Poreklo stanovništva sela Zjum Has (po knjizi Zjum)), opština Prizren – Prizrenski okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Ime sela.
Ime ovog sela izgovara se različito: Zjum, Zjim i Zim. Ima selo Zjum i u gorskom srezu, a u selu Damnjanu Mahala Zimit, prozvana po svom osnivaču.
Tip sela.
Zjum je prostrano selo razređenog tipa: sastoji se od više međusobno odvojenih rodovskih grupa kuća. Pet je glavnih mahala: Kajzog, Prenkpalj, Beriš, Limež, Karan.
Zemlje i šume.
U selu su šume: Ćukš, Cingelinge, Ljugi Đalpe (Luigi i Gjarpenit, Zmijski do). Imena nekih potesa: Livadi i m’d (Livadhi i madh), Arat e Bunarit, Livadet e Berišes, Ljuti i Doses (Krmačin Do), Reti Čikave (Rrethi i Cilk’asve, Devojačko Kolo). Po predanju, na Reti Čikave su nekada igrale devojke.
Pod Paštrikom, na granici Đona, Zjuma, Ljubižde i Karašinđerča je brdo Kaljaja, Kaljaja Hisarit: priča se da je tu kovan novac i da tu ima zakopane blago.
Starine u selu.
Ima nekih zidina. U šumi Hurdi ima neko staro groblje. Iznad mahale Limeža je mesto Kiša: po predanju, tu je bila crkva. Katolici znaju za neki stari Vori i Priftit (Popov Grob). Iznad jezera y Zjumu je Kiša Šinđerđit (Crkva sv. Đorđe). To je crkvište sa zidinama i nekoliko tabuisanih dubova. Katolici idu na to mesto samo na Đurđevdan po novom kalendaru. Priča se da su nekada kod te crkve Turci obesili dva fratra i dve slute. Kraj Drima je mesto Džines, gde su ciganske kolibe. Jedno mesto ispod sela a bliže Drimu zove se Mrtura: tu su sada samo njive, a ranije je tu bilo selo nekih „ljaramana“ (dvoveraca). Selo. je mnogo stradalo od čume. Kula e Zabitve (oficirska kula) dobila je ime po tome što je u njoj 1915—1918. bio odred austrijske vojske.
Ostali podaci o selu.
Po predanju, u selo je prvi. došao Ljaj Zimi. Ne zna se odakle je bio, a rod mu je izumro. Neki od Prenkpalja y selu misle da vode poreklo od tog Ljaza.
Godine 1940. bilo je u selu 57 katoličkih i 9 muslimanskih – arbanaških i 5 ciganskih, sveta 71 kuća.
Poreklo stanovništva.
ARBANASI KATOLICI:
-Fis Tcač. Ovom fisu pripadaju u prvom redu rod:
-Karhani, Krhan, Koran (5 k., Sv. Dimitrije). Došli su y Zjum još pre kuge, a iz mesta Kre — otuda im ime.
-U fisu Gajan–Tsač. Došla su ih tri brata: Musa, Kolja i Doda. Zbog siromaštva, Musa je otišao da služi kod nekih muslimana y selu, pa i sam prešao na islam i od njega su Čolaci u selu. Starac Nua (84 god. 1940.) broji ove svoje pretke: Ljaz’r – Simon –– Kolj. On je, dakle, praunuk Kolje, koji je došao u Zjum. Fisu Tsač pripadaju i:
-Limeži (2 k., Svi sveti), koji su iz Mazreka u Zadrimi, i:
-Voš (5 k., Sv. Nikola), koji su došli iz mesta Zotte.
-Fis Bitič – Kriezi rod:
-Prenkpalj (14 k., Sav. Katarina.). Smatraju se po poreklu Mirditima, a došli su iz Ibarskog Kolašina. Ostali u selu ih zovu kolašinskim Srbima kačarima (u Kolašinu su zaista mnogi kačari):
-Fis Škijet e Kolašinit:
-Beriši (30 k., S·v. Nikola) su došli posle Prenkpalja.
-Kpistović (1 k.). Ne slavi i ne pripada nikakvom fisu: ded Mateja mu je bio iz Dubrovnika, odakle je pobegao zbog ubistva.
ARBANASI MUSLIMANI:
-Čolaci (9 k.) su samo ogranak katoličkog roda Kadrhana. Do oko 1925. među sobom su se držali kao bliski srodnici, a otada se žene Čolaka kriju od Karhana.
CIGANI—ROMI:
Svega 5 k. muslimanskih Cigana-Roma.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)