Порекло презимена, село Врело (Алексинац)

26. март 2020.

коментара: 1

Порекло становништва села Врело, општина Алексинац – Нишавски округ. Према књизи Гојка Миловановића „Порекло становништва моравског Голака“ I део. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Врело се налази у подножју Влајковог брега (513 m), y долини сеоског потока Жеврњака. Највећи број кућа сконцетрисан је са обе стране пута Алексинац – Сврљиг (Дервенски друм), док су остале куће размештене у облику поктовице северно од наведеног пута.

Постанак села и старине.

Врело припада групи старих насеља по постанку. У потесу Кременац, на западу сеоског атара, постоји праисторијско налазиште, а у потесу Поповац, поред Врелске реке, средњовековно насеље. На неколико локација пронађени су остаци водовода, црквишта, гробаља.

У попису Нишког кадилука из 1498. године, Врело се помиње као насеље са 60 кућа и припада зеамету Ибрахим-бега. На карти аустријског уходе Фрање Покорног из 1783. године, Врело је уцртано у потесу Селиште, у близини термалног извора Жеврњака. Исти извор наводи да у Врелу има 18 хришћанских кућа. Такође се трагови насеља налазе у близини данашње цркве Свети Јован у подножју Врелске чуке (583 m), као и у Старом селу на истоку атара, где су се налазиле куће неких фамилија.

У Трнавици, такође у подножју Врелске чуке, пронађени су трагови топљења руде гвожђа. Црква Светог Јована Крститеља подигнута је на темељима старе богомоље која је порушена од стране Турака. Поред Манастирског потока налази се црквиште Огњене Марије. У центру села поред столетних брестова налазио се заветни крст који је касније пренешен у порту цркве Светог Јована Крститеља.

Заветина у селу је трећи дан после Ускрса, такође се славе Света Три Јерарха, Свети Панталејмон и Мала Госпојина.

Име села.

Село је добило име по крашком извору–врелу које избија у подножју Врелске чуке (583 m).

Порекло становништва.

У селу су ове фамилије:

-Димитрини (Бошњаци), 4 куће, досељени из околине Крушевца, славе Светог Николу, старо кумство им је из Палиграца (Чивчије). Родоначелник ове фамилије, Јанко, био је преводилац за турски језик.

-Стевчини (Татарци), 2 куће, староседеоци, славе Светог Николу, старо кумство им је из Давидовца (Сврљиг).

Касапци (Мрштанци), 25 кућа, досељени из села Мрштана код Лесковца, старином су из Босне, славе Светог Николу, кумују им Филиповићи из Врела. Родоначелник ове фамилије, Здравко Наумовић, је после бекства из Мрштана са четворицом синова боравио у потесу Грабовац поред Рсовачке чесме. Одатле је решио да се настани у Врелу. Пошто се у међувремену оженио удовицом из села Рсовца која је имала сина, те су Динићи из Врела његови потомци који се и данас са Каспацима поштују као фамилија.

-Динићи (Баганини), 3 куће, досељени из Рсовца (Моравски Голак), славе Светог Николу, кумују им Филиповићи из Врела.

-Рајковци (Шочини), 2 куће, досељени из околине Битоља, славе Светог Ђорђа Алемпија, кумују им Кашајци из Горњег Крупца (Моравски Голак). Из ове фамилије има исељених у Алексинцу, Сокобањи, Ташици, Бјеловару…

-Кованџици (Којке), 6 кућа, досељени из Кравља (Топоница), славе Светог Николу, кумују им Касапци из Врела. Пре груписања кућа живели су у Жеврњаку на путу за Палиграце, где су се бавили пчеларством.

-Шоћкови, 4 куће, староседеоци, славе Светог Николу, старо кумство им је из Палиграца.

-Стојанчини, 5 кућа, староседеоци, славе Светог Николу, кумују им Марковци из Палиграца.

-Филиповићи (Вилиповци), Недељковићи и Милићевићи, 30 кућа, досељени из околине Битоља, пре коначног досељавања у Врело живели су у Гару код Црне Траве. Славе Свете Врачеве Козму и Дамјана, кумују им Рајковци из Врела.

-Карјанци (Луша), 3 куће, досељени из Дражевца (Алексинац),славе Светог Николу, кумују им Филиповићи из Врела. Поп Стеван из Врела није имао потомке, па је усвојио сестрића Голуба Коцића из Дражевца. Имају део фамилије у Рсовцу (Моравски Голак) која је расељена за време постојања српско–турске границе између ових села.

-Ранђеловци u Богошљови, 14 кућа, досељени из Рсовца (Моравски Голак), старином су из Ресаве, славе Светог Николу, кумују им Павловци из Врела.

Тачкови (Џигерани), 6 кућа, досељени из Рсовца, славе Светог Николу, кумују им Станишљовци из Врела. Истог су порекла са Ранђеловцима. За време постојања границе трговали су овновима са Турцима па су им они поверили надгледање воћњака, пчелињака и коша у Врелу.

-Јовановци (Черкези), 15 кућа, досељени из Џигоља (Топлица), славе Светог Николу, кумују им Ранђеловци, Богошљови и Тачкови из Врела. Пре коначног досељавања у Врело боравили су у Дражевцу (Алексинац). Један огранак ове фамилије назива се Ивини.

-Миливојци (Селинке), 12 кућа, досељени из околине Битоља, славе Свете враче Козму и Дамјана, кумују им Рајковци из Врела. Сродна су фамилија са Филиповићима, Недељковима и Милићевићима. Пре груписања кућа живели су у Старом селу на истоку Врелског атара.

-Оџинци, 10 кућа, досељени из околине Призрена, славе Светог Николу, кумују им Динићи из Врела.

-Стојилкови, 9 кућа, досељени из околине Призрена, славе Светог Николу, кумују им Тачкови из Врела. Оџинци и Стојилкови су сродне фамилије, сматра се да су некада чинили стару Богдановску фамилију.

-Марићовци, 5 кућа, досељени из околине Призрена, славе Светог Николу, кумују им Вучинци из Врела. Пре груписања кућа живели су у Врбици, потесу северно од Врела. Вероватно су се истовремено доселили са Оџинцима и Стојилковима из исте огбласти, па су се са њима својатали и помагали.

-Бучинци, 4 куће, староседеоци, славе Светог Николу, кумују им Стојанчини из Врела.

-Дејановци, 5 кућа, староседеоци, славе Светог Николу, кумују им Кротинци из Палиграца. Сродна су фамилија са Стојанчинима из Врела.

-Бакалци, 1 кућа, досељени из из Горњег Крупца (Моравски Голак), славе Светог Николу, кумују им Цунинци из Врела. Некадашње порекло им је заједничко са Дејановцима.

-Петровци (Баћкови), 5 кућа, досељени са Косова, славе Светог Николу, старо кумство им је из Палиграца (Ђурђановци).

-Петровци (Ђолкини), 6 кућа, досељени из Доње Трнаве (Топоница), славе Светог Стевана, старо кумстви им је из Белог Брега (Алексинац). Вуку заједнишко порекло са Баћковима.

-Лилинци (Гоцићи), 9 кућа, досељени из Кравља (Топоница), славе Светог Андреја, старо кумство им је из Кравља. Родоначелник ове фамилије, Јован, оженио се удовицом Доцком из старе Лилинске фамилије у Врелу, имају сродну фамилију у Крављу, Јанчићеви.

-Лилинци (Ђорђевићи), 3 куће, не знају одакле су досељени, славе Светог Николу, кумују им Тачкови из Врела.

-Бонинци, 8 кућа, староседеоци, славе Светог Николу, старо кумство им је из Добрујевца (Алексинац).

-Павловци, 5 кућа, староседеоци, славе Светог Николу, старо кумство им је из Добрујевца (Алексинац). Сродна фамилија су им Бонинци. Из ове фамилије потекао је народни посланик Павле Савић (1844—1902) за време Николе Пашића, затим његов син Аранђео Савић (1881–1943), учитељ, народни посланик, срески просветни надзорник, председник општине, резервни потпуковник, учесник ратова од 1912–1918. године, председник Равногорског одбора. Имају делове фамилије у Дражевцу и Горњем Крупцу.

-Станишљовци (Ентегаџинци, Дебељарци), 10 кућа, староседеоци, славе Светог Николу, старо кумство им је из Палиграца. За време Турака кућа им је била у Селишту. Родоначелника ове фамилије, Станисава, најпре су усвојили Бакалци, пошто је скоро цела његова породица пребегла у Кнежевину Србију око 1861. године, због убиства неког Турчина. Затим је Станисав добио плац на утрини преко пута од Бакалске куће и формирао домаћинство. Из ове фамилије потиче Иван Милосављевић, један од народних првака у Нишкој буни 1841. године и ранијим бунама у Нишком крају. Његови синови Стеван и Павле населили су се са породицама у Алексинцу и Бобовишту.

-Цунинци, 4 куће, староседеоци, славе Светог Николу, старо кумстви им је из Лабукова (Моравски Голак).

-Илијинци, 4 куће, староседеоци, славе Светог Николу, старо кумство им је из Палиграца. Сродна су фамилија са Шоћковима.

Роми – ковачи:

-Османовићи, 5 кућа, досељени са Косова, покрштени за време Другог светског рата. Славе Светог Василија и Ђурђевдан. Имају делове фамилије у Крављу, Миљковцу и Велепољу (Топоница).

Током ХХ века у Врелу су досељене следеће породице:

-Кошавци из Језера (Моравски Г олак), 1 кућа, славе Светог Ђорђа,

-Крстићи из Лабукова (Голак), 1 кућа, славе Светог Ђорђа,

-Милојковићи из Лабукова (Голак), 1 кућа, славе Свету Петку,

-Васићи из Лабукова (Голак), 1 кућа, славе Светог Јована,

-Савићи (Шарци) из Преконози (Голак), славе Светог Николу,

-Милојевићи (Ороберци), 1 кућа.

ИЗВОР: Према књизи Гојка Миловановића „Порекло становништва моравског Голака“ I део. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. МБранковић

    Да ли имате податке о пореклу становништва у селу Доњи Адровац,хвала!