошли из Македоније.
По другој, пак, верзији коју износе муслимани (Фаик Бећири) Амша је дошао из северне Албаније па се ту као муслиман оженио Ђурком из Севца. Бећири помиње село близу Кукса одакле је Амша дошао. али каже и то како је он знао српски језик.
Ево неких од родова код Срба у Горњем Селу и то:
-Богдановци, који су дошли из Брода (Гора),
-Крстовци из Витине,
-Боровци, по једној верзији дошли из Беревца, а по другој из Живињана после куге која је владала Призреном и околином 1604. године,
-Вучевци из Куча,
-Радевци, Диримановци, Арсовци и Милосавци из Кичева,
-Миленковци из Севца,
-Бандулини из Штрпца,
-Ешековци, из Дуља,
-Миновци, из Камене Главе (Грлица).
Што се тиче:
-Шиндиних, Костових, Џукелиних, Савчевих, Каћункиних, Угринових, Неранџиних, Џољевих, Стипсиних и Леткиних, сматра се да су староседеоци односно најранији досељеници.
Код Муслимана зна се да је фамилија:
-Рустемовића-Аметовци односно Амети дошли из Јабланице, бар како каже Абидин Рустеми а да је један добар број фамилија муслиманских дошао из Горе, а други из Дуља (Подгор).
Занимање становништва.
Велике површине под ливадама и пашњацима, близина планинских сувати учинили су да се сточарство јако развије. Људи овог села имали су око 16 бачила, а велики број стоке (буљуке оваца) имали су: Оруч, Бајрам, Ајрула, Мухарем, Исмаиљ, Осман, Шаћир, Шиндини, Марко Диримановић као и Стојан, Вучковићи Милутин и Станомир а данас је, како се обично каже, спала књига на два слова, веће буљуке и бачила имају Бећири Фаик (Беадинови) и Бајрами Азар.
Када је сточарство нагло почело да опада, а мало је било зиратне земље, онда је почело и исељавање па се само у периоду од 1948-1981. године иселило 124 српска домаћинства и 24 муслиманска. Призрен и Урошевац су била места где се и највећи број домаћинства одселио (Призрен 29:5; Урошевац 11; Приштина 4:11). Један број се одселио у Београд (13 домаћинства) а неки су своје пребацили у Америку (2 породице) и Аустралију (2 породице).
Земље, шуме и остали подаци о селу.
Ако се пође од Границе према Мушникову сусрећемо потесе са следећим топонимима: Каменишта, Џољева чесма, Симоново, Средорек, Краљев двор, Глава, Пољаница, Ђуљево, Рачово, Круше, Шартица, Лисевкамен, Млаке, Ракиће, Букоравењ, Превалац, Солишник, Радливада, Коњовец, Извори и др.
На потесу Краљев двор две особе из Горњег Села (из породице Живковића и Тодоровића) нашле су приликом орања новац, али, на жалост, ниједан примерак од тог новца није сачуван а мало је људи из Горњег Села који знају где се тачно налази пећина звана Ковачица. Но, ако то не зна добар број мештана један део туриста Немаца и Холанђана зна па чак тај терен и снимају. Милутин Станковић (по причању Милета Здравковића) покушао је да се приближи једном Немцу да би дознао ради чега снима тај део, али је овај брзо побегао.
ИЗВОР: Према књизи Војислава Војка Танасковића „Средачка Жупа“ у издању листа „Јединство“, Приштина 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)