Порекло презимена, село Преконози (Алексинац)

28. март 2020.

коментара: 2

Порекло становништва села Преконози, општина Алексинац – Нишавски округ. Према књизи Гојка Миловановића „Порекло становништва моравског Голака“ I део. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село Преконози се налази на јужним падинама Озрена, у подножју врха Раван (1116 м). Смештено је око потока Баутовца, десне саставнице Трнавске реке (Трнавице).

Удаљено је 2,2 км од регионалног пута Сокобања — Ниш. Између два светска рата дошло је до премештања дела насеља на нове локације због недостатка простора.

Тип села.

Данас су Преконози насеље разбијеног типа подељено на следеће махале: Opoберци, Палилулци (Чука), Падина (Чубура) и Мечја Глава. Највећа збијеност кућа је у махали Мечја Глава.

Постанак села и старине.

Некада је постојало село код данашње цркве Свети Никола, поред извора. На том месту пронађени су остаци водовода и кречана. Турска војска спалила је село и цркву, па се преостало становништво склања на сигурнија места. Према сачуваном предању седам породица се насељава код данашње Бесинске чесме у Рсовцу, а такође седам породица код чесме у Падини, код данашње школе у Преконозима. Тако су настала два нова села, Рсовац и Преконози.

Име села.

Сам назив села потекао је од речи преко с обзиром да су иселили преко брда у Падину, те отуда Преконози. Први становници у Преконози били су Белостајци. Због задуживања преселили су се у суседни Липовац (Алексинац) али су понудили неког Ђоку из Језера (Моравски Голак) да се насели у Преконози са синовима Илијом, Ранђелом, Петром и Милетом. Ђока je прихватио позив и дошао у Преконози. После њих долазе остале фамилије.

У Преконозима постоји парохијска црква Светог Николе обновљена на месту порушене цркве 1905. године.

Заветина у селу је Свети Никола 22. маја, славе и Светог Романа, а некада се славио Крстовдан.

Из овог села потичу Јован Ајуамак и Радојко Тричковић, звани „Сајтар“ учесници Првог српског устанка. Радојко Тричковић је после пропасти устанка 1813. године пребегао у Румунију, затим у Грчку где је учествовао у устанку, да би се вратио у Србију да служи кнезу Милошу.

Порекло становништва.

У селу су ове фамилије:

-Врдинци, 8 кућа, досељени из Периша (Сврљиг), славе Светог Николу, кумују Миљковићи из Рсовца (Моравски Голак)

-Ћушевци, 6 кућа, досељени из Периша (Сврљиг), славе Светог Ђорђа Алемпија, кумују им Микинци из Преконози.

-Палилулци, 19 кућа, досељени из Богаве (Ресава), славе Светог Николу, кумују им Ороберци из Сокобање. Делови ове фамилије постоје у Трњану (Житковац) и Богави.

-Ороберци, 10 кућа, досељени из Белог Потока, заселак Грезна, (Сврљиг), славе Свету Петку, кумују им Врдинци из Преконози. Делови ове фамилије постоје у Дугом Пољу (Сокобања), Сокобањи, Копајкошари (Сврљиг) и у Банату.

-Шарци (Карауаци), 8 кућа, досељени из Липовца (Ражањ), славе Светог Николу, неки Милојко из ове фамилије водио је буну против Турака. Део ове фамилије назива се Џавалици.

-Микинци (Чешљинци), 9 кућа, досељени из Горњег Крупца (Моравски Голак), славе Светог Ђорђа, кумују им Палилулци из Преконози.

-Јанковци, 3 куће, досељени из Белог Брега (Алексинац), славе Светог Антанаса, кумују им Ћушевци из Преконози. Родоначелник ове фамилије, хајдук Петар је убио Турчина па је побегао у Преконози. Тамо је добио плац и имање на утрини. Пошто није имао мушког наследника, Јанко из Преконози му је био зет, отуда Јанковци.

-Лупинци, 10 кућа, досељени из Појата (Ражањ), славе Светог Аранђела, старо кумство им је из Лабукова (Моравски Голак).

Роми – ковачи:

-Веселиновићи, 1 кућа, не зна се одакле су досељени, славе Светог Василија.

ИЗВОР: Према књизи Гојка Миловановића „Порекло становништва моравског Голака“ I део. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Ljubomir(manin)Prekonozi

    E,dobar zapis,sad znam nesto vise o svom selu,mada odavno ne zivim u njemu,rado odlazim gde sam rodjen,napravio prve korake,naučio prva slova i tablicu mnozenja.

  2. živomir nikolić

    Dobro je da postoji neki zapis o nastanku mog sela.Hvala Gojku što je ostavio neki pisani trag makar i u manjem obimu.