Порекло становништва села Зјум Хас (по књизи Зјум)), општина Призрен – Призренски округ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Хас под Паштриком“, издање Сарајево 1968. године, а на основу података прикупљених 1940. и 1947. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Име села.
Име овог села изговара се различито: Зјум, Зјим и Зим. Има село Зјум и у горском срезу, а у селу Дамњану Махала Зимит, прозвана по свом оснивачу.
Тип села.
Зјум је пространо село разређеног типа: састоји се од више међусобно одвојених родовских група кућа. Пет је главних махала: Кајзог, Пренкпаљ, Бериш, Лимеж, Каран.
Земље и шуме.
У селу су шуме: Ћукш, Цингелинге, Љуги Ђалпе (Luigi i Gjarpenit, Змијски до). Имена неких потеса: Ливади и м’д (Livadhi i madh), Арат е Бунарит, Ливадет е Беришес, Љути и Досес (Крмачин До), Рети Чикаве (Rrethi i Cilk’asve, Девојачко Коло). По предању, на Рети Чикаве су некада играле девојке.
Под Паштриком, на граници Ђона, Зјума, Љубижде и Карашинђерча је брдо Каљаја, Каљаја Хисарит: прича се да је ту кован новац и да ту има закопане благо.
Старине у селу.
Има неких зидина. У шуми Хурди има неко старо гробље. Изнад махале Лимежа је место Киша: по предању, ту је била црква. Католици знају за неки стари Вори и Прифтит (Попов Гроб). Изнад језера y Зјуму је Киша Шинђерђит (Црква св. Ђорђе). То је црквиште са зидинама и неколико табуисаних дубова. Католици иду на то место само на Ђурђевдан по новом календару. Прича се да су некада код те цркве Турци обесили два фратра и две слуте. Крај Дрима је место Џинес, где су циганске колибе. Једно место испод села а ближе Дриму зове се Мртура: ту су сада само њиве, а раније је ту било село неких „љарамана“ (двовераца). Село. је много страдало од чуме. Кула е Забитве (официрска кула) добила је име по томе што је у њој 1915—1918. био одред аустријске војске.
Остали подаци о селу.
По предању, у село је први. дошао Љај Зими. Не зна се одакле је био, а род му је изумро. Неки од Пренкпаља y селу мисле да воде порекло од тог Љаза.
Године 1940. било је у селу 57 католичких и 9 муслиманских – арбанашких и 5 циганских, света 71 кућа.
Порекло становништва.
АРБАНАСИ КАТОЛИЦИ:
-Фис Тcач. Овом фису припадају у првом реду род:
-Кархани, Крхан, Коран (5 к., Св. Димитрије). Дошли су y Зјум још пре куге, а из места Кре — отуда им име.
-У фису Гajан–Тсач. Дошла су их три брата: Муса, Коља и Дода. Због сиромаштва, Муса је отишао да служи код неких муслимана y селу, па и сам прешао на ислам и од њега су Чолаци у селу. Старац Нуа (84 год. 1940.) броји ове своје претке: Љаз’р – Симон –– Кољ. Он је, дакле, праунук Коље, који је дошао у Зјум. Фису Тсач припадају и:
-Лимежи (2 к., Сви свети), који су из Мазрека у Задрими, и:
-Вош (5 к., Св. Никола), који су дошли из места Зотте.
-Фис Битич – Криези род:
-Пренкпаљ (14 к., Сав. Катарина.). Сматрају се пo пореклу Мирдитима, а дошли су из Ибарског Колашина. Остали у селу их зову колашинским Србима качарима (у Колашину су заиста многи качари):
-Фис Шкијет е Колашинит:
-Бериши (30 к., С·в. Никола) су дошли после Пренкпаља.
-Kpистовић (1 к.). Не слави и не припада никаквом фису: дед Матеја му је био из Дубровника, одакле је побегао због убиства.
АРБАНАСИ МУСЛИМАНИ:
-Чолаци (9 к.) су само огранак католичког рода Кадрхана. До око 1925. међу собом су се држали као блиски сродници, а отада се жене Чолака крију од Кархана.
ЦИГАНИ—РОМИ:
Свега 5 к. муслиманских Цигана-Рома.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Хас под Паштриком“, издање Сарајево 1968. године, а на основу података прикупљених 1940. и 1947. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)